20.05.2021.

Честице моштију Светог Владике Николаја и Преподобног Јустина на дар браћи у дијаспори

 

По благослову администратора Епархије ваљевске Епископа шабачког Г. Лаврентија, Епископ аустријско – швајцарски Г. Андреј (Ћилерџић) уприличио је посету Ваљевској епархији, поклонио се њеним светињама и на дар својим епархиотима у делу српске дијаспоре које духовно предводи понео делиће моштију Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина.


У манастиру Лелић Владики Андреју срдачан дочек приредили су игуман Георгије и архијерејски заменик Епископа ваљевског протонамесник Филип Јаковљевић. Задужбина Светог Владике Николаја у сећању аустријско – швајцарског архијереја има посебан значај, јер управо овде је његов отац, угледни прота из Оснабрика (Западна Немачка) Добривоје Ћилерџић први пут у отаџбини служио након полувековне забране доласка, коју су му изрекле комунистичке власти. Поклонивши се Лелићком Златоусту, понео је делић моштију на дар и заједно са домаћинима се упутио у манастир Ћелије.

У манастиру Ћелије Владика Андреј први пут се обрео седамдесетих година, у раним студентским данима. Ћелијско сестринство примило је намерника из Немачке на конак као рођеног. Током студија у Солуну, на поклон му је од њих приспело „Тумачење Светог јеванђеља по Матеју“ из пера ћелијског богомудраца. На томе до данас благодари мати игуманији Гликерији и њеним сестрама. На томе и свему што су учиниле за бројне генерације студената, ђакона, свештеника, монаха, поклоника… У манастир Ћелије долазио је и као послушник блаженопочившег Митрополита Амфилохија и у пратњи блаженопочившег Епископа Атанасија и Владике бачког Иринеја. Српска Црква је пуна архијереја надахнутих на извору духовности у светињи у којој је служио Ава Јустин, казао је Владика Андреј у веома емотивном обраћању игуманији Гликерији и ћелијским сестрама. Њихова доброта и пажња биле су злата вредне његовим родитељима, када се из родног Оснабрика отиснуо у земљу предака на школовање, а потом и служење. „Зато данас у Ћелијама осећам као да сам дошао кући и код моје мајке“, рекао је Владика Андреј. Говорећи о епархији којом управља, он је рекао да у Бечу данас живи око 120 хиљада Срба, о којима се духовно стара 18 свештеника. Имају три храма и очекују да ускоро добију четврти. Редовно се служи јутрење и вечерње. То нигде у дијаспори нема, са поносом констатује, додајући да имају права свештеничка братства, те да је на челу једног његов секретар отац Филип Милуновић са којим је дошао у Ваљево.

Многи би у нашој епархији волели да боље упознају Оца Јустина и надахњују се његовом благодаћу и дошао сам да замолим да ми доделите делић моштију, благословом Владике Лаврентија и Вашом добротом. Нама ће то много значити, као и прилика да помогнемо неке ваше пројекте и тако направимо мост између Црквене општине у Бечу и манастира Ћелије – рекао је Владика Андреј.

Надовезујући се на његове речи, мати Гликерија је казала да је тај мост направљен његовим доласком овде пре четири деценије, те да му од срца дарује делић моштију Аве Јустина, како је даривала Владику аустралијско – новозеландског Г.  Силуана, чија је тема магистарског рада било управо дело Оца Јустина.

У Храму Васкрсења Христовог Владика Андреј поклонио се гробу блаженопочившег Епископа ваљевског Милутина, за кога је био веома везан још од времена његове службе у манастиру Каона. Познаје, такође, и владичиног брата, који са породицом годинама живи у Аустрији.

Моје молитве за Владику Милутина су да моли милостивог Господа да нашем Светом Архијерејском Сабору покаже оно лице које би најбоље могло да га наследи на архипастирској служби. Мислим да је он то заслужио својим животом и љубављу. Молим и вас свештенике да се помолите Господу да добијете достојног наследника Владике Милутина у столици вашег епископа – поручио је Владика Андреј, пожелевши свештеницима обиље успеха у пастирском раду, а Владики Милутину вечни мир у Царству небеском.

Владика Андреј поклонио се и Храму Светог Нектарија Егинског, са којим се „упознао“ током студирања у Солуну. Ваљевски храм први је којег је посетио, а да је посвећен овом великом Божјем угоднику. Благодарећи домаћинима, он је пожелео да једног дана учествује у богослужењу у овом храму или некој академији у част Светог Нектарија.


Извор: Епархија ваљевска