Светитељи су примери хришћанског живота
У периоду литургијске године, када прослављамо светитеље који су патрони бројних хришћанских породица, у крају укрепљиваном молитвама новопројављених светитеља Владике Николаја и Аве Јустина, потреба да се говори о Божјем прослављању угодника и његовом пребивању у њима спонтано проистекне. Возглас "Јер си свет Боже наш и у светима обитаваш" на свакој Литургији подсећа нас да је Божје присуство осведочено у тим дивним људима, који су јеванђељским животом, подвигом и(ли) страдањем задобили светост за земног им века.
Савремен човек води битку са временом како би га превладао, истакао је др Србољуб Убипариповић, доцент на Катедри за литургику Православног богословског факултета у Београду, на трибини по возгласу названој "Јер си свет Боже наш...", коју је приредила Светосавска омладинска заједница у Ваљевској гимназији. Сагледавајући време кроз личност Господа Христа, руковођени оцима Цркве, схватићемо да је Његов долазак почетак новог времена и новог човека.
- У Личности Господа Христа вечност је постала садашњост. Ми смо, бивајући у Христу, примили залог вечности. Спаситељ је дошао у овај свет да би био савремен човеку и да би човек био савечан Њему. Како каже Свети Атанасије Александријски:"Бог је постао човек да би човек постао Бог"... Изгубљено време за хришћане јесте оно у коме нисмо били свесни његове пуноће. Јер, Свети оци нас уче, пуноћа се збила кад је Христос дошао у свет. Време је за нас драгоцено због могућности живљења вечности у њему – објашњава др Србољуб Убипариповић.
Ранохришћански период, време гоњења Христових следбеника које су спроводили римски императори, бележи мноштво мученика за веру. На дан њиховог упокојења, народ би се крај гробова окупљао. Читани су извештаји о мучеништву и откривао смисао смрти и васкрсења јер дан мученичке кончине био је дан рођења за вечност. Спомен "локалних мученика" у древним заједницама ширио би се потом и на друге територије. У новије време, навео је др Убипариповић, имамо пример "река хришћана", које се годинама из свих крајева света сливају до гроба Светог Оца Јустина у манастиру Ћелије.
Поред мученика, међу светитељима имамо апостоле, учитеље Цркве, исповеднике, девственике, подвижнике... За хришћанску побожност спомен светитеља има велики значај. Они су били и остали примери хришћанског живота. Они су пријатељи и угодници Божји, изабрани да буду сведоци и молитвени посредници свима нама. Њиховим молитвама Бог штедро излива благодат на нас. Такође, кроз двомиленијумску хришћанску историју, народ је у неким светитељима препознао нарочите молитвенике за, рецимо, исцељење од неких болести попут Светог Нектарија Егинског, односно заштитнике одређених професија, навео је др Убипариповић.
Када посматрамо ликове светитеља на иконама, уочавамо радост на лицима. Они употпуњују наш литургијски доживљај. Мисао о светости, указује предавач, не почива на људским снагама, већ на прихватању Божјег дара, а светитељи показују да је човек тог дара достојан. Они су доказ врлина Цркве, које ми уграђујемо у себе. Светитељи су, закључује др Србољуб Убипариповић, доказ да је могуће живети јеванђељски у свим временима и друштвеним околностима.
Извор: Епархија ваљевска
