У Никшићу је у суботу вече, 23. јула 2016, на платоу испред Саборног храма Светог Василија Острошког, одржана академија поводом 160 година од рођења Николе Тесле.
Сабрање је благословио, обративши се пригодним архипастриским словом о Николи Тесли, великом уму нашег народа и наше Православне Цркве, Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.Управо на предлог Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве затражио је да остаци Николе Тесле буду сахрањени у порти храма Светог Саве на Врачару.
„Наши Бањани, Драганићи памте предање да је Никола Тесла поријеком одавде из овог камена. Његови су одселили, али су наставили, носећи живо предање, богоносно и свјетлоносно оних древних пророка и учитеља Цркве, паније случајно да је, како смо чули, у Теслиној породици, по мајчиној и очевој линији, било 50 свештеника, као што није случајно ни то да је његов ујак био Николај Мандић и његов отац свештеник. Увјерен сам да је та светородна свештеничка лоза уткана у биће Николе Тесле.
Никола Тесла је опитно, животно као научник проживио и посвеједочио да је свјетлост суштина бића. Има и других умних људи, философа који су то говорили, међутим, код Николе Тесле је то много сложеније и дубље и по томе је он сличан, и настављач тог пророчког предања Цркве Божје. Не само што је он доживио и то посвједочио својим научним дјелом, открио и подарио човјечанству до данашњег дана, та свјетлост која нас, ево и овдје, обасјава, него је осјетио да та свјетлост није нека безлична свјетлост, што је најбитније од свега, него је осјетио да је то свјетлост која, како он то каже, милује, милујућа свјетлост, свјетлост из које просијава љубав. А само онај који је дубље доживио тајну Бога као Љубави могао је да доживи ту тајну присуства и дејства Божанског, Божанске љубави уграђене у свеукупну Божанску творевину“, бесједио је Митрополит црногорско-приморски.
Владика је оцијенио да је управо збогдара Божјег којег је Никола Тесла био свјестан те је сав свој живот принио, жртвујући све да би кроз њега и преко њега та свјетлост постала дар за свеукупно човјечанство, „срамно оно што су урадили са Теслом када су га спалили, без његовог знања, послије његове смрти“.
„Сахранио га је свештеник, али накнадно га је неко, не знам зашто и како, то треба испитати историјски, извадио из земље, спалио га и његов прах донио у оној кугли у Београд и ево до данас се није удостојило да такав човјек, какав је био Никола Тесла, да се прах врати праху, да се он сахрани на начин који њему приличи. Ми се надамо и Богу се молимо, наш Сабор и Патријарх, да коначно, а то било најзначајније ове године да се догоди, да се Никола Тесла сахрани код храма Светог Саве, да се његов прах цјелује са прахом Светог Саве, да тај величанствени храм, обасјан свјетлошћу коју је открио Никола Тесла, прими Николу, да се и Николино спаљено тијело, као што је насилно спаљено и Светог Саве, да из тог праха и он угради у тај величанствени храм“, поручио је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.
О поријеклу братства Драганић, чији „највећи изданак и врх рода нашег“ јесте Никола Милутинов Тесла, говорио је др Трипко Драганић, предсједник НВО Друштво „Никола Тесла“. Он је подсјетио да је из овог, осам вјекова старог српског братства, воде поријекло: Драганићи, Тесле, Елези, Елезовићи, Кандићи, Ковачевићи, Голуби, Голубовићи, Плакаловићи и друга братства. Драганићи су живјели на подручју Херцег Новог, Суторине и Конавала, али су се због великог притиска католичке цркве око 1170. почели селити.
Своје тврдње о вези Тесли и Драганића др Трипко Драганић поткрјепљује и наводима из књиге „Ненадмашни Геније – живот Николе Тесле“ аутора Џон Џ. О` Нила, објављеној 1944, а касније штампаној и на српском језику, у којој се каже да је Тесла свом биографу дао прецизну изјаву: „Презиме Тесла је старо око 250 година. Пре тога породично име је било Драганић“.
Сабрању се обратио и дипл. ел. инг. Душан М. Тесла,потомак Николе Тесле, иначе рођен у Бору, живи у Боки Которској, а поријеклом је из Лике.
„Никола Тесла је био један једини, непревазиђени геније какав се до сада није родио или се можда више никад неће ни родити. Ми сви остали његови потомци, братственици, земљаци, поштоваоци можемо да будемо поносни што имамо било какве везе са њим. Приближити му се на било који начин је можда немогућа мисија, али нас то не спречава да будемо људи и да своју дјецу васпитавамо у истом маниру и то је најбољи начин да са поносом кажем да сам потомак великог Николе Тесле“, поручио је Душан Тесла.
Дипл. ел. инг. Рајко Радусиновић је изразио понос што су коријени васељенског генија Николе Тесле везани за Бањане, за Херцеговину и за Црну Гору.
„Имали смо сви обавезу да овом академијом обиљежимо 160 година од када је Створитељ родио ствараоца. Природно би било да датум његовог рођења 10. јул буде дан посвећен првом васељенском светитељу науке Николи Тесли. Надам се да нећемо дуго чекати да се то и озваничи на неком од будућих Архијерејских Сабора наше Свете Српске Цркве“, рекао је Радусиновић.
Он је изнио предлог да се споменик Николи Тесли подигне управо у Никшићу, на овом светом мјесту, прецизније на крају прилазног степеништа величанственом храму Светог Василија Острошког, са десне стране, док би са лијеве стране био постављен споменик Ловћенском Тајновидцу Његошу.
„На тај начин би се објединила ова два свјетлосна стуба, споменици Тесли и Његошу са блиставим луком који их наткриљује и спаја храмом Светог Василија Острошког“, истакао је Радусиноћ.
У академији је учествовала и мр Милка Кресоја, директор Међународног центра за истраживање наслеђа „Никола Тесла“ Београд и Москва, а излагање др Страхиње Булајића, који је из оправданих разлога био одсутан, прочитао је Марко Ковачевић.
Духовну академију, поводом великог јубилеја – 160 година од рођења великана Николе Тесле, организовали су: Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшићка, НВО Друштво „Никола Тесла“ из Подгорице, Међународни центар за истраживање наслеђа „Никола Тесла“ Београд, Москва, Институт за српску културу из Никшића.
У културно-умјетничком програму академије, коју је водио свештеник Никола Пејовић, наступили су: хор Светог новомученика Станка, гуслар Горан Перовић и проф. виолине Тамара Кривокапић.
