16.03.2021.

Хилда из Сирије слави славу и пјева српску етно музику

Фармацију студира у Бањалуци, а византијско појање у Новом Саду, савршено пише ћирилицу, слави Светог Василија Острошког, а када, било на српском или на арапском, запјева „Русе косе цуро имаш“, слушаоци остају без даха.


Хилда Хрекес (29) је дјевојка која не признаје границе и стереотипе. Када на бициклу прође Паркићем, или застане да у кафићу попије кафу и проћаска са пријатељицама, она изгледа као и свака друга млада Бањалучанка.

Али, Хилда није Бањалучанка, бар не по рођењу. Она је Сиријка, рођена и одрасла у древном граду Алепу.

– Када смо, прије седам година, мој брат Јамен и ја дошли у Бањалуку, прихватили су нас као најрођеније. Много нам је то значило, помогло нам је да будемо креативни и успјешни, да смањимо терет који осјећа сваки странац, када се нађе у туђини – каже Хилда.

И додаје да Бањалука за њу већ одавно није туђина, него други завичај, у којем је стекла не само пријатеље него и породицу, јер је постала поносна кума једне мајушне Бањалучанке.

Ова млада Сиријка чудесног осмјеха и анђеоског гласа, родну је земљу напустила 2011. године, када је отишла на студије у Загреб и тамо се придружила свом брату Јамену. Двије године касније брат и сестра, обоје студенти, селе се у Бањалуку.

Као вјерница, православка, која је од дјетињства везана за цркву и за музику, уточиште је потражила у Храму Христа Спаситеља и у хору Српског пјевачког друштва „Јединство“.

– Потичем из музикалне породице. Нас четворо дјеце смо, уз нашег тату, од малих ногу свирали и пјевали, у цркви смо били прави мали хор. Од 15. године, па све док нисам дошла у Загреб, имала сам у Сирији свој дјечји хор. Тако сам се и у Бањалуци придружила хору „Јединство“ и прихватили су ме као сестру – каже Хилда.

И док се са осмијехом присјећа свог првог јавног наступа, а било је то у вртићу у Алепу, када је имала само четири године, везе причу о својим бањалучким данима.

Уз студије фармације на бањалучком Медицинском факултету, у Храму Христа Спаситеља је, заједно са дјевојкама са којима се зближила у појању и молитви, основала пјевачку групу „Дар“.

– Пјевамо и духовне и етно и поп пјесме, на различитим језицима и на посебан начин – каже Хилда.


Једини Сиријци који славе славу


Од 2017. придружила се воклано инструменталном саставу „Траг“, најпознатијем етно ансамблу у Републици Српској. Њена сарадња са „Трагом“ почела је на симболичан начин: дошла је као гошћа, да би постала домаћа.

– Све је почело радом на албуму „Траг и пријатељи“, са идејом да се споји сиријска и српска етно музика. На том албуму ја сам гостовала као вокал, а мој брат, који живи у Алепу, као бубњар: снимао је ритмове и слао их интернетом. Након овог пројекта сарадња је настављена и ја сам постала дио породице „Трага“ – прича Хилда.

Са „Трагом“ је пјевала и у Минску и многим градовима региона и свуда ју је публика дочекала са симпатијама.

И данас је, каже, многи питају зашто студира фармацију, а не музику.

– Музика је моја љубав, моја страст, волим да пјевам без притиска и бојим се да бих изгубила тај жар, ако би ми музика постала професија, посао од кога ми зависи егзистенција – каже Хилда.

Али је упоредо са студијама фармације, уписала Школу византијског појања у Новом Саду, гдје може да нова знанња о духовној музици.

И за све вријеме, док су она и њен брат Јамен трагали за својим мјестом под сунцем бањалучким, како каже Хилда, пратио их је, чувао и благосиљао Свети Василије Острошки.

– Често смо од пријатеља добијали поклоне из Манастира Острог и увијек би нам ти поклони доносили срећу. Баш на дан Светог Василија, ја сам, 2011. отишла из своје Сирије и када смо дошли овамо, имала сам осјећај као да нам светитељ поручује: добродошли. Зато смо тражили благослов да Свети Василије Острошки буде наша крсна слава – каже Хилда.

Благослов су добили и тако су Јамен и Хилда Хрекес постали прва сиријска породица која у Републици Српској слави своју крсну славу.

– Код нас у Сирији не постоји такав обичај, а иначе је, у исповједању православне вјере, све исто као овдје, само се језик разликује. У Сирији свако православно дијете, при крштењу, добије свог свеца заштитника, а овдје кроз крсну славу заштитника има породица – каже Хилда.


Мој брат, мој понос


Хилда Хрекес каже да јој је највећа подршка њен брат Јамен, млади психолог истраживач, који похађа мастер студије на Филозофском факултету у Бањалуци.

Јамен већ годинама ради као културолошки медијатор у области миграција при различитим међународним организацијама на западном Балкану.

Широј јавности постао је познат када је, заједно са још двојицом колега са Филозофског факултета у Бањалуци, објавио књигу „Мигранти и ми“, засновану на вишемјесечном истраживању, које је открило шта мигранти са истока мисле о БиХ, а шта домаће становништво мисли о мигрантима.

На промоцији ове књиге Хилда је пјевала, наизмјенично на арапском и српском, пјесму „Русе косе цуро имаш“, која је и у Сирији традиционална народна пјесма.


Молитва за Митрополита Павла


Хилда каже да се, као и многи други праволсавци из Сирије, свакодневно моли за митрополита Павла из Алепа, који је у рату киднапован већ седам година. -Он је мој духовни отац надам се да ће нам се вратити и да ћемо га поново видети – каже Хилда.


Извор: Митрополија црногорско-приморска