Храм Светог Јована Владимира у Бару осликан је за непуних годину и по, у традиционалној фреско-техници, која је скоро 300 година била запостављена. Укупна површина за осликавање је око 4.800 квадратних метара. Поређења ради, Дечани који су приближне унутрашње површине, осликавани су пуних 16 година.
Последњих месеци фрескописци раде скоро даноноћно како би до освећења 25. септембра посао био приведен крају.
– До освећења храма биће завршено око 90 одсто радова. Последњих деценија митрополит Амфилохије је инсистирао на обнови и
повратку на традицију, па тако и на повратак фреско технике. Храмови у Подгорици и Бару осликани су у традиционалној техници,
на свежем кречном малтеру. Реч је о древној сликарској техници, тешкој и сложеној уједно, која је много дуго била запостављана. Креч треба да буде стар најмање четири године, а што је старији, то је бољи. Имали смо огромну срећу, нашли смо креч стар преко 40 година, у некадашњој кречани код Спужа, где се данас вади мермер. На веома квалитетном кречу осликана је огромна површина изузетно трајном фреском, која је вечна не може да избледи, може временом само да добије на квалитету. Иначе, сазревање фреске траје до 200 година. Та питомост коју фреска временом добија, не може ниједан друга сликарска техника да постигне, каже, за „Новости“, фрескосликар Анастасије Радовић, који се 30 година бави овим захтевним послом.
Према речима главног фрескописца Храма Св. Јована Владимира, на осликавању је радило неколико екипа, још од маја прошле године.
– Моја екипа са Вуком Дабетићем, изузетним сликаром и живописцем, урадила је око 80 одсто посла. На осликавању су радили и врсни сликари:
Галерија светитеља
Оно што је архитектонски карактеристично код Храма Светог Јована Владимира је што има припрату, улазни део у главни храм. У куполном простору од око 200 квадратних метра, осликана је сцена силаска Светог духа на апостоле и у наставку на вертикалним зидовима осликани су равноапостолни светитељи, односно сви земаљски народи приказани кроз своје светитеље које су ти народи изнедрили. Насликано је око 130 светитеља на једном, и 130 светитеља на другом зиду.
Милош Јанићијевић, Дамир Младеновић и Борис Маркуш, који су осликали засебне целине. Сваки човек има свој стил, а те разлике могу да наруше ликовни склад. Овде се то, срећом, није догодило! Не постоји на свету ниједна већа црква осликан у фреско техници. У складу је са оргиналном архитектуром чувеног архитекте Пеђе Ристића. Направљен је осмишљен и леп иконографски програм. Полазна тачка у куполи храма, на висини од 40 метара, осликана је сценом Вазнесења Господњег, уместо Пантократора који се најчешће слика у куполи, али то има своје теолошко значење – казао је Анастасије Радовић.
Он објашњава да је задатак сликара да у „поезији боје и облика“ покуша на симболичан начин да представи слику царства небескога, на један начин литургијски, теолошки, богословски.
У наставку је остало да се ослика око 800 квадратних метара, које треба завршити одмах по освећењу, које је у години јубилеја 1.000 година од погубљења Св. Јована Владимира.
– Није приоритет осликати сваки квадратни метар науштрб квалитета. Након освећења треба да осликамо две апсиде у приземљу, са севера и југа, и две галерије, то су два засебна простора закључује Радовић, који је каже имао среће да осликава многе цркве још од времена када је студирао у Атини.
Осликани Храм Св. Јована Владимира, у миленијуму сведочанства, нешто је ново у савременом живопису, а потпуно је у складу са традицијом и црквеним канонима.
