Јерођакон Владимир (Палибрк), дипломирани аспирант и клирик Српске Правослане Цркве, успешно је одбранио кандидатску дисертацију (=Phd) 1. новембра 2016 године у Петроградској духовној академији у Русији, чиме је стекао научни степен кандидат богословља (= Phd). Дисертацију на тему: „Религиозне представе Л. Н. Толстоја и Ф. М. Достојевског у контексту хришћанског богословља“ кандидат је одбранио на седници Дисертационог савета при Катедри богословља и библеистике.
Дисертант - јерођакон Владимир (Палибрк) рођен је 1979 г. у Никшићу (Црна Гора), завршио је Филозофски факултет (Универзитета Црне Горе у Никшићу), одсек за философију, са звањем професор философије (дипломски рад: „Културно-историјски типови у философији Н. Ј. Данилевског“), потом Петроградску семинарију, са звањем специјалиста теологије, (дипломски рад: „Богословско схватање човекове личности“), Петроградску духовну академију (звање магистар теологије, тема магистарског рада: „Еклисиологија прототојереја Георгија Флоровског“) и аспирантуру (=Phd) Санкт-Петербуршке Духовне Академије.
Јерођакон Владимир је први српски монах, после блаженопочившег патријарха српског Варнаве (Росића) који је у Петроградској духовној академији рукоположен у свештени чин. Ректор Академије архиепископ Петергофски Амвросије (Јермаков) рукоположио је монаха Владимира 11. септембра 2014. године у чин јерођакона, на стогодишњицу рођења блаженопочившег Патријарха српског Павла (11. септембар 1914), а по благослову епархијског архијереја Епископа захумско-херцеговачког и Приморског Григорија. Претходно је Борис Палибрк (световно име о. Владимира) 14. септембра 2013. године примио монашки постриг у манастиру Житомислићу од руке свог надлежног архијереја.
На одбрани је била прочитана рецензија водеће организације – Института светске литературе Горки Руске Академије наука, и опонената – Марине Николајевне Цвјетајеве, доктора културологије, кандидата уметности, доцента; свештеника Петра Михајловича Шитикова, кандидата богословља, кандидата филолошких наука, професора катедре музејног дела очувања споменика Института философије Петроградског државног универзитета и помоћника ректора научног и методолошког одељeњa Тобољске духовне семинарије.
Представник Научног комитета био је професор Московске духовне академије, доктор филолошких наука Владимир Михајлович Кирилин.
Рецензију водеће организације написао је један од највећих специјалиста и познавалаца стваралаштва Достојевског, др филолошких наука, председница Одсека теорије књижевности Татјана Александровна Касаткина. Рецензија је била довољно критична, али уз то се одликовала истицањем смисаоних детаља дисертације који су изазвали извесно неслагање или другачију херменеутику Татјане Александровне. Полазећи од њене рецензије, било је јасно какви су смислени акценти били успешно изведени од стране докторанда, а који су захтевали додатну анализу и разматрање.
У рецензији Марине Николајевне Цвјетајеве било је мање критике, а више истицања вредности и научног доприноса дисертације оца Владимира. Она је показала у којој је мери кандидат-аспирант, упркос чињеници да је писао на страном језику и из области "туђе", мада њему блиске и вољене културе, дубоко проникао у мисао Толстоја и Достојевског. Рецензија свештеника Петра Шитикова, изузев појединих критичних примедаба формалне природе, била је такође позитивна.
Главни украс одбране били су одговори кандидата на питања рецензената. Одговори јерођакона Владимира одликовали су се дубоким размишљањима, прекрасним руским језиком и стилистичким савршенством. Било је очигледно да су на њега дубок утицај произвела велика дела руске књижевности. Управо његов наступ је и био пресудан за коначно мишљење дисертационог савета о квалитету његовог рада. После тајног гласања чланова испитне комисије, где је шеснаест чланова гласало „за“, а само један „против“, јерођакону Владимиру (Палибрку) је додељен научни степен кандидат богословља (њему је еквивалент у систему англосаксонског образовања степен Phd).
Извор: Српска Православна Црква
