Type Here to Get Search Results !

Епископ новосадски и бачки др Иринеј: Сви смо призвани да суделујемо у слави Преображења, да видимо Господа Христа прослављенога...


У недељу, 19. августа, на празник Преображења Господа и Спаса нашега Исуса Христа у Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, Eвхаристијским сабрањем началствовао је Епископ новосадски и бачки г-дин Иринеј, уз саслужење Митрополита тамаског господина Исаије, из Кипарске архиепископије, Епископа мохачког господина Исихија, као и братства Саборног храма и новосадских ђакона. Владика Иринеј је беседећи после прочитаног Јеванђелског одељка рекао да је Христово преображење прототип свих људских искустава у односу са Богом који ће своју пуноту добити у Царству Божјем. 


Повезана вест:



Беседу Владике Иринеја преносимо у целости:

Драга браћо и сестре, данас имамо необичан Литургијски стицај околности, да исти дан на истој Светој Литургији прославимо два велика господња празника. Као и савке друге недеље у години и ове недеље славимо Васкрсење Христово. То је дакле дан када у недељном циклусу славимо Васкрс, као што једном годишње славимо пролеће, тако у недељу сваке седмице али у исти дан ове године због календарских измена пада и велики госпосдњи празник Преображења.

Један чудесан необичан празник који је итекако повезан са празником Преображења и Васкрсења. Оба су један у другом, један са другим, што у осталом важи и за све Господње празнике, а у крајњој линији и за све празнике цркве.

Опис догађаја запамћеног као Преображење Господње управо смо чули из Светога Јеванђеља. Пре тога један богономнадахнути коментар о том догађају из пера Светог Апостла Петра.

Врло кратак, језгровит али и речит извештај у Светом Јеванђељу по Матеју, каже да су Христос и три одабрана ученика његова Апотостоли Петар, Јаков и Јован били на врху једне горе, омање планине, која и данас постоји са истим именом као и тада, Гора Тавор у Палестини, и ту у самоћи на врху планине каже се да се Христос Преобразио пред њима.

Опис тога следи, да је његово лице засијало као светлост и као сунце постало бело. Хаљине су засијале и одећа у којој је био одевен. Заслепљени неочекиваним призором Апостоли падају ничице на земљу.

Ту се јављају и две најважније личности Старог завета из времена припреме за долазак Христов.

Поставља се питање: Како сада да разаумемо тај догађај? Шта значи да се Христос преобразио и да су својим очима Апостоли могли да виде њега у његовој Божанској слави? Зашто је то учинио свега неколико тренутака?

Објашњава се то у тропару и кондаку у главним химанама празника, где се каже да се Господ преобразио да би ученици видели славу његову, онолико колико је могуће људима то да виде  и доживе.

Затим објашњава се да је разлог за то да када Христос буде страдао, а овај догађај  се десио пре страдања  да они разумеју сврху и смисао тог страдања, да после тога прославе и проповедају  Васкрсење његово. Али не само то, већ тиме  је указано и на коначан исход људске историје и  на  будуће Царство Божије у његовој лепоти, слави и пуноћи, када ће према речима Христовим попут њега и праведници – прави Хришћани засијали као сунце у царству небеском.

Ради се о тумачењу великих учитеља Цркве које ћу кратко пренети, да се Христос није нарочито променио и ако се каже да се преобразио.

По свом Божанству он је иначе не измењив, увек је исти.

Међутим, људска природа његова била је прослављена са сједињеним, са Божанском природом, сједињену у једну личност богочовечанску и овом приликом Апостоли си могли да виде и ту прослављену људску фигуру, људски лик али и да виде не видљиво. Да виде саму вечну славу. То је немогуће за било које створено биће, макар то били Анђели а не само људи.

Али слава Христова, благодат његова која се појављује као неизрецива светлост сведочи о његовом присуству и спасоносном дејству. То су Апостоли могли да виде и у том смислу Преображење је преображење њиховог вида, њихове душе и срца. Они су том благодаћу оспособљени да виде да Христос није обичан човек који је са оцем и духом светим један од предвечне Свете Тројице и  зато је то реално виђење, то је, да тако кажемо, протоптип свих искустава општења са Богом и боговиђења за која знамо у историји Цркве  која јесу смисао хришћанског постојања на земљи и небу.

Сви смо призвани да суделујемо у тој слави Преображења, да видимо Господа Христа прослављенога и да и он нас са своје стране, не по нашим заслугама већ по својој  милости и љубави прослави својом вечном славом. То је дакле радосни велики празник Преображења, као што рекох  који је духовно повезан са тајном  Васкрсења јер је васкрсење појављивање Васкрслог Господа у његовој слави као богочовека и спаитеља који се јавља својим ученицима а потом и свему свету преко њих.

Нека је свима вама браћо и сестре срећан и благословен данашњи велики празник и нека Господ и нама дарује, ако нисмо способни, а судећи по свему нисмо, да будемо учесници тог чудесног догађаја на гори Тавору, заједно са Апостолима  да барем неки зрачак те светлости обасјава и наш животни пут и наша бића и срца.

Нека Бог да још једанпут на многа и блага лета.

Амин"


Рубрика