02.02.2021.

Рубљов - Подвиг иконописца


Изложба је приређена поводом шест и по векова његовог рођења, иако нико не зна када је тачно рођен, па је датум утврђен одлуком УНЕСКО-а 1960. године, када је у целом свету прослављен 600-годишњи јубилеј Рубљова.


Датум рођења Рубљова утврђен је на основу копија које су урађене у XVIII веку са његове гробне плоче, чији први траг потиче из Троицког летописа с почетка XВ века. У њему се наилази на запис о фрески великокњажевског Благовешченског храма у Московском Кремљу из мајсторске гилде Ферофана Грека, чији је члан био и Рубљов. Касније је име Рубљова ишчезло са страница летописа, али се поново појавило у житијима руских светаца које су написали Сергеј и Никон Радоњешки.

Према тим изворима, чувени живописац учествовао је у украшавању ентеријера Тројице Сергејева и Спасо-Андрониковог манастира.

У широком пољу нејасноћа које окружују живот и дело тог генијалног живописца, година његовог рођења само је један детаљ, а мистерије су настале због тога што није потписивао своје радове.

Ипак, стручњаци су сагласни да је “Света Тројица”, која је сада изложена у Третјаковској галерији, без икакве сумње живопис Рубљова. О тој икони су се, иначе, дуго спорили.

Руска православна црква (РПЦ) тражила је да буде постављена на црквени празник у Тројици-Срегејевној лаври, чему се енергично противила музејска јавност, и не само она, изражавајући крајњу забринутост за безбедност тог ремек-дела, па је икона ипак остала у музеју.

Пре него што је Рубљову приписан тзв ”Звенгородски чин” (три деисусне иконе) из иконостаса Успенске цркве на Гордки и Звенигороду, приступило се озбиљној анализи сликарске технике и особености ликовно-стилских решења.

У Третјаковској галерији указују да посебан раздел изложбе чини група листова са иконе Владимирске Богородице, од којих је најпознатија икона из Успенског храма у Владимиру. Осим тога, изложено је и обиље фрагмената фресака скинутих са потпуно или делимично разрушених зидова, које се приписују Рубљову или члановима његове радионице. Реч је о 14 фрагмената фресака са Успенског храма и Звонигорода, 44 фрагмента из Благовешчанског храма Московског Кремља, 35 из Спасовске цркве Спасо-Андрониковског манастира, као и фрескама скинуитим са олтарске преграде са фигурама преподобних из Божићног храма Савино-Сторожевксог манастира.

Изложба “Андреј Рубљов. Подвиг иконописца”, која је отворена у Третјаковској галерији у Москви до 27. фебруара 2011. године, заједнички је пројекат те угледне галерије и Музеја древноруске културе који носи име Рубљова, у сарадњи са другим музејским установама (Државни историјски музеј, Руски музеј, Музеј Московског Кремља, Владимирско-Суздански музеј, Сергејево-Посадски и Звеногородски музеј).


Извор: Третјаковска галерија