Један догађај на Пелопонезу из времена окупације Грчке
У варошици Филијатрима, једне зимске вечери 1944. године, завладао је страх и трепет. У сумрак, мало подаље од овог лепог градића Пелопонеза, грчки родољуби су направили заседу једној немачкој патроли и убили четири немачка војника. Када је за ово сазнао командир ове мале групе, настањене овде, по имену Кохан Кунстер, избезумио се.
Одмах се обратио штабу, у Патри, тражећи упуства какву одмазду да примени. Одговор који је добио био је отприлике онакав какав је очекивао. Добио је овлашћење да ухвати око двадесет грађана варошице – које хоће – и да их стреља без икаквог ислеђења. Одговор је такође гласио да је могао још да спали колико је год хтео кућа, како би казна заувек сузбила свако расположење супростављања окупаторским властима ове области.
Кунстер, не мислећи да би можда било боље да човечније поступи у овом случају, нарочито кад је штаб оставио његовом расуђивању примену одмазде – потписао је смртну казну.
У Филиатрима се ова вест муњевито раширила. У свим кућама завладао је смртни страх. Сваки је очекивао да сутрадан, чим сване, закуца смрт на његова врата.
Ноћ је прошла, а нико ока није склопио. Али први јутарњи часови мирно су пролазили. Немци нису приступили никаквој рацији нити предузели неке мере, које би наговештавале велико зло које је требало да дође.
Немогуће је било да ико погоди шта је посреди. Неки су претпостављали да је Кунстер очекивао накнадна упуства од својих претпостављених. Али већина је била изгубљења и није им на ум падало никакво објашњење. Тако је завршен дан, а ништа се није догодило.
Рано изјутра следећег дана четири свештеника варошице обавештени су да се јаве командиру.
Стегнута срца свештеници су ушли у канцеларију командира, убеђени да ће им показати списак на смрт осуђених. Затекли су га како их очекује са изразом, који их је запрепастио. У његовом изгледу није било ни трага љутње. Човек, у чијим је рукама био живот и смрт свију Филиатринаца, примио их је мирно и без вике.
– Учините ми част, рекао им је, да заједно учинимо посету црквама у варошици. Хоћу нешто да проверим…
Природно, свештеници су се сложили са његовом жељом. У сваком храму, који су посетили, Кунстер је пажљиво посматрао све иконе светаца, ништа не говорећи. Када су ушли у храм Успења Богородице, није трајало дуго, а Немац је изненада стао испред једне иконе, која је представљала једног старца са потпуно белом брадом, обученог у свештеничке одежде. Била је то икона светог Харалампија.
Прилично је дуго гледао, а онда је прошапутао:
– Тај је …
После је клекнуо, сагнуо главу и помолио се.
Кад је завршио, устао је и упутивши се свештеницима, рекао им је:
– Умирите се. Несрећа коју сте очекивали, неће се догодити. Овај светитељ спасао вас је, а заједно с вама и моју душу, која би упала у тежак злочин.
Шта се било догодило?
Прве вечери, пошто је потписао наредбу за одмазду, легао је да спава. У сну му се јавио један старац у старинској свештеничкој одежди како је изгледао светитељ на оној икони, и рекао му:
– Синко, немој да извршиш оно што си наумио. Ако ме послушаш и не будеш пролио невину крв, бићеш под мојом заштитом. Обећавам ти, да ћете се и ти и твоји војници вратити у своју домовину добро и здраво и никоме се од вас неће догодити ништа рђаво.
Овај сан учинио је велики утисак на Кунстера. Не знајући тачно да ли је ово била нека божанска интервенција или грижа савести, није доносио никакву другу одлуку, већ само да неће одмах применити одмазду. У међувремену зрелије ће размислити о свему.
Друге ноћи сањао је исти сан. Тајанствени старац и овога пута појавио се пред њим и поновио је и своју препоруку и своје обећање.
– Не колебај се, синко. Не буди маловеран. Одбаци дело које си наумио да чиниш. Буди уверен да ћеш тако поново видети своју жену и децу.
Ја ћу те чувати …
Суочен са овим Кунстер је позвао свештенике и заједно са њима постетио је цркве Филиатра, убеђен да ће у некој од њих видети Светитеља. И када је видео икону више није уопште сумњао. Благодат Божија умекшала је његово срце, испунила га је узбуђењем. Неоспорно верујући уверавању Светитеља, вратио се у своју канцеларију и поцепао наредбу коју је био потписао.
Обећање светог Харалампија дато Кунстеру остварило се. Када су Немци напустили Грчку, он и његови људи под вођством Светитеља могли су да се врате и да стигну својим кућама, а да се никоме није догодило ништа непријатно. Кунстер није заборавио ово велико чудо 1953. године допутовао је из Немачке са својом женом у Филиатре да се поклони икони Светитеља на дан његовог празника.
Филиатрани су га примили са љубављу и била је специјална литургија у цркви Успења. Затим су му приредили ручак и Кунстер је свима испричао ово чудо. А додао је да је мало пре но што ће поћи за Грчку, видео у сну Светитеља, који му је рекао:
– Чекам те у Филиатрима, где си показао своју веру. Сви ће те примити тамо са великом радошћу.
Извор: Светигора
