Беседа Господина Јована, епископа шумадијског, у манастиру Каленићу,
на Ваведење Пресвете Богородице у Храм, дан манастирске славе.
на Ваведење Пресвете Богородице у Храм, дан манастирске славе.
У име Оца, Сина и Светога Духа,
помаже вам Бог, браћо и сестре!
Нека је срећан дан, срећан празник, срећна слава овом свештеном манастиру, игуманији, сестринству, свима вама... Нека је благословен наш долазак у ову светињу, да се данас, на овај велики и значајан празник у историји спасења људског, помолимо Богу. Нека је благословен и улазак Пресвете Богородице у Светињу над Светињама, улазак оне која је изабрана од Бога, а која је своје изабрање потврдила својим животом у Храму јерусалимском.
Пресвета Богородица, живећи и васпитавајући се у Храму, постала је, како то кажу учитељи Цркве, сасуд Божији, припремајући себе за највећу Светињу – да прими Бога у себе. Родивши Сина свога и Спаситеља нашега, она је постала мост преко којег је Бог сишао на земљу, али исто тако мост који нас узводи на небо. Пресвета Богородица постала је, како опет учитељи Цркве кажу, главна од догмата Његових, главна у увођењу у чуда Христова, главна у историји спасења рода људскога, јер све што је Спаситељ учинио за наше спасење управо је учинио кроз Пресвету Богородицу. Зато, браћо и сестре, не само у Новом завету, него и све оно што је у Старом завету било богоугодно, праслика је Пресвете Богородице. Ако само прочитамо долазак Мојсија на Синај, његово виђење купине која је горела али није сагоревала, ако се подсетимо лествице од земље до неба коју је Јаков видео, онда ћемо видети да је то све била праслика оне која је, као што рекох, спојила небо и земљу. Зато је она, родивши Спаситеља света, омогућила и нама да управо уђемо у Светињу над Светињама.
Пресвета Богородица показала је послушност и смерност и тако нам открила прави пут нашег угађања Богу. Како је Господ наш Исус Христос послушао свог Оца небеског, да страда, да васкрсне, да се вазнесе на небо, тако је исто и Пресвета Богородица послушала Сина свога, Бога нашега и Бога њеног и тако нас научила овим врлинама – да следимо Христа и Његову науку. Зато је и дивно славити Име Божије у храму, зато је дивно бити у радости и заједници са Господом Христом који је увек по среди нас. И зато је увек онај који се одазове том позиву – да Христос буде међу нама – тај који ће напредовати из славе у славу, како каже једна црквена песма.
Данашњи празник Увођења Пресвете Богородице у Храм, да се тамо васпитава, учи, указује нам да је и наша света обавеза да се сетимо дужности наше, како према Богу, према Светињи, тако и према деци нашој. Света је дужност да се запитамо како васпитавамо децу, чему их учимо, какве им примере дајемо? Да ли у томе поступамо онако како је Мајка Божија давала пример Сину своме и Спаситељу нашем? Видим да ми хоћемо да нам деца буду поштена – и то је лепо, тако и треба да буде. Али, чини ми се да смо ми старији склони непоштењу. Хоћемо да нам деца буду добра, а сами смо склони злу. Хоћемо да нам деца буду испуњена љубављу, а чини ми да смо ми сами склони свађама и мржњи. Ми хоћемо – и то је лепо, али то је само наша жеља. Али, браћо и сестре, од жеље до дела много је дугачак пут. Многи родитељи кажу да не жело зло свом детету; и не смеш, родитељу, да желиш зло! Међутим, није довољно не желети зло свом детету, него је потребно указати му шта је добро, шта је ваљано, шта је честито, шта је поштено. Да би то могли да стекнемо, потребно је да наше васпитање, наше питање, наше храњење, наше осећање буде такво да живимо у Светињи над Светињама. То је Храм Божији. А шта је особина храм... па то је непрестано богослужење, непрестано приношење себе Богу и другоме, непрестана молитва. Зато је богослужење најбоља учионица, најбољи универзитет, најбољи факултет. Потребно да уложимо жртву у васпитање деце своје. Али, чини ми се, да и ми сами морамо да се васпитавамо. За све то нам је потребна помоћ Божија и помоћ Мајке Божије, да се молимо њој, која је, како каже Црква, шира од небеса.
На ову светињу данас је се излила велика благодат Божија. Данас, видели смо, унели смо у ову светињу и трећу икону Мајке Божије, копију чудотворне иконе Млекопитатељнице. Овде, у овом невеликом простору имамо три иконе, три копије икона Мајке Божије. Све три су нам дошле из предивног врта Пресвете Богородице, из предивне баште Богородичине, из Свете горе. Овде нам је чудотворна икона Богородице Тројеручице која нас са све три своје руке грли и призива себи да би преко себе нас привела Спаситељу нашем и њеном. Овде нам је сада и Млекопитатељница, да је замолимо, не само да нас грли, него и да нас храни вечном храном, оном храном којом је хранила и Спаситеља нашег. Овде нам је и чудотворна икона Геронтиса – која се стара – а која је прва дошла у Каленић.
Данашња слава овог манастира је прилика да се пред овим иконама и пред невидљивим Богом помолимо да Мајка Божија штити ову свету обитељ, игуманију и сестринство и свакога онога који долази са вером у ову светињу да се поклони чудотворним иконама Мајке Божије. Нека је благословен долазак у манастир Каленић чудотворне иконе Млекопитатељнице, нека су благословени сви којима је Мајка Божија открила да својим трудом, својим прилозима учине да ова наша каленићка светиња буде обдарена овим чудотворним иконама. Нека њих Мајка Божија препозна, призна и приведе Спаситељу, а кроз њих и нас који се молимо у овој светињи, пред овим иконама. Бог вас благословио!
Извор: Епархија шумадијска
