„Радуј се, свети оче
Николаје велики чудотворче!ˮ
Текст можете прочитати и на званичним сајтовима Српске Православне Цркве и Епархије тимочке
Текст можете прочитати и на званичним сајтовима Српске Православне Цркве и Епархије тимочке
Свети и богоносни отац
наш Николај чудотворац мириликијски, веома је поштован угодник Божји не само у
нашој помесној цркве већ у васцелој хришћанској васељени. Овај светилник
васцелог хришћанства рођен је у граду Патара у области Ликија у Малој Азији, од
побожних и благочестивих родитеља Теофана и Ноне, за време римског цара
Валеријана. Свети Николај је био дете које је испрошено (измољено) од Бога,
будући да су његови благочестиви родитељи били бездетни. Свети отац Николај
будући дарован од Бога, од малена био је испуњен Духом Светим, још као дете показивао је необичне душевне и духовне
дарове, а када је одрастао и изучио школе, слушајући своје срце и свој
унутрашњи Божији призив, пожелео је да ступи у презвитерски чин, те га његов
стриц, архиепископ, произведе за презвитера града Мира.
Према светитељевом
житију, када се родитељи Светог Николаја упокојише, он је од богатства његових
врлинских родитеља помагао потребите, делећи им помоћ. Угледајући се на
Спаситеља он је захтевао од народа да остане анониман при чињењу милостиње. По
смрти његовог стрица, архијереји и презвитери из ликијске области, одлучују да изаберу новог архиепископа и договоре се да
изаберу најревноснијег у вршењу презвитерске службе. Пошто су се уверили да је
управо Николај такав, изаберу га за архиепископа мириликијског. Свети Николај
био је вандредан архијереј, пун љубави, милости и доброте, спреман да свакога
салуша и свакоме помогне. Као архипастир он је са вером и љубављу поучавао
поверено му свештенство и народ, приводећи их Господу. Био је учесник првог
васељенског сабора (325. године), а будући да је царица Јелена у то доба
пронашла у Јерусалиму Часни и Животворни Крст Господњи, многи почеше да обилазе
света места. И архијереј Николај је обишао сва света места. На овом путу
догодила су се многа чудеса у име Господње. Када се Светитељ налазио на мору,
он предсказа олују. Морнари, познавајући све морске знаке, исмејавали су
Николаја, говорећи да олује неће бити. Али се ускоро појавише црни облаци,
задуваше јаки ветрови и ужасна бура почне да бесни. Сви се на лађи уплашише,
очекивајући да свакога часа постану жртве великих таласа. Божији угодник Николај
паде ничице Богу на молитву и облаци се разиђоше, ветар преста и бура се утиша,
те тако до данашњег дана свети Николај остаје познат као заштитник морепловаца.
Архиепископ Николај до
дубоке старости управљао је Црквом Божјом у митрополији мириликијској. Упокојио
се 6/19. децембра 345. године, а његово свето тело свечано је сахрањено у
митрополитском саборном храму. Године 1096. Св. Николај се обрати у сну једном
презвитеру из Барија и саопшти му да не жели да му мошти почивају у
"безбожничком граду" и рече му да оде у град Мир и да му мошти
пренесе у Бари, на сигурно место. Овај тако и учини и прерушен у трговца са три
брода пуна жита посети град Мир и пренесе мошти светитеља у Бари. Ово се догодило
8/22. маја, када су мошти однели у манастир светог Јована Претече. После три
године подигнут је храм Св. Николи у част, у коме је Свети благоверни краљ Стефан
Дечански повратио вид и као знак захвалности тај храм опточио сребром.
Богослужење
празника светог оца Николаја чудотворца мириликијског и значај литургијског
прослављања
Истина ствари објави те
стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си
смирењем стекао високе почасти, сиромаштвом богатства: Оче првосвештениче
Николаје, моли Христа Бога, да спасе душе наше. (тропар)
Празник светог и
богоносног оца Николаја чудотворца од најранијих времена свечано је прослављан,
док химнографија у његову част представља неисрпну ризницу. Литијске стихире
дело су цара Лава мудрог, док је састављач канона Теофан. Славу на хвалитним
стихирама саставио је Патријарх цариградски Герман. Посебно је занимљиво истаћи
кондак Светом Николају који је саставио Свети Теодор студит, и у коме Светог
Николаја чудотворца велича и прославља као најусрднијег помоћника свих
хришћана. Други кондак Светом Николају саставио је Свети Роман.[1]
Угодник Божји Николај на основу богате химнографије са слободом се може назвати
општим помоћником и верним заштитником рода хришћанскога. Због великог значаја
овог светилника православља у седмичном богослужбеном кругу сваки четвртак,
поред Светих славних и свехвалних Апостола, посвећен је и њему. У годишњем
богослужбеном кругу празнујемо два празника Светог оца Николаја: Главни спомен
6/19. децембра и празник преноса његових часних моштију из града Мира у Бари,
9/22. маја.
Преподобни и богоносни
отац наш Јустин ћелијски, у својој богонадахнутој беседи на празник Светог оца
Николаја у Светоархангелској ћелијској обитељи, дивно је рекао: „Ево Празника када су сви Срби на ногама!
Срби на земљи, Срби на Небу! Земаљска Србија и Небеска Србија! Све је
уједињено! У чему? У молитви, коме? - Великом и чудесном Светитељу Божјем,
Светом Оцу Николају Чудотворцу! Данас је много више његових свечара на Небу
него на земљи. Данас око половине Срба слави Светог Оца Николаја на земљи. А на
небу безброј његових уснулих свечара. А друга половина учествује у молитви, у
уздасима великом Светитељу Божјем. Никад се са српске земље не диже више
молитавâ, него данас! Никад се са српске земље не диже ка Небу више молитвених
и вапајних уздаха, него данас! Данас је чудесан Светитељ Божји, свемилостиви,
благи, кротки и добри ујединио сва срца српска. Не само српска, него широм
света славе сви хришћани. Нема Светитеља међу Светитељима који је тако омиљен
српском роду.ˮ Ове надахнуте речи светог старца Јустина потврђују да
васцели српски народ прославља светог оца Николаја и велича га као свој
духовног патрона. Када је реч о прослављању светих угодника Божјих, у овом
случају светог оца Николаја кога наш благочестиви и христољубиви народ са
љубављу прославља, хришћански етос нам потврђује да је једино исправно
прослављање крсне славе неодвојиво од Евхаристијског славља. Свако наше
учествовање у Светој Литургији кроз причешће Светим Тајнама Тела и Крви
Господње, сједињује нас са Богом, али и са свима светима који су од памтивека
угодили Господу, те тако центар прослављање крсне славе јесте управо у
Евхаристији. Славска трпеза љубави у домовима верних није ништа друго до
продужетак Свете Литургије и она на празник светог Николаја треба бити посна. Свети
отац Николај чудотворац јесте образац и путоказ пута који води у живот вечни, због
чега га и називамо правилом вере и образцем кротости и доброте. У свом светом
животу он је испунио све еванђелске врлине, оврлинио је и поверен му народ, а
својим светим примером укрепљује душе оних који га са вером и љубављу
прослављају. Њега поштујемо и као великог целебника и чудотворца. Свети Николај
својим чудотворством силом Божјом зацељује све греховне ране душа наших. Он је истински Христоносац и Духоносац, јер себе
није богатио земаљским и пролазнним „благомˮ, већ је себе богатио Богом и постао
красни сасуд Божије благодати коју богато излива на нас.
Показао се јеси у граду
Миру као вршилац свете службе, светитељу Николаје, јер испунивши Христово
Јеванђеље, положио си душу своју за народ свој и спасао невине од смрти. Због
тога си се посветио као велики познавалац тајни Божије благодати. (кондак)
Бранислав Илић, теолог
