Type Here to Get Search Results !

Епископ врањски Пахомије у Васкршњој поруци: Васкрсење из мртвих представља јединствени моменат у историји људског рода


Пре него што је створен свет, постојао је само Бог. Свет је створен ни из чега. Према библијском учењу свет је створен и различит је од Бога који је Творац и независан у свом постојању.  Стари Завет наглашава да је Бог вечан и да све зависи од Његове воље и хтења. Такву веру у Бога су наследили и хришћани. Све што постоји је дело Божије слободе и створено је слободном вољом Божијом.


Да би се дао одговор на питање шта je за хришћане Васкрс, неопходно је најпре указати на суштински проблем смрти и одговорити на питања: Шта је смрт и откуд она у природи? Да ли је она природан процес и нормалан ток ствари као што то већина људи данас схвата?

Васкрсење из мртвих представља јединствени моменат у историји људског рода. Пилатова осуда и смрт на крсту нису могли да зауставе и спрече победу Христа Богочовека над смрћу, грехом и ђаволом. Сви јеванђелисти исказују радост Христовог васкрсења. Васкрсење стоји у средишту свих хришћанских догми и оно је догађај од свеопштег антрополошког значаја. Хришћанство је вера у Христово васкрсење. Као такво, оно је извор литургијског живота, јер је свака Литургија обнављање искуства Пасхалног јутра, васкрслог Богочовека присутног међу својим ученицима. Из проповеди Светог апостола Павла на Ареопагу видимо да је  васкрсење највећа препрека за рационализам и оне који васкрсење доживљавају рационалистички. Разлог неразумевања значаја Васкрса и васкрсења Христовог се огледа у опадању литургијске свести. Како се искуство Васкрсења као историјског  и личног догађаја стиче у Светој Евхаристији, свако умањење евхаристијске свести доводи до неразумевања и неживљења пасхалне истине.  

Како је човек створен као круна Божијег стварања и у себи садржи целокупну створену природу: материјалну и духовну, он је тај који захваљујући својој слободи може сјединити творевину са Богом. Због тога је једино човек посредник између Бога и створене природе. Човек је тај од кога зависи судбина природе. Први човек је кроз првородни грех одбио да се преко њега и у њему оствари јединство Бога и створене природе и да створена природа живи вечно. Када је први човек раскинуо заједницу са Богом, смрт је постала реалност у природи и запретила је поништењем саме природе из разлога што је природа по себи смртна, јер је створена, и не може постојати ван заједнице са Богом. Дакле, као последица одбијања или прекида заједнице са Богом наступила је смрт у природи која се преноси природним, тј. биолошким начином постојања. Грехом прародитеља, створена природа је кренула путем ништавила. Најпростије речено, смрт је прекид заједнице са Богом, јер без Бога ништа не може да постоји.

Смрт је страна човековом начину постојања. Према сведочанству Светог Писма смрт је царовала од Адама до Христовог Васкрсења. Христово Васкрсење је је залог вечног живота за све хришћане, јер по речима Светог апостола Павла, ако Христос није васкрсао, узалуд је вера ваша и проповед наша.

Васкрс је највећи хришћански празник, највећа радост победе живота над смрћу, а ми данас, на прагу трећег миленијума, смо га претходне године прослављали као у страху од невидљивог непријатеља вируса Ковид 19.

Ова пандемија и све оно што гледамо да нам се дешава је последица, а не узрок. Узрок је одступање рода човечијег од Бога. Невидљива корона је напала је нашу планету за коју Милутин Миланковић каже да је тачка у бескрајном пространству, али Живи Бог води рачуна о Земљи и ово није крај. Све што дође, мора и да прође, па тако и ова невоља која је опомена за наше грехе, према себи, према природи и према Богу. Окренимо се сунцу и светлости, Христу, и вратимо се у загрљај Божји.

Чињеница је да смо склони да у другима видимо зло, али не и у себи. Када помишљамо на то шта би Бог требао да чини, већина људи закључује како му је дужност да се реши лоших људи који су око нас, али не и нас. Свако од нас може да помисли да нисмо толико лоши као неки. У Светом Писму читамо: ,,Сви су сагрешили и лишени су Божије славе“, Рим 3;23. Зато нам је свима потребно решење невоље зване „грех“, онога што стоји између Бога и нас.

Хришћанска наука тврди да је решење било, јесте, и увек биће, само у Христовом васкрсењу. Оно нам показују шта име Исус значи: „Он ће спасити свој народ он њиховох грехова“ (Мт 1;21). Због Христа, ако се неко покаје и окрене од сопственог зла, прима опроштење и измирење са Богом. Такви примају нови живот, обећање новог света у коме патње и бола више неће бити. У овој тврдњи се огледа јединственост и непоновљивост хришћанства, јер нико други и ништа друго не нуди опроштење и мир са Богом, а то можемо добити у овом животу и трајаће читаву вечност.

Корона вирус је добио назив јер личи на круну (lat. corona). Круна је симбол снаге и ауторитета, а овај вирус свакако има моћ над људима. Невидљив је голим оком, али је више него моћан да милијарде људи примора да нешто чинимо, а нешто да не чинимо. Такође, схватамо и начу личну рањивост. Ми људи смо ипак смртни. Корона вирус је доказ да су наш однос са творевином и однос творевине са нама у хаосу, а то није случајност. Нада пак лежи у једној другој корони, у Трновом венцу који је силом стављен Христу на главу док су му судили пре распећа. Корона нам показује колики је расцеп између створења и Творца, Земља је Његова творевина, а не наша, ми нисмо њени власници, иако бисмо желели да то будемо. Не могу постојати два раја, један са Богом, а други без Бога. Корона вирус веома брзо распршује илизију да на земљи можемо да створимо рај.

Драги епархиоти, духовна децо наше Светосавске Цркве, трудећи се да сачувате веру предака својих и припадност српском народу, чувајући светосавске вредности и обичаје. Треба да знамо да је Сведобри Бог тај који нам све дарује, од живота и здравља и свих добара, а посебно живот вечни у Васкрслом Господу нашем Исусу Христу.

Свети владика Николај каже:

„Васкрсење Христово је гаранција нашег васкрсења, Општег васкрсења. У томе је његов практични значај за људски род, пошто Исус васкрсе, васкрснућемо и ми. Месија света није победио само своју смрт него и нашу. Нити је васкрсао да би само Он живео после смрти, него да би и ми васкрсли и живели после смрти. “

Са молитвеном жељом да Васкрс дочекате и проведете у духовној радости у храмовима наше Свете Цркве поздрављамо вас са најрадоснијим поздравом,


ХРИСТОС ВАСКРСЕ!


Извор: Епархија врањска