Дана 8. септембра ковчег с моштима преподобног Силуана Атонског достављен је у цркву Христовог рођења у селу Шовско у Липецкој области – у малу домовину светитеља. Поводом доласка светиње од прилога је подигнута капела у његову част и спомен-дом на мјесту гдје се некада налазила кућа у којој је Силуан Атонски провео дјетињство и младост. Село Шовско је пета тачка у коју су стигле мошти светог Силуана у оквиру граница РПЦ и четврта у руској. Досад се моштима светитеља поклонило око 150 хиљада вјерника: 100 хиљада у Минску, 15 хиљада у Брјањску, 20 хиљада у Орлу, 15 хиљада у Јелецу.
Подсјећамо да је пренос моштију светог Силуана Атонског организован по благослову Његове светости патријарха московског и све Русије Кирила и поводом празновања 1000 година присуства руског монаштва на Светој Гори. Светиња никада досад није напуштала границе руског манастира Светог Пантелејмона на Светој Гори, у којем се она стално чува. Заједно с моштима са Свете Горе у Русију први пут је донијета још једна велика православна реликвија – чудотворна икона Спаситеља, с којом је везано јављање Господа Исуса преподобном Силуану. Достављање светиње организовао је московски Фонд светитеља Василија Великог.
Пренос се састоји из двије етапе: белоруске (Минск 20–31. август) и руске (Брјањск 31. август–3 септембар, Орел 3–6. септембар, Јелец 6–8. септембар, село Шовское 8–9. септембар, Тамбов 9–12. септембар, Јекатеринбург 12–15. септембар, Санкт Петербург 15–19. септембар, Москва 19–24. септембар).
Преподобни Силуан Атонски (1866–1938) у миру Семјон Иванович Антонов – подвижник манастира Светог Пантелејмона на Светој Гори, рођен је 1866. године у селу Шовском Лебединског округа Тамбовске губерније. Са 19 година отишао је у Кијево-печерску лавру, али га је отац убиједио да прво заврши војну службу, коју је одслужио у Петрограду, у тјелесној гарди, у Саперном батаљону. На јесен 1892. дошао је као поклоник на Свету Гроу, гдје је и остао, ступивши у руски манастир Светог Пантелејмона. Године 1896. пострижен је у мантију, 1911. у схиму с именом Силуан, гдје је имао послушање манастирског економа. За своје молитвене подвиге удостојен је јављања Господа. Упокојио се 11. (24) септембра 1938. Послије његове смрти остали су записи, које је публиковао 1952. године његово духовно чедо архимандрит Софроније (Сахаров). Многи монаси их називају «Новим Добротољубљем».
- новембра 1987. године одлуком Светог Синода Константинопољске патријаршије Силуан Атонски је канонизован.
Дан преподобног Силуана, 11.(24) септембар, један је од најсвечанијих празника руског светогорског манастира, који окупља на стотоне поклоника.
