Паду склона и већ 70 година на гвозедним носачима одржавана капела над Гробом Спаситељевим биће рестаурисана.
Јерусалимска Патријаршија, Јерменска Апостолска Црква и Римокатоличка Црква (заступљена преко фрањеваца) усагласиле су се још крајем марта да је обнова једног од најсветијих објеката хришћанства хитно потребна. Од маја ове године радови су у току и трајаће и наредне године. У горњим одсецима храма већ сада се назиру светлији тонови некада црног камена.
Заглушујућа бука пнеуматских чекића и каменорезачких тестера добрим делом је премештена у ноћне радове какао би се литугијски поредак и поклонички живот што мање оптеретио. Ипак је и дању гласно када грађевински тим на омеђеном простору иза белих паравана куца, буши, рендеља и шлајфује. Метар за метром бивају камене плоче скидане и у импровизанованој лабораторији подвргаване испитивању, чишћењу, поправкама или замени новим.
Поглавари Цркава су се договорили о консерваторским радовима 8,30 x 5,90 метара велике и 5,90 метара високе грађевине.
Едикула (аedicula) - кувуклија над Светим гробом неће бити мењана, те ће изгледати као и капела која је након катастрофалног пожара 1808.г. била обновљена од стране Грка у стилу османског барока са једним руским кубетом. И наравно, статика мора бити прецизна, евентуално уз једно појачање титаном, како би се обезбедила сигурност за хиљаде поклоника дневно.
Рaдови су, испоставило се, опсежнији но што је то било предвиђено. Архитекте и грађевинари су почев од 1810.г. употребљавали погрешан материјал. А и дим свећа и тамјана је нагризао камен или су упаљене свеће стајале директно уз јужни зид храма и редовно се повијале и на њему растапале. Више мањих потреса су наштетили његовој стабилности. На крају су влажност тла у старом делу Јерусалима и издувни гасови учинили мермер порозним/растреситим. Последице поклоничког туризма – дисање и зној - такође су евидентне. Ово је посебно видљиво у ентеријеру храма Светог гроба.
Позрдављена је чињеница што су се три конфесије усагласиле да обнове овај храм Гроба Господњег. Ово се чинило немогућим од 1852.г. регулисаног "Status quo" стања.
Да ли је реч о ”чуду”, као што вели грчки патријарх Теофило, или је реч о нужном прагматизму, нека не буде расправљано на овом месту. Очигледно су овдашњи предстаници Цркава нешто флексибилнији но њихови претходници. Извесан притисак израелске власти се почео осећати. Тако је у фебруару 2015.г. израелска полиција без најаве затворила храм и за клирике и за вернике због запажене нестабилне конструкције. После протеста и интервенције црквених ауторитета ова забрана је након четири сата укинута. Али иза затворених врата је доворено сондирање проблема, усаглашена је одлука и након 13 месеци радови на обнови кувуклије отпочели.
Грчки тим, којим руководи проф. Антониа Моруполу са Техничког универзитета у Атини, не поправља само штете. Тиму се нуди јединствена шанса да испита промене у капели кроз напету историју. Почев од цара Константина у овој базилици су видљиви многи слојеви. Занимљив је детаљ да се између плоча наишло на стену коју је цар Константин оставио нетакнутом, будући да је ово био гроб Јосифа из Ариматеје. До сада се веровало да је овај гроб 1009.г. калиф Ал-Хаким поравнао са земљом.
Сходно важећим договорима, мора се обратити пажња да Свети Гроб буду прекривен плочама оригиналног мермера како би ротунда османског барока била реконструисана.
Извор: Српска Православна Црква
