Поводом прославе 8. векова аутокефалије Српске Православне Цркве, у овом првосептембарском броју Православља доносимо Васкршњу посланицу Патријарха српског Германа из 1969. године – изговорену поводом 750. годишњице аутокефалије СПЦ.
Разговарајући за новине Српске Патријаршије са академиком Матијом Бећковићем, Славица Лазић се, у тексту под насловом: Брат који не верује отима храмове брату који верује, дотакла тешког бремена које се надвило над српство, а Матија је тим поводом између осталог констатовао: „Никад теже бреме није пало на слабије плећи... Одговорност нам је већа од памети... Србија још не сме да стане иза себе и мисли целом главом. А њене невидљиве везе са Црном Гором су јаче од свих видљивих...“
Поводом почетка још једне школске године, ђакон Радомир Маринковић је забележио цртице о самовредновању и сталном стручном усавршавању наставника, истражујући мало познате детаље из живота блаженопочившег Патријарха Павла, као суплента Призренске богословије, у тексту под насловом: Бог ће помоћи, ако има коме.
У Рубрици Српски великани, Кринка Видаковић Петров, за Православље, пише о књизи Михајло Идворски Пупин – Текстови у америчкој штампи 1912–1920. године, чији су приређивачи др Ђорђе Н. Лопичић и Мирослав Станковић и дочарава нам Пупина, не само као научника од светског угледа, већ и највећег српског лобисту у Америци.
Поводом следствујућих Дана Светих Новомученика Јасеновачких који се традиционално обележавају у септембру у Епархији пакрачко-славонској и другим епархијама СПЦ, о Јасеновачким Новомученицима, пише Дејан Мачковић указујући на чињеницу да је у својој хиљадугодишњој историји српски народ доживио неколико битних догађаја који су заувјек одредили ток његове историје... У том смислу, несумњиво најзначајнији догађај у историји Срба у 20. вијеку јесте геноцид почињен у Другом свјетском рату у западним српским крајевима... Те подсећа: Мноштво брига и тјескоба које имамо у свакодневном животу никад не треба да буде разлог заборава да од Светих јасеновачких Новомученика молимо да они буду последњи...
Кроз разговор са протођаконом др Љубомиром Ранковићем, Марија Јелесић нам доноси једну нову слику Епископа шабачког, Преосвећеног Владике Лаврентија, кога прота Љубомир зове: Човеком Светлости тихе...
Др Радован Пилиповић пише о духовном животу Старе Србије и Македоније, истражујући период од 1872–1912. године.
У првосептембарском броју Православља преносимо из дневних новина „Политика“ разговор Архиепископа Јована са новинарком Јеленом Чалијом под насловом Македонска црква не може да седи на две столице...
На конференцији под називом „Украдене цркве или мостови ка Православљу?“ у организацији римокатоличке Академије ротенбуршке бискупије у Штутгарту, учествовао је, као представник Православног богословског факултета у Београду, Николај Сапсај, који је био у прилици да постави неколико питања главном иницијатору и организатору овог догађаја – др Владимиру Латиновићу, предавачу на Тибингенском универзитету. О томе како је протекла организација конференције и који је њен значај, читајте у тексту под насловом: Било какав разговор је бољи него никакав разговор...
Како је уобичајено о различитим црквеним и културним дешавањима, годишњицама, обавештавамо вас кроз натписе у одговарајућим рубрикама...
Извор: Православље
_(1)_(1)_(1)_(1)_(1).jpg)
.jpg)
