Манастири су духовне тврђаве, у којима живе они који оставе све овоземаљско, ревнују за спасење душе и искључиво се за Царство небеско припремају. Јеромонах Стефан (Веселиновић) одабрао је тај пут одавно и по потреби наше Свете Цркве службовао у разним манастирима - Острогу, Дренајићу, Јовањи... Био је слабог телесног здравља, али духом крепак и смирен човек. Радовао се као мало дете кад неко у манастир дође, беседио је на опелу јовањског сабрата архимандрит Данило (Јокић), старешина манастира Плужац.
-Такав је живот. Све нас људе то чека, ма шта ко био, цар, слуга, просјак... Сви имамо исти крај - уснуће у телу свом и одлазак пред Господа душом својом. Отац Стефан је био јако болестан. Кротак и миран човек који се увек као мало дете радовао кад неко дође у манастир. Памтим га још из Црне Горе, где сам и ја био 11 година. Сретали смо се, дружили и били блиски. Много ми је било драго што се вратио овде, где је јако волео да буде. Нека је свима нама опомена да ћемо једног дана лежати и чекати да нас испрате сродници и пријатељи. Све овде, и лепоту и мудрост, оставићемо и отићи пред Бога. Кад то имамо на уму, волећемо више брата свог и нећемо се гордити, поручио је архимандрит Данило (Јокић), игуман манастира Плужац.
Јеромонах Стефан (Веселиновић) рођен је 1943. године у селу Новаци, Општина Уб. Током своје монашке службе, био је чувар кивота Светог Василија Острошког у надалеко чувеној светињи, настојатељ манастира у Дренајићу и сабрат манастира Јовања. Аутор је књиге Словес у појму, збирке духовне поезије са појмовником црквених речи и израза. Опелом оцу Стефану началствовао је архимандрит Данило (Јокић), уз саслуживање епархијског свештенства и свештеномнаштва.
Извор: Епархија ваљевска
