Вредни и свагда поуздани сарадник Информативне службе Српске Православне Цркве, за коју бележи многе актуелности првенствено из живота западних Цркава и културе и уметности уопште, а нарочито из света књиге, као и писањем стручних, научних прилога за друге публикације наше свете Цркве, ђакон Зоран Андрић рукоположен је у чин презвитера 23. октобра 2016. године у Минхену. Божанску Литургију је служио и чин рукоположења је обавио Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, по молби надлежног Епископа франкфуртског и свенемачког Сергија.
Новорукопложени презвитер је рођен 1953. године у Крагујевцу, где је завршио основну школу и гимназију. Од 1972. до 1978. године налазио се на студијама књижевности са историјом књижевности (светска књижевност) на Филолошком факултету Универзитет у Београду и стекао диплому професора опште књижевности. Годину дана је провео на постдипломским студијама на Филолошком факултету започевши и студије богословских наука на Богословском факултету у Београду, по благослову Епископа шумадијског др Саве (Вуковића) 1978-1979. године. Исте године је започео изучавање философије, класичне филологије и славистике на Université de Fribourg (Швајцарска); овде је 1982. године стекао Licentiatus philosophie: Лиценцијат философије са двоструким основним предметом (Doppeltes Hauptfach): философија и славистика. Једно време, од 1983. до 1985. године, радио је као научни помоћник при Баварској академији наука у Минхену (Bayerische Akademie der Wissenschaften München) при „Комисији за историјско-критичко издање Шелингових списа“ (Schelling Kommission) . Једну академску годину (1985. г.) пробавио је на последипломским студијама философије и славистике на The Ohio State University у Колумбусу, Охајо, Америка.
Од 1986. до 1989. године он је научни помоћник при Баварској академији наука у Минхену (Bayerische Akademie der Wissenschaften München) при „Комисији за историјско-критичко издање Фихтеових списа“ (Fichte Kommission), а од 1989. године ради у Историјском архиву Минхенског реосигурања. Од 2004. године управник је Историјског архива и референт за историјска питања код Münchener Rückversicherungs-Gesellschaft AG/ Munich Re.
У чин ђакона рукоположен је 20. фебруара 1994. године од стране Епископа средњоевропског Константина и постављен је за ђакона при цркви Светог Јована Владимира у Минхену. Већ 1998. године одликован је правом ношења црвеног појаса, а 2006. године произведен је у звање протођакона. Истога дана кад је рукоположен у презвитерски чин, надлежни епископ Сергије произвео га је у звање протопрезвитера.
Сарадник је немачке и српске философске и теолошке периодике: „Süddeutsche Zeitung“, „Neue Zürcher Zeitung“, „Frankfurter Rundschau“, „Die Welt“, „Christ in der Gegenwart“, „Orthodoxes Forum“, а пише чланке и рецензије за часописе:„Теолошки погледи“, „Богословље“, „Хришћанску мисао“, „Philotheos: International Journal for Philosophy and Theology“, као и за Информативну службу Српске Православне Цркве, „НИН“, „Књижевне новине“, „Данас“, и др.
Члан је немачког историографског удружења GUG – Gesellschaft für Unternehmensgeschichte, Frankfurt am Main као и немачког архиварског удружења VdA - Verband deutscher Archivarinnen und Archivare e.V.
Поред свих ових академских титула и научних успеха, посебно истичемо да је новорукоположени презвитер рођен у породици чланова Народне хришћанске заједнице (богомољаца), коју је основао Свети Николај Жички и Охридски. Највећи утицај на њега извршио је Владика шумадијски др Сава Вуковић, који га је послао на студије богословских наука у Београду и доцније на студије у Фрибургу, у Швајцарској. Тај дух и година на Богословском факултету у Београду 1978/79. године били су одлучујуће за његов ”коперникански обрт” од књижевности ка теологији, преко философије. Наравно, најзначајније импулсе су и у оно време давали млади протосинђели Амфилохије (Радовић) и Атанасије (Јевтић). Сахрана Јустина Поповића исто тако је била незаборавни духовни доживљај који га је „предодредио“ за духовне тежње и зрење.
Нашем приљежном сараднику желимо да и у презвитерском чину настави своје духовно и научно усавршавање. На многе године!
протођакон Радомир Ракић
Извор: Српска Православна Црква
