tag:blogger.com,1999:blog-51870288044242398502024-03-28T21:12:28.816+01:00РИЗНИЦА ЛИТУРГИЈСКОГ БОГОСЛОВЉА И ЖИВОТАИнформативно-катихетски порталУредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comBlogger37128125tag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-70412773401997721632024-03-28T19:07:00.002+01:002024-03-28T19:07:10.949+01:00Данас актуелно - 28. март 2024. године<p style="text-align: center;"> </p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><i>У рубрици <a href="https://branislavilic.blogspot.com/search/label/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%20-%20%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%20%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE">"Данас актуелно"</a> доносимо актуелне вести из наше помесне Цркве и осталих помесних Цркава, поучне садржаје и остали садржај који је на информативно-катихетском порталу "Ризница" објављен 28. марта 2024. године.</i></b></span></p><p style="text-align: center;"><span></span></p><a name='more'></a><span style="font-size: large;"><br /></span><p></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_476.html">Најава: У част јубилеја Преподобног Јустина ћелијског</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_201.html">Стражилово: Помен Бранку Радичевићу</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_127.html">Епископ Василије служио Литургију пређеосвећених дарова у Руми</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_700.html">Епископ Јеротеј: Владика Јован је био велики стасом, али још већи је био духом</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_244.html">Бања Лука: Помен пострадалима у терористичком нападу у Москви</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;">* * *</span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_7113.html">Саучешће Предстојатеља Грузијске цркве</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_977.html">Саучешће генералног секретара Светског савета цркава</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_945.html">Румунски патријарх осветио капелу у Парламенту</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_3876.html">Саучешће Предстојатеља Асирске цркве Истока</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_7674.html">Бакуу: Приказан двојезични Молитвеник на азербејџанском и руском језику</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_195.html">Нови Православни молитвеник у издању Епархије скопске</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;">* * *</span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2020/03/blog-post_12.html">Света и велика четрдесетница - Велики пост</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2023/03/15-28.html">Житија светих за 15 / 28. март - Свети мученици Агапије, Плисије и други</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_1341.html">Образац и смисао поста</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/17-2024_01293361521.html">Беседа катихете Бранислава Илића изговорена у недељу праштања, 17. марта 2024. године</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/je_84.html">Емисија "Дан Господњи" - Jeванђеље о покајању (Недеља по Богојављењу)</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/je_28.html">Емисија "Дан Господњи" - Jeванђеље о проповеди Светог Јована Крститеља (Недеља пред Богојављење)</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/je.html">Емисија "Дан Господњи" - Jeванђеље о бекству у Египат и страдању витлејемске деце (Недеља по Рождеству)</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/j_0926931774.html">Митрополит Антоније (Паканич): Понекад нам се чини да је око нас само тама и разjареност, да не можемо у потпуности спознати путеве Господње</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/92.html">Поп рецензије (92): Самоодређење</a></b></span></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhH4QXWogb_q7i621N5GLzrjIMPt2pWJ7msOU9bWj2kTAmEihbxj9dZUBKx-3SRydL3mT99jV564w8qRElK3XCoKUUtGFcS_V8lyMGSwfGIiApcGIrpjWugFsAoZ-B-A4Zxay9vhG9spcMkLQUXSzYeLvpLdLhSkydc-pVuf9HYMbFiwAz7RDAKogtcOyY/s709/dolje-copy1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="294" data-original-width="709" height="166" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhH4QXWogb_q7i621N5GLzrjIMPt2pWJ7msOU9bWj2kTAmEihbxj9dZUBKx-3SRydL3mT99jV564w8qRElK3XCoKUUtGFcS_V8lyMGSwfGIiApcGIrpjWugFsAoZ-B-A4Zxay9vhG9spcMkLQUXSzYeLvpLdLhSkydc-pVuf9HYMbFiwAz7RDAKogtcOyY/w400-h166/dolje-copy1.jpg" width="400" /></a></div>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-22890470411613214692024-03-28T17:32:00.006+01:002024-03-28T17:32:33.187+01:00Најава: У част јубилеја Преподобног Јустина ћелијског<p style="text-align: center;"></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhBEcZaT3MFZvVZx7KU_nnCe6J20FRzanY4H51scEVgs47ZgGTY38w_rKkdCVsa8t5T3U9h6GzHAYyPQdGkdbk_CQt4ntqylnKpMReFiJ-YHAkW0pQyexmzrNnh7ygUkn2vBoa3B1DJZZPRxXB5nYv3kSpoWNNLn5dMDlb0nNdLkR8LY9wjTCE9Rtj4Ed4/s1536/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BE%D1%86%D0%B0-%D1%98%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-01-01-1536x1086.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1086" data-original-width="1536" height="452" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhBEcZaT3MFZvVZx7KU_nnCe6J20FRzanY4H51scEVgs47ZgGTY38w_rKkdCVsa8t5T3U9h6GzHAYyPQdGkdbk_CQt4ntqylnKpMReFiJ-YHAkW0pQyexmzrNnh7ygUkn2vBoa3B1DJZZPRxXB5nYv3kSpoWNNLn5dMDlb0nNdLkR8LY9wjTCE9Rtj4Ed4/w640-h452/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D0%BE%D1%86%D0%B0-%D1%98%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-01-01-1536x1086.png" width="640" /></a></div><p></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Епархија ваљевска позива верни народ да саборно прославимо јубилеј Преподобног Оца Јустина Ћелијског, 130 година од рођења, 45 од представљања Господу и 10 година од уписа у диптих светих.</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Света архијерејска Литургија биће служена 7. априла на Благовести у манастиру Ћелије, а началствоваће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије и више архијереја, док ће исти дан у 19 часова бити одржана Свечана академија у част Преподобног Оца Јустина. Академија ће бити уприличена у свечаној сали Омни центра у Ваљеву а предавања ће одржати Патријарх Порфирије и Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://www.eparhijavaljevska.rs/index.php/2024/03/28/jubilej-u-cast-prepodobnog-oca-justina/">Епархија ваљевска</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-64315599933395270172024-03-28T17:20:00.000+01:002024-03-28T18:49:05.743+01:00Стражилово: Помен Бранку Радичевићу<p style="text-align: center;"></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjLa7LUtJ4TLquNxW6tojCpbPVPMiIDuLuGq30RkRsgGMsioQnGgIgdsynUCEh0GlC-DXq-UPmt5S4t9_LTknWUG6-tldThkplUKyfU-o95WaqH4bWrLsyXkKyEHlGWgeXfBzV_j2fUR4HnB8KBcDCz67Qhmj2KCdeC_bozLWhdOP88AEtH-ivLXQ9EE-w/s1200/6-%D0%9F%D0%9E%D0%9C%D0%95%D0%9D-%D0%91%D0%A0%D0%90%D0%9D%D0%9A%D0%A3-%D0%A0%D0%90%D0%94%D0%98%D0%A7%D0%95%D0%92%D0%98%D0%8B%D0%A3.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="900" data-original-width="1200" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjLa7LUtJ4TLquNxW6tojCpbPVPMiIDuLuGq30RkRsgGMsioQnGgIgdsynUCEh0GlC-DXq-UPmt5S4t9_LTknWUG6-tldThkplUKyfU-o95WaqH4bWrLsyXkKyEHlGWgeXfBzV_j2fUR4HnB8KBcDCz67Qhmj2KCdeC_bozLWhdOP88AEtH-ivLXQ9EE-w/w640-h480/6-%D0%9F%D0%9E%D0%9C%D0%95%D0%9D-%D0%91%D0%A0%D0%90%D0%9D%D0%9A%D0%A3-%D0%A0%D0%90%D0%94%D0%98%D0%A7%D0%95%D0%92%D0%98%D0%8B%D0%A3.jpeg" width="640" /></a></div><p></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">На дан када наша света Црква молитвено обележава успомену на Светог мученика Агапија, 28. марта 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је помен Бранку Радичевићу на Стражилову. </span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Саслуживали су протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија и епархијски протођакон Горан Власац. Поред истакнутих српских песника, умировљеног судије, господина Слободана Милошевића и других угледних званица, Бранковом помену је присуствовао и председник Владе Аутономне Покрајине Војводине, господин Игор Мировић. Ово богослужење обављено је у склопу прославе 200 година од рођења једног од највећих српских песника, романтичара, која ће бити сачињена од уметничких програма, изложби, песничких вечери и округлих столова, а започета је Свечаном академијом, одржаном на малој сцени „Пера Добриновић“ у Српском народном позоришту у Новом Саду. Након помена, Његово Преосвештенство се присутнима обратило следећим речима:</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">„Окупили смо се да молитвено обележимо јубиларну 200. годишњицу од рођења једног од највећих уметника наше историје – Бранка Радичевића. Његово име не само да представља синоним за српску поезију и Сремске Карловце уопштено, већ је дословно постало нераскидив део нашег културног наслеђа и традиционалног уметничког израза душе Србинове.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Своје стихове Бранко није писао само хармоничним реченицама, већ их је дословно ткао од снова и емоција, на тако вешт и аутентичан начин, да ће његово велико дело представљати инспирацију читавог низа генерација читалаца, укључујући и данашњу. Зато о његовим песмама не можемо говорити као о самој књижевност, кад их неодољиво осећамо као икону туге и радости, надања и чежњи. Његова поезија је била и остала израз чисте и невине, младалачке љубави према ближњим и даљњим људима, свом страдалном народу и раскошној природи која нас окружује, а надасве према нашем Творцу, који нам је и подарио овај недокучиви свет у ком живимо и трајемо.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">У Књизи Постања, пророк Мојсије је забележио да је наш Господ учинио да из земље никну „свакојака дрвета, лијепа за гледање и добра за јело“, што само по себи сведочи о духовној потреби за естетиком, коју кроз неговање благољепија и данас осетимо у нашој светој Цркви. Богослужбена употреба уметности нарочито је видљива управо у Бранковим Карловцима, где је тадашњи патријарх српски, Георгије Бранковић, у првој деценији 20. века, од славног Паје Јовановића наручио четири величанствене иконе, које и данас стоје и красе певнице Саборног храма и које представљају Свете који су Господа величали управо уметничким стваралаштвом. Поред градитеља величанствених храмова, цара Соломона, у Старом завету и краља Милутина, код Срба, овде су сјајно насликани и цар Давид и Свети Јован Дамаскин, као аутори духовне поезије, у чијој се надземаљској лепоти наслађивало небројено мноштво спасених душа.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Ми у Бранковим песмама не видимо само трагедију прераном смрћу угашеног талента, или полетног романтичара надахнутог рококоом, већ радосно осећамо човека вере, прожетог и надахнутог љубављу према Богу, која води у живот вечни. Зато данас када смо се окупили око његових земних остатака да прославимо живот и наслеђе Бранка Радичевића и да се помолимо за његову душу, ми би требали да се обавежемо да ћемо наставити његову мисију неговања богоугодне лепоте речи српске и српског писма, као и да не дозволимо да наша срца икада охладне према нашем Творцу и свима око нас.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Бог да му душу прости и вечан покој слузи Божијем Алексију – нашем драгом и незаборавном Бранку.“</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://eparhijasremska.rs/2024/03/28/помен-бранку-радичевићу/">Епархија сремска</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-5189284148955896872024-03-28T17:15:00.018+01:002024-03-28T17:39:10.600+01:00Епископ Василије служио Литургију пређеосвећених дарова у Руми<p style="text-align: center;"></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgTgAHwstzswyKJSlbtXd0BCUZeaZaAR0DdLYkwTK0CoxNYXR1_uU3eTL3mLrXLdOaiuqIGix4V3IKL0Blkz9gC4k0a0QIDp59q63M9F6MpEyEtk0HULZnnKXg6SJZoYkMxGhMbEcg4oQ57r1Shj3z-mq4addYev-5_1y04u-mmmulfu-a2QdD5QWdq4-Q/s1600/8-%D0%9B%D0%98%D0%A2%D0%A3%D0%A0%D0%93%D0%98%D0%88%D0%90-%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%82%D0%95%D0%9E%D0%A1%D0%92%D0%95%D0%8B%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%A5-%D0%94%D0%90%D0%A0%D0%9E%D0%92%D0%90-%D0%A3-%D0%A0%D0%A3%D0%9C%D0%98.jpeg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1200" data-original-width="1600" height="480" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgTgAHwstzswyKJSlbtXd0BCUZeaZaAR0DdLYkwTK0CoxNYXR1_uU3eTL3mLrXLdOaiuqIGix4V3IKL0Blkz9gC4k0a0QIDp59q63M9F6MpEyEtk0HULZnnKXg6SJZoYkMxGhMbEcg4oQ57r1Shj3z-mq4addYev-5_1y04u-mmmulfu-a2QdD5QWdq4-Q/w640-h480/8-%D0%9B%D0%98%D0%A2%D0%A3%D0%A0%D0%93%D0%98%D0%88%D0%90-%D0%9F%D0%A0%D0%95%D0%82%D0%95%D0%9E%D0%A1%D0%92%D0%95%D0%8B%D0%95%D0%9D%D0%98%D0%A5-%D0%94%D0%90%D0%A0%D0%9E%D0%92%D0%90-%D0%A3-%D0%A0%D0%A3%D0%9C%D0%98.jpeg" width="640" /></a></div><p></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">У среду друге недеље Васкршњег поста, 27. марта 2024. лета Господњег, на празник Светог Бенедикта Нурсијског, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије служио је Свету Литургију пређеосвећених Дарова у храму Преноса моштију Светог оца Николаја у Руми. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереј Станко Тркуља, парох хртковачки, јереј Ђорђе Санчанин, парох при храму Вазнесења Господњег у Руми и епархијски протођакон Горан Власац.</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Сведочећи заједништву и саборности Свете Цркве, свештеници и вероучитељи Архијерејског намесништва румског, приступили су Светим тајнама Исповести и Причешћа, а по благослову Преосвећеног Владике, за исповедника је био одређен архимандрит Нектарије (Татарин), настојатељ манастира Средиште (Епархија банатска).</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Након Свете Литургије, Његово Преосвештенство се обратио пригодном беседом свештенству и верном народу, поучавајући их о значају Свете тајне Исповести и Причешћа, као највеће благодати која нам је дата, охрабривши присутне да, исповеђени и причешћени, наставе ток Свете четрдесетнице.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">У наставку, у парохијској сали уприличена је трпеза љубави, трудом домаћина сабрања протојереја-ставрофора Винка Мишановића, заједно са његовом „домаћом Црквом“ и браћом и сестрама из ове духовне заједнице. У току заједничарења, прочитано је поучно и дивно слово професора Богословије у Сремским Карловцима, јереја Ђорђа Милидрага, на тему „Требник”.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">На крају литургијског, духовног и молитвеног сабрања, свима присутнима се обратио архијерејски намесник и парох румски, протојереј-ставрофор Сретен Лазаревић, заблагодаривши пре свега Преосвећеном Владици на архипастирском благослову, духовном бодрењу и љубави коју показује према свима нама, затим исповеднику архимандриту Нектарију који је понео на себе бреме наших сагрешења, проти Винку домаћину сабрања, као и свештенству и вероучитељима који су узели учешћа у духовној смотри и сви заједно, окупљени око свога Оца и Архипастира, сведочили пуноћу евхаристијске заједице.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://eparhijasremska.rs/2024/03/28/литургија-пређеосвећених-дарова-у-ру/">Епархија сремска</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-46611280056517322892024-03-28T17:06:00.001+01:002024-03-28T17:06:01.852+01:00Епископ Јеротеј: Владика Јован је био велики стасом, али још већи је био духом<p style="text-align: center;"></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgYNy-cLDcSdmWtyQXbVsZUyH2FSmLojuFQem-4eeq79bCA8naTdbLkSm4o0A3SEQSJZg2F4Pzf0lw51P9Pe5PRZB73TTcdbEsYUOwEYr6qcp3U8SuR3UdXaSwtTOcgUVvVCYWCR1rAae4093CBwky2FnaH7FRBtSQ93FyVpV4-RNq-8se9D8lIHQy0RDk/s2841/EPA00024.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1894" data-original-width="2841" height="426" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgYNy-cLDcSdmWtyQXbVsZUyH2FSmLojuFQem-4eeq79bCA8naTdbLkSm4o0A3SEQSJZg2F4Pzf0lw51P9Pe5PRZB73TTcdbEsYUOwEYr6qcp3U8SuR3UdXaSwtTOcgUVvVCYWCR1rAae4093CBwky2FnaH7FRBtSQ93FyVpV4-RNq-8se9D8lIHQy0RDk/w640-h426/EPA00024.jpg" width="640" /></a></div><p></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">У дану у коме се навршило три и по деценије од земаљске кончине Епископа шабачко- ваљевског Јована Велимировића, 28. марта лета Господњег 2024., у капели породице Велимировић одслужен је молитвени помен једном од најистакнутијих архијереја и стубова Српске Цркве у другој половини 20. века. </span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><iframe allowfullscreen="" class="BLOG_video_class" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/htp5TDQMuiY" width="320" youtube-src-id="htp5TDQMuiY"></iframe></div><p></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Поменом је началствовао Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј, уз саслуживање Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, његовог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејских намесника првог и другог ваљевског протојереја Драгана Јаковљевића и протонамесника Дарка Ђурђевића, као и више свештенослужитеља двеју братских и суседних епархија, које су у време столовања Владике Јована чиниле једну. Молитвено сећање на Владику Јована отпочело је поклоњењем моштима његовом славном стрицу Светом Владици Николају, по узору на ког је духовно стасао, а потом и водио своје завичајце путем Христовим. </span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Владика Јован био је велики стасом, али још већи је био духом, подсетио је Епископ шабачки г. Јеротеј на често помињане речи о великом архипастиру. Светоотачки дух стекао је још као ђак богословије у Битољу крај тројице светитеља- његовог стрица Владике Николаја, Преподобног Оца Јустина и Светог Јована Шангајског. И тај дух је носио читав свој живот и у духу предања и Светих отаца Цркве и друге учио, као професор и ректор богословије, а потом и као епископ, о чему данас сведоче они који су имали част да се са њим сретну, рекао је Владика шабачки г. Јеротеј. </span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Владика Јован је многе ствари урадио у нашој епархији. Својим наследницима, нама двојици сада, оставио је један уређени, прекрасан врт, као што рече блажене успомене наш претходник Владика Лаврентије. Био је свима отац, све је волео, трудио се око свега. За време његове епископске службе у Епархији шабачко- ваљевској десетине храмова је изграђено у тешком атеистичком времену, када у другим епархијама није смело да се помисли на зидање храмова. Такође, зидао је и „живу Цркву“. Био је велики растом и имао је велико срце. Оставио је пример својим животом нама како се треба односити према повереној му служби и епархији. Данас, верујемо и надамо се да ћемо његовим молитвама ићи његовим примером и да ће се нас наши наследници сетити по добру и љубави према Светој Цркви – речи су Владике Јеротеја у част великог претходника.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Сабрање поводом јубилеја Владике Јована завршено је трпезом љубави у манастиру Лелић, коју је заједно са братством припремио игуман Георгије, старешина обитељи.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://www.eparhijavaljevska.rs/index.php/2024/03/28/molitveno-secanje-na-episkopa-jovana-u-manastiru-lelic/">Епархија ваљевска</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-4323206447388146932024-03-28T16:57:00.005+01:002024-03-28T16:57:24.730+01:00Бања Лука: Помен пострадалима у терористичком нападу у Москви<p style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjvHngsa6qpUX6gYppBbTKB7dsUexOJNK4qDljBXKEupl3q-MXkH9ME5Yjlx12L7UBuvogKIj-UNxTYzFzb3wlWyzk6e9IsSWYQnte3PhZd02xvzxJzSNNnzH3m_lHs7EtdRpE6goiJe1R3HVkakjY7EcS5YkMTQfbalSYcKNoG1OkLkKg1BuChvmSwx-g/s883/38279_viber-image-2024-03-26-13-43-07-971_f.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="497" data-original-width="883" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjvHngsa6qpUX6gYppBbTKB7dsUexOJNK4qDljBXKEupl3q-MXkH9ME5Yjlx12L7UBuvogKIj-UNxTYzFzb3wlWyzk6e9IsSWYQnte3PhZd02xvzxJzSNNnzH3m_lHs7EtdRpE6goiJe1R3HVkakjY7EcS5YkMTQfbalSYcKNoG1OkLkKg1BuChvmSwx-g/w640-h360/38279_viber-image-2024-03-26-13-43-07-971_f.jpg" width="640" /></a><br /></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема 24. марта 2024. године у Саборном храму Христа Спаситеља у Бањалуци служен је помен за све страдале у терористичком нападу у Москви. </span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Помен је служио Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Епископа бањалучког, са више свештеника Епархије бањалучке.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Помену су присуствовали председник Републике Српске Милорад Додик и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">У беседи после помена Преосвећени епископ Сава је рекао да смо се окупили како би се помолили за оне који су напустили овоземаљски живот не својом кривицом, не својом одлуком и не својом вољом и који нису били криви за некакво злодело да би им се вратило оваквом кривицом.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://pravoslavlje.spc.rs/2024/03/27/бања-лука-помен-пострадалима-у-терори/">Епархија бањалучка</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-3902127649016906972024-03-28T16:46:00.000+01:002024-03-28T16:46:06.092+01:00Поп рецензије (92): Самоодређење<p style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiKVPIYmUWm2qzbGkptZpb2keDRMDL-TGDHGUg1kwbW7fQBq2uDJqBU4Nu9Wjhmh70DzPEOqi_ATPeTQ0R7C4TzcQJSaERzreAXSehyphenhyphenLdWjF5Loho_TiDTC6IpdGcBqBpUUpljVcdn2th2mG1hNs1oNfs15KR9OGBxxFrs-Kr_aqmrwdpPcTYJlXcy4YmY/s1080/viber_slika_2024-03-28_14-49-37-412-1080x675.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="675" data-original-width="1080" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiKVPIYmUWm2qzbGkptZpb2keDRMDL-TGDHGUg1kwbW7fQBq2uDJqBU4Nu9Wjhmh70DzPEOqi_ATPeTQ0R7C4TzcQJSaERzreAXSehyphenhyphenLdWjF5Loho_TiDTC6IpdGcBqBpUUpljVcdn2th2mG1hNs1oNfs15KR9OGBxxFrs-Kr_aqmrwdpPcTYJlXcy4YmY/w640-h400/viber_slika_2024-03-28_14-49-37-412-1080x675.jpg" width="640" /></a><br /></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Тема овонедељног новог издања емисије <a href="https://branislavilic.blogspot.com/search/label/%D0%9F%D0%BE%D0%BF%20%D1%80%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5">“Поп рецензије”</a> са протопрезвитером-ставрофором Гојком Перовићем и презвитером Павлом Божовићем, на таласима <a href="https://mitropolija.com/2024/03/28/pop-recenzije-samoodredjenje-video/">Радио-Светигоре</a>, била је “Самоодређење”.</span></i></b></p><span><a name='more'></a></span><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><iframe allowfullscreen="" class="BLOG_video_class" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/seqe84_RsZs" width="320" youtube-src-id="seqe84_RsZs"></iframe></div>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-18899740220266311192024-03-28T12:59:00.006+01:002024-03-28T12:59:54.444+01:00Емисија "Дан Господњи" - Jeванђеље о покајању (Недеља по Богојављењу)<p style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhmIQ84HJ7GTft1ulxSPLW2W357P6jGGsbuPPrSY7g7c99Egd8inCfJAw3RvniBLSM_1bXy6zgIiANoDclw0btNA0DjUb2lD_VHe0b5dID94Gr70HYLQCTQK3AQ8VlURYtOBNL8lOniXNr2Kalx7sKRE425rtqPV4mhB4Rn1wxZ9ymzqjl4mJ8ofXH2sOE/s700/181.jpg" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="465" data-original-width="700" height="426" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhmIQ84HJ7GTft1ulxSPLW2W357P6jGGsbuPPrSY7g7c99Egd8inCfJAw3RvniBLSM_1bXy6zgIiANoDclw0btNA0DjUb2lD_VHe0b5dID94Gr70HYLQCTQK3AQ8VlURYtOBNL8lOniXNr2Kalx7sKRE425rtqPV4mhB4Rn1wxZ9ymzqjl4mJ8ofXH2sOE/w640-h426/181.jpg" width="640" /></a><br /></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">У новом издању <a href="https://branislavilic.blogspot.com/search/label/%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%94%D0%B0%D0%BD%20%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B8">емисије Дан Господњи</a> на Радио-Беседи разговарали смо на тему јеванђелског зачала (Мт. 4, 12-17), које се произноси у недељу по Богојављењу.</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">У Јеванђељу сазнајемо да Господ Христос после крштења и четрдесетодневног кушања у пустињи долази у Галилеју, где се настани у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим (Мт. 4,13). У наставку предочена је поука о покајању на које сâм Господ позива. Покајање је динамични преокрет, израз наше воље да напустимо живот у тами и кренемо ка Изворишту светлости. Покајање је пут који нас води ка познању смисла сопственог постојања.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">У другом делу емисије предочили смо извод из беседе Преподобног Јустина Ћелијског.</span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: center;"><span style="color: #38761d; font-size: large;"><b><i>Аутор емисије: катихета Бранислав Илић</i></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="color: #38761d; font-size: large;"><b><i><iframe allow="autoplay" frameborder="no" height="100" scrolling="no" src="https://w.soundcloud.com/player/?url=https%3A//api.soundcloud.com/tracks/1737464994&color=%23ff5500&auto_play=false&hide_related=false&show_comments=true&show_user=true&show_reposts=false&show_teaser=true" width="100%"></iframe></i></b></span></p><p style="text-align: center;"><br /></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://soundcloud.com/beseda/dan-gospodnji-nedelja-po-bogojavljenju ">Инфо-служба Епархије бачке</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-54008357534272840532024-03-28T12:31:00.007+01:002024-03-28T12:31:49.724+01:00Емисија "Дан Господњи" - Jeванђеље о проповеди Светог Јована Крститеља (Недеља пред Богојављење)<p style="text-align: center;"></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi_LUtfi8mlCMYEV-HdN8DH-2tX2KQBNLuC6NPz_lIXpFU2z2V_tWv8cyjocJ4wzhGGSi6kZPudIpTUDlaXCaXUgyeD7YE2IiJMyCih0z1tgPUjzmTRDnxV3U-auhAJ0X_r3MznVzBZz7zYX3OtSsm1ACLKgleWG__xsu0yPmLHDQzSrXvayuEvKTnvQ6A/s1446/najava_spasenja_rsz_27-46005-1920-1250-80.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="730" data-original-width="1446" height="324" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi_LUtfi8mlCMYEV-HdN8DH-2tX2KQBNLuC6NPz_lIXpFU2z2V_tWv8cyjocJ4wzhGGSi6kZPudIpTUDlaXCaXUgyeD7YE2IiJMyCih0z1tgPUjzmTRDnxV3U-auhAJ0X_r3MznVzBZz7zYX3OtSsm1ACLKgleWG__xsu0yPmLHDQzSrXvayuEvKTnvQ6A/w640-h324/najava_spasenja_rsz_27-46005-1920-1250-80.jpg" width="640" /></a></div><p></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">У новом издању <a href="https://branislavilic.blogspot.com/search/label/%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%94%D0%B0%D0%BD%20%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B8">емисије Дан Господњи</a> на Радио-Беседи разговарали смо на тему јеванђелског зачала (Мк. 1,1-8), које се произноси у недељу пред Богојављење.</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Проповед Светог Јована Крститеља је усредсређена на саму суштину вере, јер покајати се значи: одбацити грех и обратити се Богу. Свети Јован претеча објављује Крштење Духом, које бесконачно превасходи његово крштавање водом. Оно чиме Свети Јован крштава јесте вода, а оно чиме ће крштавати Христос је Дух Свети. </span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">У другом делу емисије предочили смо извод из беседе Светог владике Николаја охридског и жичког.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="color: #38761d; font-size: large;">Аутор емисије: катихета Бранислав Илић</span></i></b></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="color: #38761d; font-size: large;"><iframe allow="autoplay" frameborder="no" height="100" scrolling="no" src="https://w.soundcloud.com/player/?url=https%3A//api.soundcloud.com/tracks/1737464850&color=%23ff5500&auto_play=false&hide_related=false&show_comments=true&show_user=true&show_reposts=false&show_teaser=true" width="100%"></iframe></span></i></b></p><div style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></div><div style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></div><div style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></div><div style="text-align: justify;"><i><b><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://soundcloud.com/beseda/dan-gospodnji-nedelja-pred-bogojavljenje">Инфо-служба Епархије бачке</a></span></b></i></div>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-22329056502263994972024-03-28T11:56:00.000+01:002024-03-28T11:56:01.593+01:00Емисија "Дан Господњи" - Jeванђеље о бекству у Египат и страдању витлејемске деце (Недеља по Рождеству)<p style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjiAqhoq-9dH2aV22Dbia80S3ey5FAE-NKhtAKndl5d38wzUpMpv8JrnURBeXl-NAvWAeLnz-0oq0RWxRb4Kpn60fCZG52Vz1ll_rvDYBgIVaT42eZBITylnDUszID3SgEpl-QP6TaGh5V5ILoSBmoIb2HY49IzOMFxQR-ZKcqCQT3LALZYJ1fH-eOqLrY/s750/flight-into-egypt-1.jpg!Large.jpg" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="597" data-original-width="750" height="510" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjiAqhoq-9dH2aV22Dbia80S3ey5FAE-NKhtAKndl5d38wzUpMpv8JrnURBeXl-NAvWAeLnz-0oq0RWxRb4Kpn60fCZG52Vz1ll_rvDYBgIVaT42eZBITylnDUszID3SgEpl-QP6TaGh5V5ILoSBmoIb2HY49IzOMFxQR-ZKcqCQT3LALZYJ1fH-eOqLrY/w640-h510/flight-into-egypt-1.jpg!Large.jpg" width="640" /></a><br /></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">У новом издању <a href="https://branislavilic.blogspot.com/search/label/%D0%95%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%94%D0%B0%D0%BD%20%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B8">емисије Дан Господњи</a> на Радио-Беседи разговарали смо на тему јеванђелског зачала (Мт. 2, 13-23), које се произноси у недељу по Рождеству Христовом.</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">У прву недељу по празнику Рождества Христова - Божића, празнује се спомен светих и праведних Богоотаца, најближих сродника Господа Христа по телу. И то: спомен светог и праведног Јосифа Заручника, светог Цара и Пророка Давида и светог Јакова Брата Господњег. О свему наведеном, са освртом на светописамска читања говорили смо у оквиру новог издања емисије Дан Господњи.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">У другом делу емисије предочили смо извод из беседе Преподобног Јустина ћелијског.</span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="color: #38761d; font-size: large;">Аутор емисије: катихета Бранислав Илић</span></i></b></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;"> <iframe allow="autoplay" frameborder="no" height="100" scrolling="no" src="https://w.soundcloud.com/player/?url=https%3A//api.soundcloud.com/tracks/1737464604&color=%23ff5500&auto_play=false&hide_related=false&show_comments=true&show_user=true&show_reposts=false&show_teaser=true" width="100%"></iframe></span></i></b></p><div style="text-align: center;"><br /></div><br /><b><i><span style="font-size: large;"> Извор: <a href="https://soundcloud.com/beseda/dan-gospodnji-nedelja-po-rozdestvu-hristovom">Инфо-служба Епархије бачке</a></span></i></b><p></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-12574934575641077192024-03-28T00:08:00.001+01:002024-03-28T18:47:19.926+01:00Беседа катихете Бранислава Илића изговорена у недељу праштања, 17. марта 2024. године<p style="text-align: center;"></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgb9qi06iCXdf4SEJFSCjEVj9sOiONx9zkXp8Hw4LJwKq06_GSpgDGZYIXXWK5cATzKHwoLKebrDcza7e7pOWtVYrl8lDdbVkhhQx-JKQ-ty4KBeGq5XeHfZzvaipdb8khFI95zAQZ5kEnb03zl9ZHiyOfbLYKsUT0pzLzUUEQscDzbso74SOpFGxguhNI/s707/IMG_20240317_171423_223.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="707" data-original-width="707" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgb9qi06iCXdf4SEJFSCjEVj9sOiONx9zkXp8Hw4LJwKq06_GSpgDGZYIXXWK5cATzKHwoLKebrDcza7e7pOWtVYrl8lDdbVkhhQx-JKQ-ty4KBeGq5XeHfZzvaipdb8khFI95zAQZ5kEnb03zl9ZHiyOfbLYKsUT0pzLzUUEQscDzbso74SOpFGxguhNI/w640-h640/IMG_20240317_171423_223.jpg" width="640" /></a></div><p></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Доносимо звучни запис беседе катихете Бранислава Илића, коју је изговорио у недељу праштања, 17. марта 2024. лета Господњег, на светој Литургији у храму светих цара Константина и Јелене у новосадском насељу Грбавица. Катихета Бранислав је беседу изговорио после прочитаног јеванђелског зачала, а са благословом свештенства наведеног храма. </span></i></b></p><span><a name='more'></a></span><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><iframe allowfullscreen="" class="BLOG_video_class" height="266" src="https://www.youtube.com/embed/WmNOLs_8LeY" width="320" youtube-src-id="WmNOLs_8LeY"></iframe></div>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-90638176569045190032024-03-28T00:07:00.000+01:002024-03-28T00:07:00.131+01:00Митрополит Антоније (Паканич): Понекад нам се чини да је око нас само тама и разjареност, да не можемо у потпуности спознати путеве Господње<p style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj-3XFoHJ-E4DkSyij-K5aAIShoYyCEPEa7bpXbQxdGjMa1PWBLLYXL4XC_LF_XA-DK71BMcdBuD8BqXjAQ4sxukZQk0p7e6c1WuuQ7WpLrgTQuHpCCSpRpkL8JVR60aSb0eEOC2ZuibSsS8fIG5SGNq-2FLpDovkBWzORoYINlDM0FtzdSWtUalvvk5kI/s2048/434052493_942633997232312_707816580454253378_n.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1152" data-original-width="2048" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj-3XFoHJ-E4DkSyij-K5aAIShoYyCEPEa7bpXbQxdGjMa1PWBLLYXL4XC_LF_XA-DK71BMcdBuD8BqXjAQ4sxukZQk0p7e6c1WuuQ7WpLrgTQuHpCCSpRpkL8JVR60aSb0eEOC2ZuibSsS8fIG5SGNq-2FLpDovkBWzORoYINlDM0FtzdSWtUalvvk5kI/w640-h360/434052493_942633997232312_707816580454253378_n.jpg" width="640" /></a><br /></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Јуче смо прославили Торжество Православља. Овај празник може збунити људе далеке од Цркве, који живе за данас: какав тријумф сада може бити?</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Наиме, с једне стране, Црква Христова је све више прогоњена, а са друге, толико је туге и бола наоколо, толико погибије невиних људи, да је апсурдно размишљати о било каквом тријумфу.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Међутим, Црква није само у нашој земаљској димензији, она је истовремено и у вечности. Стога, говорећи о Торжеству Православља, ми не само да славимо победу хришћанства над последњом великом јереси у далеком IX веку, већ мисаоно јуримо у будућност – у Други долазак Христов и коначно искорењивање сваке јереси, сваког греха, сваког зла.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">И сада, када је око нас толика окрутност, толико мука и страдања, са удвострученом снагом, призивајући Господа у помоћ, морамо се побринути, пре свега, да се свака јерес, сваки грех, свака нечистота искорењује из наших сопствених срца. А посебно – срџба, непријатељство, злурадост, хтење зла другима, мржња, који искривљују људску суштину.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Христос нас на то позива, томенас учи Његова Црква.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Време ће проћи, а сâм Господ ће све успоставити, све поставити на своје место, испунити све Својим Божанским смислом и утешити своју децу: „И Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође" (Откр 21,4).</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">У данашње време понекад нам се чини да је око нас само тама и горчина, да не можемо у потпуности спознати путеве Господње, а ипак смо уверени да нас сви они воде у живот вечни, где нема туге.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Једино треба веровати Богу, одбацити овоземаљске лажне путеве – и Он ће сâм све уредити. Тада ће доћи право Царство истине, истински тријумф Православља.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">Митрополит бориспољски и броварски Антоније (Паканич),</span></i></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">управник послова УПЦ</span></i></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">Забележила Наталија Горошкова</span></i></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">Са украјинског превела Јелена Бујевич</span></i></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></p><p style="text-align: justify;"><i><b><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://pravlife.org/sr/content/mitropolit-antonije-pakanich-ponekad-nam-se-chini-da-je-oko-nas-samo-tama-i-razjarenost-ali">Рravlife.org</a></span></b></i></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-88242043500969482212024-03-28T00:06:00.000+01:002024-03-28T00:06:00.139+01:00Саучешће Предстојатеља Грузијске цркве<p style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgAo_N3h-hxvKSi9RGaLt6pCl8qOUWwst-yjTyu45TJMD4awtHs3ypXayidTFBIfEbKsj9_rsKy29spSaqiHx-U4gylZ9iCtlWrfuNwg4QdkQgWH7WQZ4xe71BFHVpxsx8XDwkOKmF6nd4FNbG3D6Zr7y1Tm1nC7EV2wPf_gfv-4JnDFtgrU8B_tGC9CfQ/s1200/9uiq2lvt46rl26nkr045gfbk550iw83e.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="685" data-original-width="1200" height="366" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgAo_N3h-hxvKSi9RGaLt6pCl8qOUWwst-yjTyu45TJMD4awtHs3ypXayidTFBIfEbKsj9_rsKy29spSaqiHx-U4gylZ9iCtlWrfuNwg4QdkQgWH7WQZ4xe71BFHVpxsx8XDwkOKmF6nd4FNbG3D6Zr7y1Tm1nC7EV2wPf_gfv-4JnDFtgrU8B_tGC9CfQ/w640-h366/9uiq2lvt46rl26nkr045gfbk550iw83e.jpg" width="640" /></a><br /></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Његова Светост и Блаженство католикос-патријарх све Грузије Илија II упутио је саучешће Његовој Светости патријарху московском и све Русије Кирилу поводом терористичког напада у концертној дворани Крокус сити хол у Красногорску код Москве.</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Ваша Светости!</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Примите наше искрено саучешће због трагедије која се догодила 22. марта у Москви.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Тероризам је неприхватљив нигде и никада. Масовно убиство деце и мирних житеља ужасан је, нечовечан грех.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Молимо се за покој душа погубљених и за што бржи опоравак повређених. Молимо Вас да породицама и најмилијима настрадалих, као и чедима Ваше Цркве, пренесете наше саучешће.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Такође се молимо за мир у срцима нашим и у целом свету.</span></p><p style="text-align: center;"><i><span style="font-size: large;">С братском љубављу,</span></i></p><p style="text-align: center;"><i><span style="font-size: large;">+Илија II,</span></i></p><p style="text-align: center;"><i><span style="font-size: large;">католикос-патријарх све Грузије</span></i></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: right;"><b><i><span style="font-size: large;">За наш портал превод са руског приредио:</span></i></b></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">протођакон Радомир Ракић, </span></i></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">сарадник<b> <a href="https://branislavilic.blogspot.com/">информативно-катихетског портала "Ризница"</a></b></span></i></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://www.patriarchia.ru/db/text/6116161.html">Рatriarchia.ru</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-74525081321738550662024-03-28T00:05:00.005+01:002024-03-28T00:05:00.147+01:00Саучешће генералног секретара Светског савета цркава<p style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgaI8tz_-zEBVA_DJcJ7cq8e0EH311FUyq6XJABwtutgPyIuuxacutDiaZzd2_UpWQDo_UCiGBp26QT2KGY4KR11972IAf41HbPxhkYeffBsIGBZwJ6FE4dCl3lpW7cX3aBQRaG1eWtaX0M_DXEi4xAWj5JYT83SI2eKrf5lbuv7iVBXewukLaAf8f7iGI/s990/h4jwarkvo31f08iwi7o0eqn9sgx2gjp4.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="556" data-original-width="990" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgaI8tz_-zEBVA_DJcJ7cq8e0EH311FUyq6XJABwtutgPyIuuxacutDiaZzd2_UpWQDo_UCiGBp26QT2KGY4KR11972IAf41HbPxhkYeffBsIGBZwJ6FE4dCl3lpW7cX3aBQRaG1eWtaX0M_DXEi4xAWj5JYT83SI2eKrf5lbuv7iVBXewukLaAf8f7iGI/w640-h360/h4jwarkvo31f08iwi7o0eqn9sgx2gjp4.jpg" width="640" /></a><br /></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Генерални секретар Светског савета цркава, пастор, професор др Џери Пилеј, упутио је писмо Његовој Светости патријарху московском и све Русије Кирилу у коме је изразио саучешће поводом трагедије у Красногорску, Московска област, где се 22. марта 2024. догодио терористички напад у концертној дворани Крокус сити.</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Ваша Светости!</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Поздрављамо Вас у име Тројединог Бога: Оца и Сина и Светога Духа. Да Његов благослов буде са Вама!</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Са дубоком тугом и забринутошћу примили смо вест о нападу на људе у концертној дворани Крокус сити хол, у којем је погинуло више од 137 људи, а још више лица је теже повређено.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Оваква зверства су апсолутно неприхватљива у било каквим околностима, посебно када су у питању невини грађани. Осуђујемо овакве акте насиља и надамо се да ће одговорни за напад бити изведени пред лице правде у складу са законом и у оквирима правног поступка.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">У име Светског савета цркава желим да изразим наше искрено саучешће породицама жртава и да их уверим у наше молитве за исцељење рањених. Молимо се да Вам Бог подари благодат и снагу неопходну како би Ваша Црква могла обављати своју службу и подржати жртве и њихове породице. Уверавамо Вас у наше молитве и подршку у Вашим данима страдања и губитка.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Да нам Бог љубави и мира свима подари наду, мудрост и храброст да се одупремо насиљу које доноси тугу нашем свету у овим узнемирујућим и тешким временима. Црпимо снагу из Исусових речи: „У свету ћете имати невољу; али се не бојте: Ја победих свет“ (Јн. 16,33).</span></p><p style="text-align: center;"><i><span style="font-size: large;">Ваш у Христу,</span></i></p><p style="text-align: center;"><i><span style="font-size: large;">пастор проф. др Џери Пилеј,</span></i></p><p style="text-align: center;"><i><span style="font-size: large;">генерални секретар Светског савета цркава</span></i></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: right;"><b><i><span style="font-size: large;">За наш портал превод са руског приредио:</span></i></b></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">протођакон Радомир Ракић, </span></i></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">сарадник <b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/">информативно-катихетског портала "Ризница"</a></b></span></i></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://www.patriarchia.ru/db/text/6115992.html">Рatriarchia.ru</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-19839324906068356122024-03-28T00:04:00.000+01:002024-03-28T00:04:00.136+01:00Румунски патријарх осветио капелу у Парламенту<p style="text-align: center;"></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgDSC-muWUTJKG_Vl_9fYF8r5uLGdTsPw8M01P9HAqqLk5jb2AymnUWJp3anbORrXlRsIdolekOYvTi68U02KTbODVnbnqdt-Q_XGGuvQN9ec26xw0W6dZ157_o-eqN_trXZv0WUDGfrLlkiMCHo8L3_80UVyd693N33V7VEvQ6omHvQ0nqNHWm8MEfL40/s1200/431738.b.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="675" data-original-width="1200" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgDSC-muWUTJKG_Vl_9fYF8r5uLGdTsPw8M01P9HAqqLk5jb2AymnUWJp3anbORrXlRsIdolekOYvTi68U02KTbODVnbnqdt-Q_XGGuvQN9ec26xw0W6dZ157_o-eqN_trXZv0WUDGfrLlkiMCHo8L3_80UVyd693N33V7VEvQ6omHvQ0nqNHWm8MEfL40/w640-h360/431738.b.jpg" width="640" /></a></div><p></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Одавно се устројавала православна капела у румунском Парламенту, да би 25. марта, на празник Благовести (по нов. кал.) била свечано освећена.</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Његово Блаженство патријарх румунски Данило освештао је у понедељак увече нову капелу светог Андреја Првозваног. Патријарх је навео да су се у историји румунског народа Национални савет, а потом и Посланичка комора налазили поред митрополијске (данас патријаршијске) Саборне цркве, а сада се Парламент налази у близини Националне катедрале, која је посвећена и Вазнесењу Господњег, Христу и светом апостолу Андреју, заштитнику Румуније.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Отуда је Патријарх предложио да нова капела буде посвећена светом Андреју, чији је празник Парламент и установио као државни празник 2012. године.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Освећење капеле у Парламенту има посебан духовни значај, рекао је Патријарх: „Капела истиче везу између молитве и заједнице, између богослужења и културе, укључујући и политичку културу, између рада и институционалне заједнице, између слободе појединца и друштвене одговорности. ”</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Патријарх је такође поклонио више богослужбених књига за капелу, као што су Библија, Псалтир, Часослов, Триод и молитвеници за молитеље у капели.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: right;"><b><i><span style="font-size: large;">За наш портал превод са енглеског приредио:</span></i></b></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">протођакон Радомир Ракић, </span></i></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">сарадник<b> <a href="https://branislavilic.blogspot.com/">информативно-катихетског портала "Ризница"</a></b></span></i></p><p style="text-align: right;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://orthochristian.com/159336.html">Оrthochristian.com</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-38390836164396340602024-03-28T00:03:00.000+01:002024-03-28T00:03:00.147+01:00Саучешће Предстојатеља Асирске цркве Истока<p style="text-align: center;"></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhwv3aClouq26s7qPOsLyJRnvsgUHrOEEyMaTlHM5VhDfNNm3xNCvxPaXIAZvZ3_Q5yJKgVwXvTE5OsuRbM_4l2uKq4X7Y-kQt5lNFMwp0iTIhiqMAdcMiZ9Y1VIvj2edHp4Va-LOdkjb3fIdIb4gXC2-x8v3zK6-yYkTZS8LKq62Im9hvDOub3UC0nDrc/s907/37h1gmn4t9mxe2dpn4heqsk2j4a2181d.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="618" data-original-width="907" height="436" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhwv3aClouq26s7qPOsLyJRnvsgUHrOEEyMaTlHM5VhDfNNm3xNCvxPaXIAZvZ3_Q5yJKgVwXvTE5OsuRbM_4l2uKq4X7Y-kQt5lNFMwp0iTIhiqMAdcMiZ9Y1VIvj2edHp4Va-LOdkjb3fIdIb4gXC2-x8v3zK6-yYkTZS8LKq62Im9hvDOub3UC0nDrc/w640-h436/37h1gmn4t9mxe2dpn4heqsk2j4a2181d.jpg" width="640" /></a></div><p></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Његова Светост Католикос-патријарх Асирске цркве Истока Мар Ава III изразио је саучешће Његовој Светости патријарху московском и све Русије Кирилу поводом терористичког чина почињеног 22. марта 2024. године у Концертна дворана Крокус сити хол у Красногорску (Московска област).</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Ваша Светости, високопоштовани брате!</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Молим се да моје писмо нађе Вашу Светост у добром физичком и психичком здрављу. Са дубоком тугом примио сам вест о терористичком нападу који се догодио у концертној дворани Крокус сити хол у Красногорску 22. марта. Подмукла масовна пуцњава убила је више од 137 невиних људи. Више од 180 људи је повређено.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Овако брутални напад је ужасан и требало би да га осуде сви људи добре воље. Оружани напад на недужне грађане злочин је против човечности, који доказује да злочинци који су га починили немају људски морал, немају морална начела. Породицама и пријатељима погинулих и рањених, као и онима и оне који се сада боре за живот, преносимо речи молитвене утехе. Да Господ упокоји душе умрлих и донесе исцељење пострадалима.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">24. март је проглашен даном националне жалости и желимо да изразимо духовну солидарност и саучешће Вашој Светости и свима грађанима Русије који тугују због страшног терористичког напада. Да Господ подари трајни мир земљи и целом региону, свим народима и људима добре воље.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">У ове свете дане Великог поста узносићемо молитве и кајање уместо оних који су, помрачени грехом и отуђени од Бога, починили ово подло зверство, а помолићемо се Господа да пројави Своју изобилну милост свима који су спасени, као и и њиховим породицама. У овом часу туге, уверавамо Вашу Светост и Ваше суграђане у нашу блискост. Нека благодат и мир Господа Исуса Христа буду са вашом возљубљеном Светошћу сада и увек и у векове векова. Амин.</span></p><p style="text-align: center;"><i><span style="font-size: large;">Братски у Христу Исусу Господу,</span></i></p><p style="text-align: center;"><i><span style="font-size: large;">+Мар Ава III,</span></i></p><p style="text-align: center;"><i><span style="font-size: large;">католикос-патријарх Асирске цркве Истока</span></i></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: right;"><b><i><span style="font-size: large;">За наш портал превод са руског приредио:</span></i></b></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">протођакон Радомир Ракић, </span></i></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">сарадник<b> <a href="https://branislavilic.blogspot.com/">информативно-катихетског портала "Ризница"</a></b></span></i></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://www.patriarchia.ru/db/text/6115377.html">Рatriarchia.ru</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-17446109722973021582024-03-28T00:02:00.000+01:002024-03-28T00:02:00.142+01:00Бакуу: Приказан двојезични Молитвеник на азербејџанском и руском језику<p style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjefLGCAebT1jksjGYPpm1gWCUcyA8chumcjd8HsnT99ePs-pz7_BD7cwk3wBFZroI2FH62nHYD5Mz95l0yfQOfqi7llJiLrsMnH5T6709xSC8FNBTSSPniSRu9sCBAhwL3xyIKgIQfVnpBiPCjIKAKZqNWN78E7vXTgLdSGE2u29iY75OQI3yXQzekZCA/s1500/241347271888_b.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1000" data-original-width="1500" height="426" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjefLGCAebT1jksjGYPpm1gWCUcyA8chumcjd8HsnT99ePs-pz7_BD7cwk3wBFZroI2FH62nHYD5Mz95l0yfQOfqi7llJiLrsMnH5T6709xSC8FNBTSSPniSRu9sCBAhwL3xyIKgIQfVnpBiPCjIKAKZqNWN78E7vXTgLdSGE2u29iY75OQI3yXQzekZCA/w640-h426/241347271888_b.jpg" width="640" /></a><br /></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">У Недељи победе Православља, 24. марта 2024. године, одржана је манифестација посвећена Дану православне књиге у Верском и културном центру Бакуске епархије у главном граду Азербејџана.</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Присутнима је уручен двојезични Молитвеник на азербејџанском и руском језику, који је припремљен по благослову привременог администратора Бакуске епархије, архиепископа пјатигорског и черкеског Теофилакта.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Две године је на изради Молитвеника радила група језикословаца под вођством архимандрита Алексија (Никонорова), у којој су били свештенослужитељи и мирјани. Главни посао превођења на азербејџански обавили су Али (Лука) Асланли и Торал (Павел) Агајев.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Књига садржи јутарње и вечерње молитве, молитве пре Светог Причешћа и благодарне молитве после примања Христових Тајни, молитве после Божанске Литургије, недељне тропаре и кондаке, као и на Господње, Богородичине и велике празнике и друге молитве. Како се наводи на сајту Бакуске епархије, први пут су штампане молитве Сабору азербејџанских светитеља, св. Јелисеју, просветитељу Кавкаске Албаније, и светом мученику Григорију, првом епископу Албаније.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Публикација је опремљена обимним речником богословских израза и нејасних речи, а илустрована је и иконама дванаест празника из збирке Саборне цркве у Бакуу.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Поздравним говором присутнима се обратио архимандрит Алексије (Никоноров). Чланови преводилачког тима говорили су о свом раду, тешкоћама на које су наилазили и начинима да их превазиђу.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Хор Саборног храма Светих жена мироносица Бакуа извео је богослужбена појања на азербејџанском језику.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: right;"><b><i><span style="font-size: large;">За наш портал превод са енгелског приредио:</span></i></b></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">протођакон Радомир Ракић, </span></i></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">сарадник<b> <a href="https://branislavilic.blogspot.com/">информативно-катихетског портала "Ризница"</a></b></span></i></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;"><br /></span></i></b></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="http://www.patriarchia.ru/db/text/6115046.html">Рatriarchia.ru</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-43999033760646147982024-03-28T00:01:00.000+01:002024-03-28T00:01:00.139+01:00Нови Православни молитвеник у издању Епархије скопске<p style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi9ge84vgBhogmY68RE099G_REGwfJqXmCD7QKxY7hpt79bDynf39MUH3LvTP4nco2tF89tdDPea6njCRLjKuIZUmGcoUgNt-9RBH7ktlS4ygsnfLq0Ah4MKfIHzUI1FfoW7RPHsniGDbbLIwgZxkEqfaarZ408CZW8-zamn_5gcVL5o2Betblz5DB_Zp8/s1920/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1080" data-original-width="1920" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi9ge84vgBhogmY68RE099G_REGwfJqXmCD7QKxY7hpt79bDynf39MUH3LvTP4nco2tF89tdDPea6njCRLjKuIZUmGcoUgNt-9RBH7ktlS4ygsnfLq0Ah4MKfIHzUI1FfoW7RPHsniGDbbLIwgZxkEqfaarZ408CZW8-zamn_5gcVL5o2Betblz5DB_Zp8/w640-h360/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA.jpg" width="640" /></a><br /></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Инфо-служба Епархије скопске је саопштила да је са благословом Његовог Блаженства, Архиепископа охридског и македонског г. Стефана, изашао из штампе нови православни молитвеник у издању наведене епархије.</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Његову главну структуру чине: велики увод – „Молитва као израз наше љубави према Богу и људима“, јутарње молитве, вечерње молитве, акатист Пресветој Богородици и друге заједничке молитве. Молитвеник ће ускоро бити доступан у црквама и манастирима широм Скопске епархије, као и ван ње.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: right;"><i><span style="font-size: large;">Приредила редакција портала "Ризница"</span></i></p><p style="text-align: right;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://mpc-spe.mk/arhiepiskop/aktivnosti/pravoslaven-molitvenik-2024/">Мpc-spe.mk</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-79314307491023817762024-03-28T00:00:00.004+01:002024-03-28T00:00:00.309+01:00Образац и смисао поста<p style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhlTvkqExfYoGovnGWnbesiFlOT5n6N6OcGox7DwrJWz6SP_zqSpsan2A8P5c3dmU-GhIj7tP6rbXkPoyiaSiRO2vcnS76UAePPOyaKnaNWKMBEtVVamvGIcsiTTI9R17GxJtXu0QSKZD1Q46Hq1D4dt7z2XJ1SsuA0MINk-AxdjW270q2FSn9rQ8LZvic/s666/sarakosti-666x399_orig.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="399" data-original-width="666" height="384" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhlTvkqExfYoGovnGWnbesiFlOT5n6N6OcGox7DwrJWz6SP_zqSpsan2A8P5c3dmU-GhIj7tP6rbXkPoyiaSiRO2vcnS76UAePPOyaKnaNWKMBEtVVamvGIcsiTTI9R17GxJtXu0QSKZD1Q46Hq1D4dt7z2XJ1SsuA0MINk-AxdjW270q2FSn9rQ8LZvic/w640-h384/sarakosti-666x399_orig.jpg" width="640" /></a><br /></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Григорије С. Дебољски: Образац и смисао поста</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Узвишени образац поста собом су нам дали Исус Христос и Апостоли; они су и сами постили показавши нам својим примером смисао и значај поста, који по њиховом личном примеру, у самом смислу речи, значи уздржавање од хране, сагласно заповести речи Божије и Цркве. Но, пост није обично уздржавање од хране које нам по некада налажу и поједина трезвена правила; пост је, уствари, много узвишеније и свештено уздржавање: где је пост, тамо је и право уздржавање, али није увек пост тамо где је и уздржавање. Уздржавање обично служи за очување телесног здравља и стања нашег, а пост служи – врлини и спасењу. Наше природно уздржавање је свагда потребно, док пост бива повремено. Оно прво је правило трезвености, а ово друго је заповест Божија и заповест св. Цркве. Смисао обичног уздржавања је свагдашња умереност у исхрани у сваком нараштају, а карактеристика поста је – количина, каквоћа и време узимања хране, коју нам је Црква прописала. Пост се, како је записано у црквеном уставу регулише мером, правилом и временом, а разликује се по својој строгости. Састоји се, или у апсолутном не једењу, напр. у трајању од три дана (Дела 9:9), или више дана (Мт 4:2), у чему се огледа најстрожији пост, или, пак, у сухоједенију, под којим се подразумева само једење хлеба, сувог воћа, пијење воде, и тсл., или, пак, у једењу варива, било са уљем или без уља, већ према могућности, или, на крају, у једењу рибе (Црквени устав, 32-33; 33-56). Дакле, пост у Православној Цркви има четири своја степена, а једење рибе је последњи и најлакши степен поста.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">По примеру Исуса Христа и св. Алостола, телесни пост неизоставно потражује и духовни, који треба свагда да је присутан, нарочито приликом телесног уздржавања. Господ и Апостоли су свој пост свагда сједињавали са духовним удаљавањем од света, непрекидно молећи се, поучивши нас тако да се вазда телесни и духовни пост имају сједињавати (Мт 17:21; I Кор 11:27). Због тога и света Црква са телесним постом свагда захтева од нас и духовни пост молитве и остала дела хришћанске љубави, мада су они и иначе потребни, али свакако и првенствено у данима поста. “Постећи, браћо, телесно, постимо и духовно – Црква нас опомиње речима пророка Исаије (58:6-7) разрешимо сваки основ неправде; поцепајмо све неправедне записе; дајмо хлеб гладнима, уведимо у дом свој сиромахе и безкућнике да бисмо од Христа Бога примили велику милост”. “Нека ти пост, душо, данас означи напуштање греха”. У тој свези телесног и духовног поста огледа се прави и истински пост који испосника уводи у општење са Господом, телом и душом, чистећи и освећујући тело строгим уздржавањем од хране и пића, а душу молитвом и врлинама. Због тога сам телесни пост није савршен уколико нема духовног, а ни сам, пак, духовни без телесног. Ко само телесно пости, тај не добија много за себе (Ис 1:14). Међутим, и онај који се узда само у духовни пост, много губи у свом освећењу и спасењу. По речима ап. Павла, строгог подвижника вере и побожности, немогуће је истовремено бити и сластољубив и богољубив (П Тим 3-4). Ко чува пост телесни, како налаже Црква, тај уједно својим смиреним послушањем њезиног устава много добија, сведочећи истовремено и о посту духовном. Ко, пак, гордељиво и похотљиво нарушава телесни пост, уздајући се само у духовни, тај ничим не посведочава пост духовни. Нарушити послушност Цркви, а правдати то својим духовним делима, значи гледати гордо на своја дела и у тој гордости губити оправдање пред Богом (Лк 18:14). Много је боље и спасоносније смирено се повиновати гласу Цркве, уздајући се у милост Божију која се на смирене увек излива, него ли телесним мудровањем својим нарушавати одредбе Цркве, које су нам спасоносније и ипак схватљивије срцем, него ли гордељивим мудровањем.</span></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-39017504975574816652024-03-27T17:46:00.005+01:002024-03-28T14:35:46.675+01:00Данас актуелно - 27. март 2024. године<p style="text-align: center;"></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj-f1ho6Hp5YFmVB17C3UdFZzgEuC-X9Vj2zciELKgtLj_m3IhE4n7QDdzyiSt0bzovDTT4Rj8oPudM7la6vqCgyflPcc057iCV6_CNkPco1dBWVw8UyllzkHSRtVqekDAV6QZwVtKff_cqjdAvXB1YDbjoNTMKy1xfgsLKfojl5mKOefxXZa1SdsYTxdA/s2880/InShot_20240328_143433539.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1920" data-original-width="2880" height="426" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj-f1ho6Hp5YFmVB17C3UdFZzgEuC-X9Vj2zciELKgtLj_m3IhE4n7QDdzyiSt0bzovDTT4Rj8oPudM7la6vqCgyflPcc057iCV6_CNkPco1dBWVw8UyllzkHSRtVqekDAV6QZwVtKff_cqjdAvXB1YDbjoNTMKy1xfgsLKfojl5mKOefxXZa1SdsYTxdA/w640-h426/InShot_20240328_143433539.jpg" width="640" /></a></div><p></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><i>У рубрици <a href="https://branislavilic.blogspot.com/search/label/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%20-%20%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%20%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE">"Данас актуелно"</a> доносимо актуелне вести из наше помесне Цркве и осталих помесних Цркава, поучне садржаје и остали садржај који је на информативно-катихетском порталу "Ризница" објављен 27. марта 2024. године.</i></b></span></p><p style="text-align: center;"><span></span></p><a name='more'></a><span style="font-size: large;"><br /></span><p></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_844.html">Исповест свештенства архијерејског намесништва београдског првог</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_984.html">Научни скуп „Косово и Метохија – историја и културно наслеђе“</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_759.html">Исповест свештенства Архијерејског намесништва колубарско-посавског</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_315.html">Епископ Јован служио Литургију пређеосвећених дарова у манастиру Прерадовац</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_478.html">Епископ Фотије примио у посету директора Бициклистичког савеза</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_217.html">Исповест свештенства Архијерејског намесништва новопазарског</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_114.html">Епископ Сергије и Епископ Атанасије посетили манастир Бању надомак Прибоја</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_235.html">Епископ Сергије служио Литургију пређеосвећених дарова у Милешеви</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_385.html">Исповест свештенства Архијерејског намесништва алексиначког</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_852.html">Епископ Кирило примио у посету Амбасадора Републике Словеније у Хрватској</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_674.html">Исповест свештенства Архијерејског намесништва посавског</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_538.html">Епископ Иларион служио Литургију пређеосвећених дарова у параклису Светог Јована богослова</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;">* * *</span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_376.html">Саучешће Предстојатеља Јерусалимске православне цркве</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_184.html">Саучешће митрополита чешког и словачког Растислава</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/ii.html">Саучешће патријарха коптског Тавадроса II</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_823.html"><b>Пакистан: Литургија одслужена у храму Руске амбасаде</b></a><br /></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_3325.html">Москва: „О православном ставу према новој пракси давања благослова ‘паровима у нерегуларној ситуацији и истополним паровима’ у Римокатоличкој цркви“</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/160.html">Атински архиепископ прославио Недељу Православља без Председника Грчке — први пут за 160 година</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;">* * *</span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2020/03/blog-post_12.html">Света и Велика четрдесетница - Велики пост</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2023/03/14-27.html">Житија светих за 14 / 27. март - Преподобни Бенедикт нурсијски</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_401.html">Древност и значај поста</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_5814.html">Свети Антоније Велики: О светом животу</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_227.html">Између морала и духовности</a></b></span></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_149.html">"Егзегеза Острог ТВ студио": Двадесет и пета глава књиге Постања</a></b></span></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEixap00iOo9CIKORhBp8U4c3G09yCg_CMZyYX_Vv8LQBT557WVLME2qjLhF0xgX8rzerPiVZDH7kxpgeIdySDSiaiaJM6bxePintVdOC3YeZ5XTrVYj_Mf0hosQO7-mqsNjKHDWb8ChXBPKI_RDnOuTuGDnPBXVmgZZI17TYEZlVdVB0kK95_lQCv5P6kg/s709/dolje-copy1.jpg" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="294" data-original-width="709" height="166" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEixap00iOo9CIKORhBp8U4c3G09yCg_CMZyYX_Vv8LQBT557WVLME2qjLhF0xgX8rzerPiVZDH7kxpgeIdySDSiaiaJM6bxePintVdOC3YeZ5XTrVYj_Mf0hosQO7-mqsNjKHDWb8ChXBPKI_RDnOuTuGDnPBXVmgZZI17TYEZlVdVB0kK95_lQCv5P6kg/w400-h166/dolje-copy1.jpg" width="400" /></a></div>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-81884121216767066062024-03-27T17:22:00.001+01:002024-03-27T17:22:05.540+01:00Исповест свештенства архијерејског намесништва београдског првог<p style="text-align: center;"></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjFumGrBU-bEXyDURrXijItDPFJfWhUnG7HJVa3Ep21VtlJkdYZWarqCMjSv6izKZITyjI3JeZAMkEKRrArwfOqDseeekaJ6bZX0y42e9IZyrhJghidxXLgVu9P1tTZQ5tgrQLwACFBo3crE_2NYV6srz-vmjpCCrlq5nP5t5LBQvZRrJqoZkVx0W-HqS0/s2000/unnamed.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="1231" data-original-width="2000" height="394" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjFumGrBU-bEXyDURrXijItDPFJfWhUnG7HJVa3Ep21VtlJkdYZWarqCMjSv6izKZITyjI3JeZAMkEKRrArwfOqDseeekaJ6bZX0y42e9IZyrhJghidxXLgVu9P1tTZQ5tgrQLwACFBo3crE_2NYV6srz-vmjpCCrlq5nP5t5LBQvZRrJqoZkVx0W-HqS0/w640-h394/unnamed.jpg" width="640" /></a></div><p></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Уз молитвено учешће Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и Преосвећеног Епископа липљанског г. Доситеја, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан служио је 27. марта 2024. године свету Литургију пређеосвећених дарова у цркви Светог Саве на Врачару. Том приликом, свештенство архијерејског намесништва београдског првог је приступило светој тајни исповести, известила је <a href="https://spc.rs/ispovest-svestenstva-arhijerejskog-namesnistva-beogradskog-prvog-2/">Инфо-служба СПЦ</a>. </span></i></b></p><span><a name='more'></a></span><p style="text-align: center;"><br /></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-10039168912596733452024-03-27T17:16:00.000+01:002024-03-27T17:16:01.495+01:00Научни скуп „Косово и Метохија – историја и културно наслеђе“<p style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEizq0aGsfN8cco5E7UqgezZYTI9u1_QFa-vxToYLI96RrEeueg2FfR5sjn1XiD58enR8bOqeUU5pd9qn6o87FayJujW6x1a4_BiSXv8WeXjfKD9Ev6mICG-iYTe_kl1l4skARYczF3zHdzJn2d1RU_RW6-epIy5iVKm80JlITRPY43oib3wDR68EqgHX4s/s8688/DST_9302.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="5792" data-original-width="8688" height="426" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEizq0aGsfN8cco5E7UqgezZYTI9u1_QFa-vxToYLI96RrEeueg2FfR5sjn1XiD58enR8bOqeUU5pd9qn6o87FayJujW6x1a4_BiSXv8WeXjfKD9Ev6mICG-iYTe_kl1l4skARYczF3zHdzJn2d1RU_RW6-epIy5iVKm80JlITRPY43oib3wDR68EqgHX4s/w640-h426/DST_9302.jpg" width="640" /></a><br /></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отворио је 26. марта 2024. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду научни скуп, који су под називом Косово и Mетохија – историја и културно наслеђe, организовали Информативна служба Српске Православне Цркве и Матица српска.</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Поздрављајући присутне архијереје, министре, представнике најзначајних установа друштва и државе, еминентне професоре и стручњаке различитих специјалности везаних за тему конференције, патријарх Порфирије је, поред осталог, истакао:</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">– После осам векова непрекинутог присуства на простору Косова и Метохије, Српска Православна Црква не може да буде део било каквих политичких преговора и споразума о статусу Косова и Метохије. Поштовање, заштита људских и, посебно, верских права представљају универзалну цивилизацијску вредност, јер та права припадају свима, а морају бити гарантована и Српској Цркви и њеном верном народу. Дакле, универзална људска и верска права и слободе не могу бити део статусних преговора и политичких споразума, она се подразумевају и загарантована су међународним правним актима.</span></p><p style="text-align: justify;"></p><ul><li><span style="font-size: large;">Излагање патријарха Порфирије у целости можете <b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_228.html">прочитати ОВДЕ</a></b>.</span></li></ul><p></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">У свом поздравном слову учесницима научног скупа Преосвећени Епископ рашко-призренски г. Теодосије је истакао да кључну улогу у опстанку нашег народа и очувању Косова и Метохије, као простора на ком је изграђена и развијена историјска и духовна свест српског народа, има Црква, као духовни стожер око кога се народ увек окупљао у тешка времена и којој се увек враћао након свих историјских лутања: – Зато је манастир Пећка Патријаршија била и остала духовна престоница не само наше Цркве, са троном патријарха српског и гробовима његових светих претходника који су обележили нашу историју, већ и духовна престоница свих Срба где год они данас живели. Високи Дечани, Грачаница, Богородица Љевишка, Свети Архангели, Девич, Гориоч, Зочиште, Бањска, Соколица, Драганац и остали представљају упаљене воштанице које нашем народу осветљавају пут. Они му дају и снагу да издржи сва искушења и покаже се достојан својих предака – нагласио је владика Теодосије.</span></p><p style="text-align: justify;"></p><ul><li><span style="font-size: large;">Излагање Епископа Теодосија у целости можете <b><a href="https://branislavilic.blogspot.com/2024/03/blog-post_433.html">прочитати ОВДЕ</a></b>.</span></li></ul><p></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Проф. др Јован Делић, потпредседник Матице српске, обратио се присутнима у име оправдано одсутног председника те знамените установе, проф. др Драгана Станића, и у поздравном слову нагласио да је Матица српска и сада, као и увек, уз Српску Православну Цркву: – Као најстарија српска просветна институција Матица српска је створена да памти и да закрили цело Српство. Српски народ и његова Матица српска са својим летописом, која ће 2026. године напунити 200 година свог постојања, нема право на заборав и никада неће заборавити да су на Косову и Метохији две његове царске престонице: Призрен и Приштина и једна Божја – Пећка Патријаршија. Матица српска са својим летописом и са својом светосавском Црквом, са вером у Бога и у српство, чека васкрсење Христово, остајући у непрестаној борби сходно Његошевим стиховима: Нека буде што бити не може, нека буде борба непрестана.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Уводно излагање на тему Актуелност Косовског завета одржао је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј који је истакао да целокупна помесна светосавска Црква у наше време улаже огромне напоре да у најширим круговима свог верног народа обнови стварни значај и стварни смисао Косовског завета, те идеје водиље целокупне наше историје, тако што ћемо и наш српски Косовски завет измерити мерилом Новог Завета као вечног и последњег Завета између Бога и човечанства.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">– Смисао и садржај Завета или Савеза јесте љубав која претпоставља апсолутну човекову слободу и циљ јој је апсолутна љубав, потпуна, љубав између Бога и човека и то онаква каква ће се појавити тек у Личности Богочовека Христа. У Његовој личности Бог и човек су заувек заједно и једно, без сливања, мењања и мешања, али и без раздвајања и дељења. Он је, дакле, Првосвештеник и жртва, Јагње и Пастир. Он Сâм казује: Нема веће љубави од те да ко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15, 13) – подсетио је владика Иринеј и појаснио шта је Косовски завет у светлости Новог Завета:</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">– Сви знамо да наш народ личност Светог кнеза Лазара, његово понашање пре Косовске битке, сравњује са новозаветним збивањима. Није случајно да у народној поезији имамо Кнежеву вечеру која је уствари пројекција Христове последње Тајне вечере пред страдање. Затим имамо све оне речи које се по народном предању размењују између Лазара и његових великаша и јунака о вери и невери… Имамо и оне класичне речи којима Свети кнез Лазар изражава суштину Косовског Завета: ,,Земаљско је за малена царство а небеско увек и довека”, као и то да се морамо за њега определити да бисмо били верни Богу, односно свом спасењу у Христу, у Цркви… Једно је сигурно, да је наш народ као хришћански народ непогрешиво осетио духовну суштину Лазаревог опредељења и његове личности и духовну суштину онога што се одиграло на Косову пољу у дан оне битке из 1389. године. Од тада до данас, а лично сам уверен и докле год буде било Срба на овој планети и док буду православни, да ће они живети тим Косовским заветом.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Прву сесију научног скупа отворио је др Дејан Радичевић излагањем на тему Сведочанство археологије на територији Косова и Метохије од праисторије до средњег века и том приликом пружио свеобухватан приказ археолошких открића и налаза на простору Косова и Метохије од најранијих познатих времена па све до периода српске средњевековне државе. Упоредо са тим, он је присутне упознао са почецима и токовима археолошких ископавања на Косову и Метохији, са посебним акцентом на актуелну ситуацију која у многоме утиче на даља испитивања. Археолошка ископавања као и археолошки проналасци, према г. Радичевићу, имају значајну улогу за потврђивање и будућност српске баштине на Косову и Метохији.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Др Срђан Пириватрић је говорећи на тему Територија Косова и Метохије у средњем веку под византијском, бугарском и српском влашћу кренуо од сумрака антике и освита раног средњег века и доба византијског цара Јустинијана: – Његова настојања да изградњом нових и обновом постојећих утврђења у залеђу дунавске границе заштити царство од напада са севера, у чему оснивању града Јустинијане Приме припада посебно место, доживела су неуспех пред провалама или имиграцијама Словена и Авара. Процес узмицања стварне царске власти над огромним простором средишних области Балканског полуострва и њеног свођења на један број утврђених градова на обали Средоземља био је праћен успоравањем или заустављањем романизације и хеленизације. На целом подручју Косова и Метохије примећује се слој старих словенских топонима који се непосредно наслањају на римски период и сведоче о контакту старог и новог становништва, док сведочанства о албанском, тј. предалбанском или проталбанском елементу не постоје.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић је говорио о доприносу Српске Православне Цркве развоју медицине на територији Косова и Метохије у средњем веку. Своје излагање проф. Вукашиновић је започео констатацијом да је допринос Српске Цркве у развоју и опстанку српске државе неупитан. То се види и у успостављању и развоју социјалне и здравствене заштите – једном речју на добротворној делатности Српске Цркве коју је она заснивала на византијским предлошцима. Као узор нашој средини су послужила два цариградска манастира при којима су се налазиле болнице и странопримнице, а то су манастир Богородице Евергетиде и манастир Христа Пандократора. На основу ових предложака настају прописи у Законоправилу и Душановом законику који третирају ова питања. Утицаји ових манастира на Србију одвијали су се у преко Светог Саве, а затим и преко Светог Стефана Дечанског и цара Душана. Добротворна делатност Српске Цркве у средњем веку одвијала се и на простору Косова и Метохије, али и изван њене канонске територије. Свети краљ Милутин је подигао болнице у Цариграду и Јерусалиму. На концу, проф. Вукашиновић је изнео закључак да је на основу свих сазнања и историјских чињеница јасно да је медицинска и хуманитарна активност Српске Цркве на Косову и Метохији била не само велика већ и једина.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Друга сесија је почела казивањем академика Љубодрага Димића на тему Територија Косова и Метохије у политици Србије, Краљевине СХС и Југославије (1912-1945). Подсећајући да су Срби су кроз устанке, буне, револуције, посртање и успоне током 19. века уз огромне жртве успели да досегну до ослобођења од турске власти и признања српске државе на Берлинском конгресу 1878. године, академик Димић је нагласио: – На другој страни, друштвена стварност је упутила Албанце у супротном правцу. Они преузимају улогу последње одбране Отоманског царства на Балкану, што их сукобљава са осталим балканским народима, а томе доприноси привођење крају процеса исламизације, окончање процеса уласка најутицајних албанских породица у федерални систем турске управе и потпуна економска, друштвена и верска идентификација са османском државом, тј, са турским политичким и верским интересима.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">На тему Косовo и Метохијa у политици Јосипа Броза Тита говорио је др Војислав Павловић који је нагласио да су албански комунисти, али и многи истакнути чланови Комунистичке партије Југославије, подржавали су приступање територије Косова и Метохије Албанији. – Територија је добила аутономију иако се, по тврђењу Енвера Хоџе, Тито слагао са тим да се Косово и Метохија припоје Албанији, истако је др Павловић, подсећајући да су комунистичке власти српски народ у Југославији поцепали републичким и покрајинским границама, као и да је хиљадама српских породица био забрањен повратак на своја огњишта на Косову и Метохији.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Гoворећи о Аутономији Косова и Метохије (1945-1989) др Игор Вукадиновић је подсетио на сведочанство Владимира Бакарића, првог човека Комунистичке партије Хрватске, да су на идеју о аутономији Косова и Метохије дошли он, Јосип Броз и Едвард Кардељ још 1944. године. – Аутономија је била једна врста компезације за Албанце који нису били припојени Албанији. Европске државе су по правилу одбацивале предлоге за давање аутономије националним мањинама јер су то виделе као претњу за њихов суверенитет и целовитост. Међутим, комунистичке власти на челу са Титом су то спровеле, истовремено одбацујући предлог за српски аутономни регион у Хрватској. Запажено је да се српски комунисти нису противили таквој политици, него су је доследно и одано спроводили.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Трећу сесију је започео Академик Драган Војводић излагањем о Културном наслеђу на Косову и Метохији наглашаваљући да су сакрално и несакрално културно наслеђе српског народа на Косову и Метохији подједнако угрожени и занемарени: – Српско културно наслеђе представља синтезу византијске и западне уметности. Ништа слично се не може наћи нигде на свету. Ти споменици нису српски само зато што су их Срби правили, већ зато што су у корену српске државне и културно националне свести. Они представљају идентитетски печат српског народа.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">У излагању на тему Разарање и присвајање културног наслеђа на Косову и Метохији и Бликом Истоку др Драган Симеуновић је упоредио уништавање српског културног наслеђа које се десило и дешава на Косову и Метохији са оним које је починила Исламска држава на простору Ирака и Сирије: – Рецепт је исти: оно што представља симбол вере и културе једног народа прво се разара, а потом присваја и пренамењује. Заједничко за Исламску државу и за тзв. Косово јесте то што су их формирале терористичке организације. Обе су нелегалне и нелегитимне творевине по питању настанка (путем бруталног насиља), по начину функционисања (такође путем насиља) и по томе што их не признају ни људи који ту живе нити међународна заједница.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Научни скуп је окончан излагањем др Дарка Танасковића на тему Стратегија отимања и стратегија одбране српског културног наслеђа на Косову и Метохији. – Постоје више видова стратешког расрбљавања наше културе. Први је уништавање, стварање страха и климе нестабилности; други је присвајање, тј. албанизација; док је трећи вид перспективно најопаснији и представља проглашавање храмова и објеката Српске Православне Цркве културом Косова, заједничком културом свих „грађана Косова” а не Српске Православне Цркве и српског народа – истакао је др Танасковић.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Закључци са научног скупа Косово и Mетохија – историја и културно наслеђe, као и зборник радова, биће накнадно објављени.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://spc.rs/kosovo-i-metohija-istorija-i-kulturno-nasledje/">Инфо-служба СПЦ</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-25560872910892145432024-03-27T17:10:00.017+01:002024-03-27T21:24:21.330+01:00Исповест свештенства Архијерејског намесништва колубарско-посавског <p style="text-align: center;"></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiBfHtnaxsV6hfbrzCIqMxGK6Evw97RsM1YtEfJm_H7SYJzHkh5O8NgC16nGvYsP84_Pbt2nO_MZoKOTjqnOvxuvE8Vg4s94GtWTIWAhGVto2wdYD7J2P2Bnuc3krF-u2AvYLvyBkAxrK_j_wBeDKCZqcBkHAbEAsUTnmkDtHFlMCFvAZVeDorJRwNa04E/s1024/lazarevac36.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="683" data-original-width="1024" height="426" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiBfHtnaxsV6hfbrzCIqMxGK6Evw97RsM1YtEfJm_H7SYJzHkh5O8NgC16nGvYsP84_Pbt2nO_MZoKOTjqnOvxuvE8Vg4s94GtWTIWAhGVto2wdYD7J2P2Bnuc3krF-u2AvYLvyBkAxrK_j_wBeDKCZqcBkHAbEAsUTnmkDtHFlMCFvAZVeDorJRwNa04E/w640-h426/lazarevac36.jpg" width="640" /></a></div><p></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">У среду друге недеље Часног поста, 27. априла 2024. године, Његово преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Литургију Пређеосвећених Дарова у храму Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу.</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Саслуживали су архимандрит Онуфрије (Вранић) игуман манастира Денковац, који је непосредно пред Свету Литургију исповедио свештенство колубарско-посавског намесништва, архијерејски намесник колубарско-посавски протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, протосинђел Евстатије (Драгојевић) из манастира Ђурђеви Ступови код Берана, протојереј-ставрофор Александар Новаковић, протођакон Иван Гашић и протођакон Никола Урошевић.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Литургијском сабрању у лазаревачком храму присуствовао је, и на њему се причестио, велики број верника. Преосвећени Владика Јован је благословио наше данашње сабрање и помолио се да Господ прими наше молитве. Нагласио је да треба да се молимо свагда и у свако време, али посебно у овим данима поста.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">По већ устаљеној пракси, после Свете Литургије, прочитан је овогодишњи темат “Живети тајном Часнога Крста”, који је припремио протођакон Никола Урошевић.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Након читања реферата уследила је квалитетна дискусија о ономе што је у реферату речено.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Ово духовно сабрање завршено је очинском поуком Преосвећеног Владике и трпезом љубави коју су припремили овогодишњи домаћини, братство храма Светог великомученика Димитрија у Лазаревцу.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://www.eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/9585-sveta-arhijerejska-liturgija-predjeosvecenih-darova-u-hramu-svetog-velikomucenika-dimitrija-u-lazarevcu">Епархија шумадијска</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-11276282659101388962024-03-27T17:09:00.001+01:002024-03-27T17:09:03.822+01:00Епископ Јован служио Литургију пређеосвећених дарова у манастиру Прерадовац<p style="text-align: center;"></p><div class="separator" style="clear: both; text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiKnwGr4Mdg873Y_QGI5q0NHirUw7YqT5jD2l683UP1J7iyqYN-pTYeLe5pRD3ZmJxX9otFM_5p8jNe2vR4h7_f5rzZa6QRXioAzMi2sHSMY1uj1fqUfg6D4pUh46v8e4zrwxQc_SYlfJorwYKCXWPILCUp4uimWt4O0pmhu1xG5XXZHArxyCGgscLlS0Y/s1024/preradovac30.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="576" data-original-width="1024" height="360" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiKnwGr4Mdg873Y_QGI5q0NHirUw7YqT5jD2l683UP1J7iyqYN-pTYeLe5pRD3ZmJxX9otFM_5p8jNe2vR4h7_f5rzZa6QRXioAzMi2sHSMY1uj1fqUfg6D4pUh46v8e4zrwxQc_SYlfJorwYKCXWPILCUp4uimWt4O0pmhu1xG5XXZHArxyCGgscLlS0Y/w640-h360/preradovac30.jpg" width="640" /></a></div><p></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">У уторак 26. марта 2024. године, друге недеље Великог поста Његово Преосвештенство епископ шумадујски Господин г. Јован служио је Литургију пређеосвећених дарова у манастиру Прерадовац.</span></i></b></p><span><span style="font-size: large;"><a name='more'></a></span></span><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Петар Драгојловић, игуман манастира Пиносаве, архијерејски намесник левачки протојереј-ставрофор Милић Марковић, протојереј-ставрофор Драгослав Цветковић и јереј Бојан Стојадиновић.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://www.eparhija-sumadijska.org.rs/vesti/item/9584-sveta-arhijerejska-liturgija-predjeosvecenih-darova-u-manastiru-preradovac">Епархија шумадијска</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-5187028804424239850.post-52257322064541732522024-03-27T17:04:00.004+01:002024-03-27T17:04:17.206+01:00Епископ Фотије примио у посету директора Бициклистичког савеза<p style="text-align: center;"><a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjkFvJPyIWBEMfij8gYBkBc0cnv5TLy-uIgbDJmfLU1cpINkYeq3I2bi-2QfnKCmJY1g64uv3_-YLomgV2Zr-Pnw6IyiLwf5A00YE5cGnVDEmXfQlhdrRHt8ZPh5EybLptbYVFOxKblYSt3abVMNtXJL9KZMQnQ7VON1v1Hm-Kx4EBV564m8gi082QKA0M/s750/6970.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" data-original-height="550" data-original-width="750" height="470" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjkFvJPyIWBEMfij8gYBkBc0cnv5TLy-uIgbDJmfLU1cpINkYeq3I2bi-2QfnKCmJY1g64uv3_-YLomgV2Zr-Pnw6IyiLwf5A00YE5cGnVDEmXfQlhdrRHt8ZPh5EybLptbYVFOxKblYSt3abVMNtXJL9KZMQnQ7VON1v1Hm-Kx4EBV564m8gi082QKA0M/w640-h470/6970.jpg" width="640" /></a><br /></p><p style="text-align: center;"><b><i><span style="font-size: large;">Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије примио је данас делегацију Бициклистичког савеза Републике Српске и БиХ (БСРС) на челу са г. Владимиром Куваљом, председником Савеза.</span></i></b></p><p style="text-align: center;"><span><span style="font-size: large;"></span></span></p><a name='more'></a><p></p><p style="text-align: center;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Господин Куваља упознао је Владику са организацијом предстојећег 18. издања ''Бициклистичке трке Београд-Бањалука'' у чему их је Епископ подржао и благословио.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Овај догађај је јединствен по томе што се у истом дану одржава у двије земље.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Око 175 бициклиста са свих континената традиционално ће кренути из Београда 18. априла, а циљ прве етапе биће у Бијељини. Дан касније вози се етапа од Зворника до Власенице, а потом слиједи најтежа, трећа етапа од Вишеграда до Јахорине преко Рудог и Сокоца. Посљедња етапа на програму је 21. априла од Добоја до Бањалуке.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;">Од ове године највећа бициклистичка трка у региону имаће тв пренос у 57 земаља свијета.</span></p><p style="text-align: justify;"><span style="font-size: large;"><br /></span></p><p style="text-align: justify;"><b><i><span style="font-size: large;">Извор: <a href="https://www.eparhijazt.com/sr/news/vijesti-iz-eparhije/prijemi-posjete/6970.episkop-fotije-primio-direktora-biciklistickog-saveza.html">Епархија зворничко-тузланска</a></span></i></b></p>Уредникhttp://www.blogger.com/profile/02335261563997097480noreply@blogger.com