Прота Велибор Џомић: Престоница Цетиње нема право да располаже Манастиром, нити ће успјети да га отме од СПЦ

Неостварени наум претходног режима да, брзинском примјеном дискриминаторних и неуставних одредби Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је у Скупштини Црне Горе усвојен 27. децембра 2019. године, подржави, односно конфискује све православне храмове, манастире и црквено земљиште, који су саграђени или које је стечено до 1. децембра 1918. године, сада добија нови израз кроз антицрквене активности Скупштине Престонице Цетиње. Оно што је планирано за православне Светиње у читавој Црној Гори, а што је вољом и истрајношћу грађана Црне Горе онемогућено на литијама 2020. године, планирано је да се сада спроведе у Цетињу над Цетињским манастиром.

Скупштина Престонице и Цетињски манастир

Наиме, за 14. септембар 2021. године је заказана сједница Скупштине Престонице Цетиње на којој ће, као друга тачка дневног реда, бити разматрана ”грађанска иницијатива за враћање Цетињског манастира” самозваној ”Црногорској православној цркви”. Јавности је до сада познат само дневни ред Скупштине Престонице Цетиње у коме се налази и наведена тачка, али се још увијек не зна ко су потписници ”грађанске иницијативе”. И поред тога, упућенији могу, готово са сигурношћу, да погоде имена и презимена подносилаца ”грађанске иницијативе”. Но, то у овом случају и није толико важно.

Скупштина Престонице Цетиње може да донесе какву год хоће одлуку, али она у правном смислу, у конкретном случају, не може да има никаквог значаја. Једино може да служи за антицрквену пропаганду на исти начин као што је служио и закључак Владе Игора Лукшића 2012. године да се Црква Свете Богородице на Ћипуру, као наводна ”имовина династије Петровић-Његош”, одузме од Цетињског манастира, чији је органски дио, и Митрополије црногорско-приморске. Извршиоци овог закључка – тадашња Управа за имовину, Дирекција за имовину Престонице Цетиње и Заштитник имовинско-правних интереса Црне Горе – доживјели су до тада невиђени правнички пораз и у поступку су прошли као боси по трњу. Захтјев им је одбијен као неоснован, бламажа је достигла антологијске размјере, а поступак је окончан пресудом Управног суда у корист Цетињског манастира и Митрополије црногорско-приморске, чији је један од пуномоћника, уз адвокате Мирослава Јанковића и Далибора Каварића, био и потписник ових редова.

Извор: Митрополија црногорско-приморска