Type Here to Get Search Results !

Епископ Јован: Савест је глас Божји у човеку

У уторак 14. децембра 2021. када наша Црква слави Светог пророка Наума и Светог Филарета милостивог, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Пантелејмона у Станову. Његовом Преосвештенству су саслуживали: протојереј-ставрофор Синиша Марковић, протојереј Сретко Петковић и ђакон Недељко Дикић.


Звучни запис беседе


За певницом су појали: протојереј Драгослав Милован, протојереј Горан Ђерковић, г. Страхиња Савковић, и г. Александар Савковић. Чтецирао је г. Марко Гаљак.

Након прочитаног Јеванђеља Владика Јован је у беседи рекао: "Ове речи што ћу рећи, на неколико места се понављају у Светом Писму, а те Христове речи кажу: "Ко не носи Крста свога, и не иде за Мном, не може бити Мој ученик". Другим речима, Христос каже, не мисли само на ученике Његове као апостоле, браћо и сестре, него ко не носи свога Крста, свог подвига, свакодневног, не може да буде следбеник Христов. А да би човек био ученик Христов, да би био следбеник Христов, он не може да буде ако спроводи своју вољу.

Не може да буде браћо и сестре, ако се не одрекне себе, своје грешности, своје гордости, своје сујете, не може да буде човек такав ученик. А да би се човек одрекао греховног себе, то не може без једне од највећих врлина, а то је врлина смирења. И Господ нам браћо и сестре кроз ово говори, не може човек признавати Христа за Бога, а ићи за жељама варљивим својим. Одрећи се себе, то значи одрећи се себе грехољубивог човека. Одрећи се оног греха у себи, које човека оптерећују, које га како бих рекао савија, сабија у земљу. И човек не размишља да је то његов грех, мој, твој, није важно чији браћо и сестре, него мисли, то што ме нешто сабија, то је нешто сасвим друго. Значи човек не проверава себе, свој живот, свој начин живота, шта ради браћо сестре, шта мисли, не проверава шта говори, него што каже наш народ, тера по своме. Браћо и сестре одрећи се себе огреховљена, то себе, обухвата све што човека носи у души својој. Значи све што човек носи у души својој, у телу своме, у срцу своме, y савести својој, у вољи својој. Јер ми и кад се молимо у молитви Оче Наш, јер ми тамо кажемо да се врши воља моја? Не, него да се врши воља Божија. А онај човек који своју вољу извршава, он не прихвата вољу Божију. И ако бисмо му рекли да то чини, он би се наљутио. Јер одмах би казао, то није истина. Дакле браћо и сестре, одрећи се себе по Светом Макарију великом како је он то учио, и говорио, значи одрећи се друге душе своје. Откуд сад друга душа у човеку? Знамо да је једна душа у човеку. Е једна јесте, она коју је Бог створио, и која је вреднија од целога света, како каже Јеванђеље. Али човек када не чува своју душу, ону коју му је Бог створио и ставио у њега, човек својим гресима формира своју душу. А тиме потискује ону Божанску душу у себи. И зато човек са таквом душом другачије осећа, другачије мисли, другачије се понаша, другачије живи, јер је он измислио своју душу. А та измишљена човекова душа, она не може никако да се упореди са Божанском душом. Јер је те душа Богочежњива она чезне за Богом, а ова душа људска коју ми стварамо не чезне за Богом, она чезне за гордошћу, за богатством, за лакомисленошћу", рекао је, између осталог, Владика.


Извор: Епархија шумадијска