Type Here to Get Search Results !

Епископ жички Јустин: Све што је у Господу има живот вечни!


Место за које многи кажу да је једно од најлепших у Србији, а налази се на путу између Ужица и Златибора, 15. октобра 2017. године било је место сабрања верујућег народа који је већ дуго времена ишчекивао почетак зидања цркве у којој ће се молити Господу. Хиљаду људи је пристигло на темеље будуће цркве и свечано дочекало Његово Преосвештенство Епископа жичког г. Јустина који је са свима сабранима принео молитве Господу Творцу. 




Деценијска жеља и реална потреба, трудом житеља овог дивног места почела је да се реализује. Насеље које броји мало преко три стотине домова желело је храм у својој близини, у коме ће се Васкрслим Господом причешћивати, сећајући се свога порекла и славних предака. Из тог разлога, са благословом Епископа, одлучено је да будући храм буде посвећен Сабору српских светитеља. Епископ Јустин је након освећења темеља у беседи подсетио на пример Господа Исуса Христа, који је сишао на овај свет и поживео са људима, поучавао нас, и све то што је говорио – испуњавао је. За извештај и звучни запис Епископове беседе благодаримо свештенику Љубану Петровићу из Епархије жичке.
У данашња времена када је тешко око било чега сложити се и смоћи снаге и за мали рад, житељи Беле Земље су кренули у испуњење речи владике Николаја, да када се Срби сложе, могу много урадити. Донацијама како привредника тако и осталих благочестивих житеља овог места, кренула је изградња храма у најлепшем делу, брдашцету, са кога се види цела Бела Земља.

У наставку славља, надлежни свештеник се захвалио свим сабраним мештанима на труду, подршци и учествовању у изградњи. Такође, напоменуо је да не заборавимо да смо сви заједно наставили поносну ктиторску историју, која нас подсећа да смо потомци славних Срба, да смо племићи. А то нас обавезује да се тако и понашамо, да морамо бити достојни свога имена и имена Христовог, и да се морамо потрудити да храм и довршимо. Изграђујући храм, треба да се сетимо својих предака, као што ће се једног дана, нас и нашег труда сећати наши потомци.