Уколико је потребно да се издвоји неко време погодније од осталих (времена), као што, на пример, постоји време сетве и време жетве, време сађења и време сабирања плодова, као што постоји време сваком другом делу, открићеш да се и за добра дела време различито усаглашава. Сада је јесен, и у њој првенство припада овом месецу (септембар), који рачунамо као први и као почетак године, јер је тада постављен почетак нашем спасењу, што данас и прослављамо. Будући да је ова свештена свечаност и празник који данас славимо наш први благодатни призив и пресаздање, то је и дан са којим је све почело да бива ново, са којим је започело смењивање привременог закона трајним, слова духом а сенке истином.
3. Данас се, дакле, открио нови свет и чудесни рај, у којем се и из којег се родио Нови Адам, да би старог Адама пресаздао и васцели свет обновио. Овог Адама који неће бити обманут него ће, напротив, сам обманути обмањивача и даровати слободу онима, што су услед демонске обмане постали робови греха. Данас се на земљи приготови чудесна књига (Ис 8, 1), али не књига уобличена речима већ способна да у себи тајинствено носи саму живу Реч, и то не ону реч коју ветар носи, него Реч небеску, не реч створену да би пропала него ону, која све што јој се приближи отима од пропадљивости, не реч насталу кретањем људског језика, него Реч превечно рођену од Бога Оца.
Данас се показује одухотворена и нерукотворена скинија Божија, логосни (словесни) и духовни кивот Хлеба Живота који нам је уистину послан са небеса (Јн 6, 32-33). Данас, како каже Псалам, истина изникну од земље, истински небески украс благородства човечијег, и показа се са небеса Правда (Пс 84, 12), која је и самог началника и истинско начело неправде одагнала, и будући неправедно осуђена и праведно осуђујући, свезала је силнога у злу и сасуде његове преотела (Мт 12, 29) и пресаздала, показујући да су ови способни да у себи понесу праведност Божију. На тај начин су се вером у њега оправдали заточеници греха, јер их је узео да би вечно са њим живели, док је кнеза греха, свезавши га неразрешивим оковима, предао вечном и мрачном огњу.
Данас, по пророчком предсказању, изниче лоза (жезл) из корена Јесејевог и цвет (Ис 11, 1) који неће увенути поново призива нашу природу, иако је ова увела и због тога отпала од неувелог места наслађивања, које води цветању и дарује вечно цветање, узноси на небеса и уводи у рај. То је жезло којим Велики Пастир управља словесно стадо на вечне пашњаке, те када се наша природа ослони на ово жезло, збацује са себе прастару слабост и немоћ и лако се креће ка небу, оставивши испод себе земљу онима што су склони земном, будући да немају такву потпору.
(... )
Сви заједно принесите сада Дјеви, коју данас славимо, најугоднији и најдоличнији дар, односно ваше освештање и непорочност тела, задобијене уздржањем и молитвом. Погледајте сви, како су целомудреност, пост и молитва сједињени са умилењем учинили да Јоаким и Ана постану родитељи сасуда Божијег, сасуда у толикој мери изабраног, да не само да је у себи понео име Божије, каквим се сасудом касније показао Павле (Дап 9, 15), него и њега самога, коме је и име величанствено (Пс 8, 1).
