Предавање и светлописаније ђакона Драгана С. Танасијевића
У оквиру Недеље духовности, коју од 17. до 23. септембра организује Центар за културу и образовање Раковица у сарадњи са Српском Патријарпијом, манастиром Раковица и Градском општином Раковица, у цркви Преображења Господњег на Видиковцу званични фотограф Информативне службе Српске Православне Цркве ђакон Драган С. Танасијевић приредио је изузетно предавање о Светој Гори Атонској и уз пројекцију изабраних фотографија присутнима пружио још једно сазнање о Светој српској царској лаври, манастиру Хиландару.
Уваженог ђакона Танасијевића и госте, јереја Далибора Стојадиновића, пароха при храму Светога Саве, који је казивао на тему,,Жене у Православљу" са освртом на књигу блаженопоч. Патријарха Павла, и књижевницу Милицу Новковић, аутора књиге ,,Битка љубави", поздравили су директор Центра за културу и образовање у Раковици мр Наташа Николић и Милан Недељковић, уредник културног програма при овом Центру.
Покушавајући да жустрим ,кораком` у кратком времену представи свет и вечност Свете Горе Атонске, светлописац ђакон Драган Танасијевић је, излажући свевремену причу о духовном предању наше Цркве, а све то допуњавајући фотографијама, у сат времена успео да пренесе дух, слику, звук, небо, земљу, море, светлост сјајну и оком људским ухваћену, а фотографским оком (апаратом) забележену. Из слајда у слајд, из речи у реч, сви присутни могли су да на необичан начин закораче у Врт Пресвете Богородице Атонске и осете исту благодат коју је ђакон Танасијевић осећао при сваком боравку на Светој Гори.
Сведочећи речју и фотографијом истински сусрет са Богом и вечну истину да је Христос Пут, Истина и Живот, ђакон Драган С. Танасијевић је Српској Православној Цркви и српском роду даривао безброј истина и сведочанстава о нашем времену.
Како је и сам казао, већ се на броду којим се прилази копну Свете Горе, осети смирење, промена, осети се да терет и греси овоземаљског света нестају. Тако су и присутни у преображењској цркви, баш међу свима светитељима живописаним на зидовима велелепног храма, могли да осете слободу духа, слободу мисли, кретања. Са лакоћом се са врсним предавачем, којег ретко можемо да видимо у овој улози, ходило истим стазама до капије манастира Хиландара, обилазио се манастир са свих страна, посматрао се из врта, са хридина, са брда... Улазили смо у Хиландар и дивили се свему што тамо имамо, а ђакон забележио фотографијом која остаје за сва покољења.
Могли смо да видимо како је манастир Хиландар изгледао седамдесетих година прошлога века, пре пожара, видели смо некадашњу манастирску трпезарију, наше монахе и блаженопоч. проигумана Мојсија... Из светлописа нашег ђакона могли смо да чујемо шум мора, осетимо и најмање зрно песка на пешчаној обали пристаништа Свете Горе, да удахнемо мирис дрвећа и цвећа, да добро осмотримо чудесну лозу немањићку која помаже да благодаћу Божјом многа деца дођу на свет.
Ђакон Драган С. Танасијевић је из богатог свог опуса, посебног духовно-уметничког стваралаштва, пренео само део руком и оком записаних дела Господњих и лепоте коју нам је Он подарио.
За потребе Српске Православне Цркве ђакон Драган С. Танасијевић годишње уради између 40.000 и 70.000 светлосних записа. Од 31. марта 2008. године ради у Информативној служби СПЦ; у чин ђакона рукоположен је у Саборној цркви у Београду на Светога Прокопија, 21. јула 2008. године.
Фотографијом се бави од 1973. године, а излаже од 1978. г. Звање мајстора фотографије стекао је 1982. године; статус самосталног уметника стиче 1991; звање истакнутог уметника фотографије добија 2002. године. Већи део радова су му постали саставни део приватних и музејских збирки у нашој земљи и свету.
У досадашњој богатој биографији има више од 880 колективних и 56 самосталних изложби, више од 90 награда и 130 признања, диплома и захвалница и бројне фотографије са путовања по Француској, Немачког, Енглеској, студијских путовања, међу којима су Корзика, Света Гора, Цејлон, Јерусалим... Објавио је и више фотомонографија: ПРИБЛИЖАВАЊЕ ХИЛАНДАРУ, ЧУВАРИ СВЕТИЊЕ манастир Високи Дечани, ПОРТРЕТИ 1994.-2005. - 33 године стваралаштва, ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ – светлописи 1994.- 2007 .
Ужа специјалност су му портрети. Позирала су му тројица српских патријараха: блаженопоч. Патријарх Герман и Павле и садашњи Патријарх Иринеј, као и многе световне личности из разних области културног и уметничког стваралаштва, као и друштвеног и политичког живота.
Извор: Српска Православна Црква
