Једна породица се суочавала са проблемима због сина који је водио ноћни живот. Његова мајка је била веома узнемирена јер није знала где он одлази и шта ради сву ноћ. Једна комшиница, која је познавала Старца, рекла јој је да се молитвено обрати Старцу Порфирију Кавсокаливиту, нашта јој је она одговорила: Иако га не познајем, обратићу му се.
Када је увече њен син отишао, она је клекнула и почела да се моли Богу говорећи: Боже мој, заступништвом Старца Порфирија просветли моје дете да промени начин живота. Тако се молила, топло, сво вече.
Око три после поноћи зазвонило је звонце. Уплашила се, пошто је знала да њен син има кључеве. Потрчала је да отвори врата и угледа једног старца који држи за руку њено дете.
„Ево ти, море, узми своје дете, јер си ми пробила уши целу ноћ“. Затим се Старац повукао уназад и отишао је.
Тада мајка рече детету: Ко је старац који те је довео? Зашто си позвонио када имаш кључеве? Дете јој одговори: Није ме довео никакав старац, нити сам притисао звонце. Ноћ је, па бунцаш.
- Како си се онда вратио?
- Тамо где сам седао и забављао се помислио сам: Доста више са овим развратним животом, веома је заморан, без смисла је. Вратићу се кући и од сада ћу живети као прави човек.
Следећег дана, када је отишла код комшинице да јој исприча шта се догодило, комшиница јој је показала фотографију Старчеву. Жена га је препознала: Он је тај који ми је синоћ довео дете.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
