Радост Евхаристијског сабрања у Ваведењској обитељи у Сремским Карловцима

На празник Светих седам мученика Ефеских, 17. августа 2016. лета Господњег у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима служена је Света Литургија.

Први јутарњи зраци сунца обасјали су древни манастирски храм, а звук звонâ објавио је почетак Свете Литургије која је служена у раним јутарњим часовима поводом празника светих седам отрока Ефеских пострадалих за време гоњења хришћана од стране цара Декија.  Литургијским сабрањем началствовао је високопреподобни протосинђел др Клеопа (Стефановић), игуман Ваведењске обитељи и професор Богословије Светог Арсенија сремца. У славу Божју једним устима и једним срцем за певницом су појали гости: Бранислав Илић, студент Православног богословског Факултета Универзитета у Београду и Јелена Торбица из Ветерника, који су својим умилним појањем допринели благољепију богослужења.

Велики је био благослов и духовна радост Литургијског сабрања у овој светињи која одише духовношћу и великим историјским значајем те тако својом светошћу обасјава Сремске Карловце и цео Сремски крај.  У манастирском храму чувају се две велике светиње: Честица моштију Светог Нектарија чудотворца Егинског и покров са часних моштију преподобне мајке наше Параскеве, којима прибегава благочестиви народ иштући молитвено заступништво, помоћ и духовну утеху. Поред духовног значаја, ова свештена обитељ собом носи и велики историјски значај. Наиме, У порти ове древне светиње сахрањени су егзарх Никанор Павловић (1730.), ваљевски епископ Дионисије Николић (1738.) и хиландарски архимандрит Герасим (1761). У крипти испод олтара почивају двојица српских патријарха – Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић.

Будући да је богослужење центар хришћанског живота, ова свештена обитељ трудом и љубављу младог игумана др Клеопе (Стефановића), на првом месту одише живим богослужбеним животом. Након Евхаристијског сабрања отац се бираним речима Литургијске проповеди обратио сабраном народу нагласивши потребу живота по Еванђелским начелима.

                                                              

  

Бранислав Илић, студент

Православног богословског Факултета

   Универзитета у Београду.