Често се у литератури среће тврдња да је Исус Христос по занимању био занатлија, односно да је био дрводеља. Да ли је то тачно? Има ли у канонским Еванђељима података о томе?
За разлику од античких биографија, Еванђеља не доносе детаљан опис живота Исуса Христа. У Еванђељима по Матеју и Луки описује се рођење, и одмах потом почетак јавне делатности Господа Исуса Христа (само Лк. 2, 40-52 нуди кратак осврт на Исусово детињство; уп. Лк. 3, 23). Еванђеља по Марку и по Јовану почињу Исусов животопис директно његовом јавном делатношћу. Еванђелисти се фокусирају на проповед и чуда Исуса Христа, на његово страдање и васкрсење. При томе не поклањају пажњу подацима који се срећу у античким биографијама, као што је узрастање, васпитање, образовање, психолошки профил, занимање и сл. Еванђелисти су очигледно сматрали да су они подаци из Исусовог живота које износе у својим Еванђељима ресудни за његов идентитет и за разумевање његове личности. Међутим, још од најранијих времена настајала су апокрифна Еванђеља од којих су многа имала за циљ да попуне ове „празнине“. Тако су настајала Еванђеља која описују Исусово детињство, узрастање, тајне разговоре са ученицима и сл. Са научне тачке гледишта, као и са становишта црквеног Предања, канонска Еванђеља ипак остају једини меродавни и поуздани извори за историјски приказ живота Исуса Христа. У њима се Исус представља пре као путујући проповедник који нема место сталног боравка, него као занатлија који води уредан пословни живот. Тако у Лк. 9, 58 читамо: „Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а Син Човечији нема где главу склонити.“ Свети Јован Златоусти тумачи ово место на следећи начин: „Речи: Нема где главу склонити показују да он није имао лично уточиште.“ То свакако важи за период његове јавне делатности који описују Еванђелисти, док нам животопис и деловање пре 30 године нису познати. Одакле, пак, идеја да је био дрводеља?
Текст
Најстарији текст који означава Исуса као занатлију је Мк. 6, 3: „Није ли ово τέκτων (*дрводеља), син Маријин…“ Међутим, један поглед у рукописну традицију показује у којој мери варирају преписи овог места. Наиме, поред наведеног читања постоје преписи који читају „син дрводеље“ или пак „син дрводеље и Марије“. Истраживачи се не слажу у томе које је од ових читања изворно припадало грчком тексту. Најчешће усвојено читање „није ли ово дрводеља“ се сматра најтежим, те му се стога даје предност иако постоји сагласност да је навођење припадности мајци („син Маријин“) крајње неуобичајено: по правилу се синови наводе по оцу, тако да је овде пре за очекивати „син Јосифов″. Чак и ако се узме у обзир да Еванђелист Марко никада не помиње Јосифа, формулација остаје проблематична. У Еванђељу по Матеју текст гласи другачије: „Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија?“ (Мт. 13, 55). Овде се јасно наводи да је Јосиф био „дрводеља“, а не Исус. Заступници мишљења да Еванђелист Марко наводи историјски поуздан податак да је Исус био „дрводеља“ сматрају Мт. 13, 55 само потврдом тога, пошто синови по правилу наслеђују занат од оца. Они који доводе у сумњу наведено читање у Мк. 6, 3 сматрају да то није добар аргумент, пошто је Исус био изузетак од многих правила друштва у коме је живео. Паралела у Лк. 4, 22 испушта навођење заната и гласи просто:
„Није ли ово син Јосифов?“ У сваком случају, текстуални налаз не нуди јасну слику.
Τέκτων
Грчка реч која се на српски преводи као „дрводеља“ је τέκτων (Караџић, Синод, Чарнић). Тај превод није потпуно погрешан, али је недостатан пошто покрива само један аспект вештине карактеристичне за поменути занат. Наиме, τέκτων је занатлија који се бави генерално грађе вином, односно обрадом како дрвета, тако и камена. Именица ιέκιων користи се у антици и за оне који се баве израдом скулптура одамена. Стога би требало одустати од превода „дрводеља“ и потражити друга решења. Реч τέκτων се вентуално може превести са „грађевинар“ (решење на немачком је Bauhandwerker, на енглеском builder или craftsman) или шире „занатлија“, иако у савременом културолошком контексту асоцијације могу бити неадекватне.
Поента Мк. 6, 3
У оба случаја Исуса називају „грађевинарем“ његови суграђани из Назарета. Они тиме желе да нагласе дискрепанцу између његових чудесних дела праћених мудрим поукама и земаљског порекла. Они га добро познају, њега и његову породицу. Како је могуће да један грађевинар, занатлија и син занатлије долази у Назарет са ученицима, поучава у синагоги, да његово учење плени: „Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И удеса таква рукама његовим чине се? Није ли ово грађевинар, син Маријин…“ Било да су Назарећани Исуса назвали занатлијом грађевина рем или га пак назвали сином Јосифа занатлије, поента је томе да се нагласи, у староза ветној мудросној литератур присутни, класни јаз између мудрих/образованих и занатлија обичних радника. Наиме, как се може од једног занатлије оче кивати таква мудрост (6, 2: τίς ἡ σοφία ἡ δοθεῖσα τούτῳ). У књи зи Исуса Сираха 38, 27 читамо „Тако и сви мајстори и главни мајстори (οΰιως πας τέκτων κα άρχι τέκτων) који раде и дан ноћ, они који резбаре печатња ке и труде се непрестано око нових шара, свесрдно теже за што већом сличношћу узору и бди ноћу да усаврше своје дело.“ Таквима је, пак, сушта супротнос писмознанац (39, 1): „Али је другачије са оним који посвећу душу своју и размишљање сво Закону Свевишњега, истражује мудрост древну и бави се пророштвима“ (уп. и надаље 39, 2-11). Дакле, питање које се поставља је: овај занатлија, како може поседовати мудрост?
Закључак
У време Исусовог живота у Галилеји и Јудеји многи писмознанци и фарисеји су имали неки занат од кога су живели. Имати занат од кога се поштено живи сматрало се часним. Апостол Павле је, поред неупитног образовања које је поседовао, био и занатлија: бавио се израдом шатора (Дап. 18, 3). Његов занат му је омогућио да приликом своје мисије буде материјално независан. Међутим, то да је Исус био занатлија „дрводеља“ је несигурно.
Текстуални налаз је веома амбивалентан. С друге стране, Исус у својим параболама никада не користи слике из грађевинских заната, али зато многе слике из области пољопривреде, сточарства, риболова. Постои могућност да је Исус Христос имао везе са риболовом, пре него са неким другим занимањем (Лк. 5, 1-7; Јн. 21, 4-6). Оно, пак, што питање Исусовог занимања – да ли је био занатлија или не – чини посебно занимљивим је да његови сународници не очекују мудрост од човека који није учени писмознанац и признати мудрац. Као и у многим другим сегментима откривења Божијег у Исусу Христу, и овде Бог делује неочекивано и изненађујуће за религиозне Јевреје. Бог даје мудрост онима од којих се то традиционално не очекује. Руше се класни стереотипи, а Бог походи народ свој на начин који окамењеној религиозности остаје непрепознатљив.
Извор: Православље
