Божјом помоћи прослављена је 50-годишњица Црквено-школске општине Светог Димитрија у Виндзору, Канада.
Парохијани су, заједно са свештенством, ђаконима и чтецима, дочекали Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја у пратњи Преосвећене господе Епископа сремског Василија, новограчаничко-средњозападноамеричког Лонгина, зворничко-тузланског Хризостома и изабраног канадског Митрофаном, који ће сутрадан, 18. септембра 2016. године, бити устоличен у Мисисаги за надлежног архијереја Епархије канадске.
Припреме за обележавање педесетогдошњице парохије вршене су месецима унапред. Црквена управа са парохом на челу као и парохијани и црквене организације радили су даноноћно да би овај дан био што свечанији. Храм парохије Светог Димитрија у Виндзору освећен је 1966. и од тада служи као место где се сваке недеље савршава света Литрургија и где нараштаји стасавају око своје свете Православне Српске Цркве. У парохији су активни црквени хор који сваке недеље улепшава богослужење, Коло српских сестара „Мајка Југовић“; овде ради и Недељна школа са 40 ученика, где се, поред катихизиса (веронауке), изучавају српски језик и национална историја. Уз то, постоји и фолклорна група „Млада Србадија“.
Његовој Светости саслуживали су споменути Преосвећени Архијереји и протојереји ставрофори: архијерејски заменик Василије Томић, Србољуб Јоцковић, Мирољуб Тодоровић, Милан Крстић, Живко Кајевић, Обрад Филиповић; протојереји Милан Јовановић, Јовица Ђетковић, парох; протођакони Дамјан Божић и Милован Гогић, док је јереј Синиша Милутиновић појао за певницом, а г. Горан Јаман читао Апостол. Благочестиви народ се причешћивало из два света путира.
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј обратио се народу архипастирском омилијом, показавши велику љубав за народ у дијаспори који је далеко од своје отаџбине, али који није у туђини заборавио своје прорекло, нити своју Цркву и веру православну. -Господ нас је сабрао данас у овом дивном светом храму да прославимо 50 година постојања храма. Храм није само од камена и цигли, већ је од Христа Бога коме се молимо и где Свети Дух обитава. Тако, ово је храм Духа Светог, и сви ви сте тај храм и сви ми који смо чланови Његовог Тела, Цркве Христове, и удови Његовог Тела, чланови смо Цркве Његове којој ни врата пакла неће одолети. Црква Христова је продужетак Његово дела спасења у свим временима историје. Господ је учинио да Он буде увек присутан у нама у светој тајни причешћа Крвљу и Телом Њега који је на крсту умро за нас и за наше грехе. Велико је дело бити члан Цркве Христове... Сатана је извукао из крила Цркве оне који су пошли путем греха. У Символу вере исповедамо веру у Једну Свету Саборну и Апостолску Цркву, и кад то чинимо, ми смо постојани чланови Тела Његовог, нагласио је Његова Светост и додао:
Мноштво је мученика страдало за Цркву Христову... Тако, наша браћа Руси су тешко пострадали кроз историју, а и наш верници, не само у Јасеновцу, него и на многим другим местима полагали су живот за Христа; будући невини, страдали су због вере своје. Пример старца Вујадина, затим Вукашина из Клепаца и силних других - сви су они с миром примили мученички венац и дали свој живот за Христа. Сви су они страдали само зато што су Срби, што су православни. Но, после Голготе долази Васкрсење, рекао је наш велики Његош.
-Ми долазимо из мученичке Србије и доносимо вам поздраве поводом ваше педесетогодишњице. Знајте да нисте овде сами, јер и ми смо с Вама. Црква није ту да дели, него да сабира. Неко ће да каже: ја волим Бога, али мрзим на брата свог. Међутим, знајте, мржња не може да победи, то није љубав, драга браћо и сестре, пошто само љубав може да победи мржњу, казао је, између осталог, Његова Светост.
После свете Литургије у црквеној сали уприличена је свечана академија, у којој су учествовали чланови Црквене управе и представници локалне власти; они су поздравили парохијане и честитали им педесетогодишњицу, истакавши да треба да су и они поносни што су такви људи грађани Канаде који чувају своју традицију и културу, и показују лојалност својој новој отаџбини. Затим су деца из Недељне школе певали српске песме, две девојке су свирале на виолини и клавиру дела српских композитора, док се фолклорна група „Млада Србадија“ представила игром на одушевљење свих присутних.
По завршеној свечаној академији, парох прота Јовица је замолио Његову Светост, архијереје и све присутне да изађу испред цркве где је због кише припремљен шатор да се одслужи помен и освети спомен-плоча са именима ктитора и оснивача овог светог храма. Овај чин је одслужио епископ Митрофан са протођаконом Милованом Гогићем. У наставку је епископ Митрофан благословио испред западног улаза у цркву сунчани сат који функционише без икаквих техничких помагала - исти такав сат постоји у Хиландару и у још неким местима.
После овог молитвеног скупа сви гости су позвани у халу која је сада преуређена у салу за ручавање. Хор је отпевао Оченаш, канадску и српску химну, да би Његова Светост благословио трпезу. Коло српских сестара „Мајка Југовића“ припремило је предивну трпезу љубави са српским специјалитетима. После ручка, Епископ зворничко-тузлански Хризостом поздравио је све присутне и захвалио Његовој Светости као и свима Архијерејима на присуству, похвалио рад надлежног пароха, проте Јовице, и његових парохијана, и затим, поздравио све његове бивше епархиоте из Епархија зворничко-тузланске и бихаћко-петровачке који су се населили у Виндзору.
Извор: Српска Православна Црква
