Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Кирило служио је 5. новембра 2016. године Литургију Светог апостола Јакова, првог Епископа јерусалимског, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. Саслуживали су протојереји Саборног храма Далибор Милаковић, Мирчета Шљиванчанин и Бранко Вујачић, као и протођакон Владимир Јарамаз.
Током свете службе, након читања из светог Јеванђеља, владика Кирило је вјерни народ подсјетио на житије првог Епископа јерусалимског, наводећи притом најважније детаље из његовог земног живота: -Свети апостол Јаков је у свим јеванђелским догађајима пратио свету породицу, њега видимо и приликом бјекства свете породице у Египат, тако да је Свети апостол Јаков пратио живот Господа Исуса Христа на земљи од његовог самог почетка. Братом Господњим је назван због тога што када се покренуло питање наследства имања Јосифовог, нико од браће није хтио да прими Исуса на свој дио, а апостол Јаков је примио Исуса Христа на свој дио имања и због те присности коју је осјећао према Господу Исусу Христу и назван је братом Господњим.
Преосвећени Владика г. Кирило се дотакао и смисла и поретка као и настанка Јаковљеве Литургије која се служи још од првих вјекова хришћанства: -Свети апостол Јаков брат Господњи је написао и једну Литургију, коју ево ми данас служимо, или се трудимо да је реконструишемо онаквом каква је она била. Овај данашњи обред је сигурно измијењен током вјекова и није био овакав у том тренутку када га је Свети апостол Јаков писао, али сигурно да је костур те службе остао до данашњега дана. На примјер Симбол вјере који ћемо ми читати у току Литургије није био такав у вријеме Светог апостола Јакова, он је тек формулисан на Другом васељенском Сабору, али Црква је касније остављајући за основу тај чин свете Литургије апостола Јакова додала неке дјелове службе.
Надовезујући се на претходни исказ о поријеклу и генези настанка Јаковљеве Литургије, Преосвећени Владика г. Кирило се дотакао и оног што представља суштину свете Литургије, без обзира на различите чинове њеног служења: -Ових година биле су присутне расправе о томе да ли треба затворити двери или не треба, или за неке друге дјелове Литургије. Управо то служење различитих чинова Литургије нас некако упућује на то да гледамо на суштину службе Божје, на молитву, на благодат коју требамо да добијемо од Бога, на сједињење са Господом, а сви ти разни облици служења могу бити и различити зависно од помјесне до помјесне Цркве. На то треба гледати као на нешто што је важно, свакако. Јер је тај закон свет, он је освећен. Али није то нешто што је суштина Литургије. Суштина наше службе је правилна вјера и благочешће које ми приносимо Богу као и тај благодатни одговор којим нас Господ благодаћује, јер одговара на нашу вјеру и благочешће, казао је он.
Након свете тајне причешћа, којој су приступили и присајединили се многи од сабраних у Саборном храму и послије заамвоне молитве, служен је помен за блаженопочивше патријархе, митрополите, епископе, свештенослужитеље, ктиторе, приложнике, добротворе, парохијане Саборног храма и све уснуле са надом на Васкрсење и Живот вјечни. Након помена, услиједило је и друго обраћање владике Кирила: -Човјек је створен за вјечност и то што се ми крштавамо мртвих ради - највећи је доказ васкрсења Христовога. Јер ако Христос не васкрсе, узалудна је наша вјера и узалуд је све оно што ми овдје радимо. Мртвима је потребна наша молитва, можда њима и много више него овима који су још увијек у животу. Ко је још увијек у овоме свијету, он може да се покаје да се помоли, а мртви у потпуности зависе од наших молитава - од молитава Цркве, нагласио је Владика.
Извор: Српска Православна Црква
