03.02.2021.

Радио Светигора: Навршило се двије године од трагедије на Скадарском језеру у којој су животе изгубили трочлана породица Кумбуровић из Зете


Навршило се двије године од трагедије на Скадарском језеру у којој су животе изгубили трочлана породица Кумбуровић из Зете, супружници Јана и Ратко и њихова дванаестогодишња кћерка Нина, и Подгоричанин Дарко Вујошевић.


Звучни запис разговора


У трагедији на Скадарском језеру у недјељу, 3. фебруара 2019. године животе су изгубили четворо вјерника: трочлана породица Кумбуровић из Зете, супружници Јана и Ратко и њихова дванаестогодишња кћерка Нина, и Подгоричанин Дарко Вујошевић. До несреће је дошло када се манастирски бродић, који је послије Литургије у манастиру Врањина превозио осам вјерника, преврнуо пред налетом олујног вјетра. Супружници Кумбуровићи су се утопили у покушају да спасу своју кћерку, а брат Дарко, који се домогао обале и вратио да им помогне, у покушају да њих спаси.

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије Радовић у бесједи након помена Дарку Вујошевићу који је на његовом гробу служио 11. маја 2019. године је казао да је Дарко Вујошевић задобио ону љубав на коју нас је Христос призвао и коју је сам посвједочио, рекавши да нема веће љубави од оне да неко живот свој положи за ближње своје.

“То је Христова љубав! Христос је љубав, Он је живот Свој положио за спасење свијета. И Ратко је исту такву љубав задобио, положио је живот свој за спасење ближњих својих.”

Поводом годишњице велике трагедије из архиве нашег Радија издвојили смо разговор који је колега Раде Дуловић неколико дана након трагедије снимио са Веселином Вујошевићем рођеним братом страдалог Дарка и ђаконом Иваном Црногорчевићем.

У емисији сјећања поводом годишњице трагедије из архиве нашег Радија издвојили смо и разговор са јеромонахом Петром (Драгојловићем) некадашњим игуманом манастира Врањина, духовником и пријатељем породице Кумбуровић.

“Дивна породица Кумбуровић из Бистрица код Голубоваца, пострадала испод свог омиљеног Светосавског и Светониколајевског манастира Врањина, у дивљим таласима усталасане Мораче. Заједно су преживјели све недаће и радости на земљи. Заједно отишли у Рај да се вјечно наслађују гледањем Лица Божијег. Молите се за нас Анђели српске Зете и српске Метохије“-каже отац Петар Драгојловић, говорећи топло и са пуно љубави о блаженог спомена Ранку, Јани, Дарку, члановима своје велике врањинске породице а посебно о малој Нини Врањинском анђелу.

“Нина се радовала животу како се мало које дијете радовало. Бог је узео најспремније цвјетове из своје баште тога дана. Страдалници Врањински Нина, Јана, Ратко и Дарко, из Свете Литургије на земљи отишли су причешћени на Свету Литургију на Небу. Земља се растужи ал Небо весели, јер их Божија Рука Рајем награди.“- каже отац Петар.


Нини – Анђелу из Бистрица и страдалницима Врањинским


Шта промуцат после свега,

Мисли људске немоћне су,

Сад говори само срце,

Кроз нечујну сузу врелу.

Твоје око све казује,

Онај сјајак вековечни,

Дубине су непрегледне,

У том оку сакривене.

Колко пута загрли ме,

Пахуљице и принцезо,

Док трчаше по Врањини,

Са којом те Бог повезо.

Као срна и газела,

Као чигра сва весела,

Ко Анђео незлобива,

Сва живота испуњена.

Позавиде демон црни,

На тај осмех душе царске,

Подигао је он таласе,

Код Врањине Светосавске.

Дуну ветар искушења,

Крила тамна надвише се,

Вали реке нагрнуше,

Да ти осмех с лица сруше.

Река зграби дечје тело,

Мајка врисну – моје очи!

Отац цикну и за вама,

У Морачу и он скочи.

Мутна вода узбуркана,

Трудна мајка жртвована,

Мио отац с њима пође,

Смрт ненадна свима дође.

Ал ни витез с Куча славних,

За свој живот ич не мари,

И он скочи у таласе,

Пријатеље он да спасе.

Фијук ветра мук замени,

Кад несташе тела њина,

А сву борбу за животе,

Покри туга и тишина.

И тај Нинин осмех мили,

Пресели се на Небеса,

Божјим сада шета пољем,

И у свету живи бољем.

Тајне Божје живот везе,

У икону вечну спаја,

Радујте се душе чисте,

Житељи сте сада Раја!


игуман Петар (Драгојловић)


Извор: Радио Светигора