У наставку доносимо превод једног списа чији је аутор Свети Амфилохије Иконијски, Свети Отац Цркве кога многи стављају раме уз раме са преостала три велика кападокијска оца, Светим Василијем Великим, Светим Григоријем Богословом и Светим Григоријем Ниским.
Свети Амфилохије Иконијски није био тако плодан писац као остала тројица Кападокијаца, а и од онога што је написао, мало је тога сачувано. Посланица чији превод доносимо у наставку написана у име сабора одржаног у Иконији 376. године и била је упућена епископима друге области, највероватније Ликије у Малој Азији. У овом свом најпознатијем и најзначајнијем делу Свети Амфилохије брани божанство и једносушност Светога Духа од духобораца и то на линији Василијеве аргументације из списа О Светоме Духу, објављеног годину дана раније.
Саборска посланица (Epistula synodalis) налази се у PG 39, 92 – 98. Овај превод је сачињен на основу C. Datema, ed.,Amphilochii Iconiensis opera, Turnhout: Brepols, 1978, 219-221. Превод ове посланице сачинили смо на основу старогрчког оригинала и колико нам је познато, наш превод је - макар за сада, у тренутку настанка овог превода - једини превод ове посланице на неки од живих језика.
Свети Амфилохије Иконијски није био тако плодан писац као остала тројица Кападокијаца, а и од онога што је написао, мало је тога сачувано. Посланица чији превод доносимо у наставку написана у име сабора одржаног у Иконији 376. године и била је упућена епископима друге области, највероватније Ликије у Малој Азији. У овом свом најпознатијем и најзначајнијем делу Свети Амфилохије брани божанство и једносушност Светога Духа од духобораца и то на линији Василијеве аргументације из списа О Светоме Духу, објављеног годину дана раније.
Саборска посланица (Epistula synodalis) налази се у PG 39, 92 – 98. Овај превод је сачињен на основу C. Datema, ed.,Amphilochii Iconiensis opera, Turnhout: Brepols, 1978, 219-221. Превод ове посланице сачинили смо на основу старогрчког оригинала и колико нам је познато, наш превод је - макар за сада, у тренутку настанка овог превода - једини превод ове посланице на неки од живих језика.
Саборска посланица Амфилохија, епископа Иконијског
И пре него што сам добио писмо од ваше љубави, до мене је био дошао глас о чистоти ваше вере и о вашем излагању опасностима и о вашем трпељивом подношењу страдања Христа ради и о томе колико је чврста ваша љубав према Богу и ваша будућа нада. А пошто сам се још и путем вашег писма у вашу побожност уверио, препознао сам у вама уистину образ апостолске Цркве, препознао сам пастира добрих ревност и труд неуморни који приличи истинским хришћанима. Јер то што се нисте обазирали на даљину и што питања нисте постављали свако за себе, већ сте заједнички путем писма поставили питање, учинило вас је уистину заслужнима да будући да сте заједно писали, заједно и одговор од нас добијете. Једномислије присутно у вашем писму схватили смо као некакав увод у савршеније једномислије. И путем молитве можемо и најчудеснијега и са сваким поштовањем називанога епископа Василија прибројати као присутнога нашем сабору те имати сарадника, или боље рећи водича, у стварима које вас интересују. А пошто је њега телесна слабост превладала и спречила га да дође, у складу је са вашом савршеном љубављу да ни писмо моје маленкости не занемарите. Свакако, вашу свету цркву не можемо оставити лишеном његове речи, већ, напротив, имајући пред собом његов спис састављен баш на ову тему, и њега путем писане речи имамо за саговорника.
Шта је дакле одговор на постављено питање? Свети Сабор отаца у Никеји признајемо као сабор уистину католичански и апостолски и веру која је на том сабору изложена од стране отаца чувамо неизмењену и молимо се да заувек остане неокрњена. А било је у то време потребније да оци опшриније објашњење дају о слави Јединороднога, јер је требало похитати како би се уништавањем првог њезиног семена истребила тада новонастала Аријева јерес, и то пре него што до краја пусти трње. Овоме објашњењу није придодато било какво друго опширније разматрање, јер се тада још увек није расправљало о питању Духа Светога; а онима који су мудри да разумеју, довољно је и оно учење о Духу које је садржано у том символу. Јер оци су објавили да онако како верујемо у Оца и Сина, тако и у Духа треба веровати, не уводећи додатно било какву другу природу у божанску и блажену Тројицу, нити шта одсецајући од Тројице у изложењу вере. Међутим, како је у скорије време сатана, покушававајући да унесе пометњу у цркве, убацио некима сумње у вези са Духом, потребно је вратити се на онај извор вере из кога су и Никејски оци црпели онда када су састављали изложење вере.
Шта је, дакле, пуноћа наше вере? Предање од Господа, које је по Васкрсењу из мртвих својим светим ученицима оставио заповедивши: Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Јасно је да смо примили заповест не само да крстимо у име Оца и Сина и Светога Духа, него и да исто тако и учимо, тако да је овом заповешћу и Савелијево безумље искључено – јер су нам три ипостаси јасно предате – и уста аномејаца и аријанаца и духобораца су запечаћена, јер иако су три личности и три ипостаси показане, исповеђена је једна природа и једно Божанство. Нужно је дакле да крстимо онако како смо научени, и да верујемо онако како смо крштени, и да словословимо онако како смо поверовали. Јер и ако све пажљиво својом мишљу испитамо и ако се на све стране осврнемо својим разумом, нећемо моћи створити никакав појам о било чему што би било између Творца и твари, тако да нам, ако Духа раздвојимо од Божанства, не остаје ништа друго него да га прибројимо створењима. А ако бисмо се усудили да Га тварју назовемо, како је онда могуће да се и у Његово име крстимо? Грех многобоштва као и грех безбожништва на тај начин чинимо. Зато, нити три начела, нити три бога, нити три различите природе проповедамо, већ, познајући као начело свих Оца, ниједну од три ипостаси не одбацујемо, и светост свештенога Писма и сведочанства о сваком од Њих истичемо.
Међутим, пошто и сама природа писма не дозвољава да о овим стварима нашироко распредамо и како верујемо да ће вашој љубави бити довољан и сажетак нашег изложења те да ће остало од себе додати – јер, каже се, дај мудроме повода и биће још мудрији – сматрамо да је ово што је написано довољно. Јер вама је довољно кратку молбу упутити. А молим вас да синови мира останете, да испуните апостолску заповест и будете једнодушни и да једно мислите и да будете заједничари страдањâ Христа ради. Не дајте зломе да растури оно што је добро састављено и немојте себе учинити лаким пленом за вукове тиме што ћете међусобним раздвајањем радити ;управо оно што они желе. Јер знамо колике сте напоре зарад православља поднели. Пошто сте претње и присилу противника надвладали, не дозволите да и мало времена у међусобној раздвојености проведете и нека се не деси да вам мржња, продирући мало по мало и нашавши простора, дубоке ране зада. Но и у славословљима Духа Светога треба заједно са Оцем и Сином славити и треба знати да они који кроз хулу на Духа Светога недопустиви грех чине непромишљено траже за себе заједницу са аријанцима. Јер са њима ће бити и осуђени. А ми се молимо да мирољубиво сачувавши неподељеним тело Цркве, проведете у миру остатак времена у овоме веку, а да у дан Суда у слави предстанете престолу Христовом.
Извор: Епархија нишка
