Нађи у себи снаге да говориш: "Господе помилуј!"

Смирење је кротост, љубав и мир у дубини душе. Природно, живи смо људи и можемо се оклизнути у сваком тренутку. Међутим, кад се оклизнемо и паднемо треба бар да нађемо у себи снаге да кажемо: "Господе, помилуј! 

Опет сам се прогневио, изгубио сам контролу над собом, само сам ја крив за све, а не неко други." Наш разум треба да ради правилно и да поштено оцењује наше поступке. Важно је да научимо да имамо добре помисли, јер ако стекнемо лепо мишљење о људима наши односи с ближњима ће се постепено средити. Рецимо: "Да, нервира ме, има тако грозан карактер, али зашто сам подлегао томе и плануо? Све је зато што сам ја крив". Знате ли колико је човеку тешко да у тим тренуцима каже: "Ја сам крив"?

Кад научи да прекорева себе човек стиче правилан начин размишљања и добре помисли и постепено почиње да чини добра дела. Тако напредује у духовном животу. Не заборавимо да кличемо Богу "Оче наш", да смо Његова деца и да деца треба да имају Очев карактер. А карактер нашег Небеског Оца је љубав која проистиче из смирења.

Митрополит лимасолски Атанасије

Из књиге "Оживи ме, Господе, по милости Твојој", 

Образ светачки 2019.