04.02.2021.

Епископ Лонгин: Све што данас овде блиста на сунцу вечности, огледа се у плавим немањићким очима


У недељу, 31. јануара 2021. године, у храму Светог Саве у Кливленду служена је света архијерејска Литургија чиме је свечано обележена слава светога храма. Началствовао је Његово Преосвештенство Епископ новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин. Саслуживали су архимандрит Леонтије (Алавања), старешина храма протојереј Миле Матић, протођакон Љубиша Митровић и ђакон Миљан Алексић, клирик Епархије западноамеричке.


У току службе, по благослову Епископа западноамеричког г. Максима, ђакон Миљан Алексић је рукоположен у свештенички чин. Пред крај службе је преломљен славски колач, а владика Лонгин је честитао славу парохијанима и рукоположење новом пастиру на њиви Господњој:

-По обичају и завету наших старих сакупили смо се данас да се помолимо Светитељу Сави да нас одржи и заштити на правом путу, да нас охрабри и благослови. Иако сваке године на светосавским прославама слушамо предавања о Светом Сави подаци из његовог житија никад нам не падају тешко. Почевши од првих биографа, Доментијана и Теодосија, па све до данашњег дана, многи истакнути Срби су писали и певали о Светом Сави. Оно што не можемо да нађемо у писаном тексту, читамо између редова и дивимо се великом дару и таленту који је овај истакнути Србин имао. И све то он је ставио у службу Богу и роду. И пре Светог Саве на српској њиви трудили су се свети Божји људи. Мисионарили су међу Србима Света браћа Ћирило и Методије и њихови ученици, па ипак, све до појаве Светог Саве остало је много корова на њиви српске душе који је ваљало оплевити и уздићи на завидан ниво. Савиним радом Срби су схватили ко су и шта су, шта им је чинити. После Светог Саве нису се више питали на коју ће страну. 

-Он је заиста први и истински просветитељ свога рода. Али он није просветитељ у оном обичном смислу, који учи народ да чита и пише. Он је Србе просветио изнутра. Он је просветитељ који нас изнутра формира и дефинише. Он је, као што знамо, измиритељ браће, а тиме и спасилац Србије. Осећајући његову снагу Турци су спалили свете мошти на Врачару, где је, хвала Богу довршен велелепни храм у који су се својим прилозима уградили и Срби из емиграције. У својим писмима из Палестине наш Дучић веома упечатљиво пише о Светом Сави: Српски Свети Сава, велики печат наше историје…једна је од највећих фигура европског дванаестог века. Све што данас овде блиста на сунцу вечности, огледа се у плавим немањићким очима, очима тог нашег мудраца и писца, политичара и Светитеља, без којег вероватно наша нација не би данас постојала са њеним изразито расним одликама. Ниједан народ није имао заслужнијег човека; потпунијег, отменијег, честитије, а поносније личности, мислиоца и мистика, не налазим нигде другде. Зато омађијан његовим споменом, нисам се свуд одвајао од његове личности као изванредног Светитеља којег сам стављао после Христа, подсетио је владика Лонгин и поручио:

-Браћо и сестре, живимо у тешком времену и пролазимо кроз велика искушења. Нама је изузетно потребна духовна обнова, ургентно презиђивање куће у којој живимо, куће пољуљаних темеља и крова што свакодневно прокишњава. Нужан је повратак основним хришћанским вредностима, врлинском начину живота, стицању литургијске свести о свету у коме живимо ако желимо да са наших душа не спадне још и оно мало чедности. Покајање је побуна против самога себе, вели Свети владика Николај. Да би до те побуне дошло, а која би нам омогућила да опстанемо и сачувамо веру, потребна нам је мудрост Светог Саве. И на крају да завршимо нотом здравог хришћанског оптимизма: Сва страдања кроз која су Срби пролазили била су нека врста катарзе – очишћења. Кроз страдање Срби траже себе, они јесу и грешни и рањени, пуни нетачних представа о свету и животу, али то је само површина. Но, на дну, пак, ми смо још увек хришћански народ кога треба будити и учити и тешити. Треба стално понављати да нисмо изгубљени за вечност, да наше борба за вечне вредности не може пропасти као што и наш Бог није привиђење. Последњи чин велике трагедије није смрт него Васкрсење. Христос нас стално зове на преображај у оно чедно, детиње, оно што нас је вековима красило народ Светог Саве. И чуће Срби, одазваће се и увек изнова радосно певати: Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави. Да живимо сви у слози Свети Саво ти помози, почуј гласе свога рода српскога народа!

Преосвећени Епсикоп г. Лонгин је искористио пирилику и да посети манастир Светог Марка и његовогг игумана, архимандрита Леонтија, аутентичног представника српског монаштва.


Извор: Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка