Прва субота Свете четрдесетнице: Светог Теодора Тирона


 Велика су дела вере! Усред пламене реке радоваше се свети мученик Теодор као да је на освежавајућој води. Будући пламеном спаљен, принесе се као бесквасни хлеб Светој Тројици. Његовим молитвама Христе Боже спаси душе наше.


У празничном прилогу прочитајте:











Светописамска читања:

Јев. 303 (1:1-12)

Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, 2. У ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, којега постави насљедником свега, кроз којега је и вијекове створио; 3. Он који је сјај славе и обличје бића Његовога и који држи све моћном ријечју својом, пошто сам взврши очишћење гријехова наших, сједе са десне стране Величанства на висинама, 4. И толико се показа већи од анђела колико је славније Име наслиједио него они. 5. Јер коме од анђела икада рече: Син мој јеси Ти, ја те данас родих? И опет: Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син. 6. И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: И нека му се поклоне сви анђели Божији. 7. А за анђеле говори: Који чини анђеле своје духовима и слуге своје пламеном огњеним. 8. За Сина пак: Пријесто је твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је жезал Царства твојега. 9. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога те помаза, Боже, Бог твој уљем радости више него другове твоје. 10. И опет: Ти, Господе, у почетку основа земљу, и небеса су дјело руку твојих; 11. Они ће проћи, а ти остајеш, и све ће остарјети као одијело, 12. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а ти си увијек исти, и године твоје неће минути.

2.Тим. 292 (2:1-10)

Чедо Тимотеју, јачај у благодати која је у Христу Исусу; 2. И што си чуо од мене пред многим свједоцима, то предај вјерним људима, који ће бити кадри и друге научити. 3. Ти се, дакле, злопати као добар војник Исуса Христа. 4. Ниједан се војник не уплиће у послове обичног живота, да би угодио војводи. 5. Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу. 6. Земљорадник који се труди треба први да окуси од плодова. 7. Разуми шта говорим; а Господ нека ти даде разборитост у свему. 8. Памти Исуса Христа васкрслога из мртвих, од сјемена Давидова, по јеванђељу мојему, 9. За које се злопатим до самих окова као злочинац, али се ријеч Божија не да свезати. 10. Због тога подносим све ради изабраних, да и они добију спасење које је у Христу Исусу са славом вјечном.

Мк. 10 (2:23-3:5)

У вријеме оно, иђаше Исус у суботу кроз усјеве да ученици његови почеше правити пут тргајући класје. 24. А фарисеји му говораху: Погледај, шта чине у суботу што није дозвољено! 25. А он им рече: Нисте ли никад читали шта учини Давид кад би у невољи и огладње он и они што бијаху с њим? 26. Како уђе у дом Божији за вријеме Авијатара првосвештеника и поједе хљебове предложења које нико није смио јести осим свештеника и даде их онима што бијаху с њим? 27. И говораше им: Субота постаде човјека ради, а не човјек суботе ради. 28. Зато је Син Човјечији господар и од суботе. 1. И уђе опет у синагогу, и ондје бјеше човјек који имаше суху руку. 2. И мотраху на њега неће ли га у суботу исцијелити да га окриве. 3. И рече човјеку са сухом руком: Стани на средину. 4. И рече њима: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу спасти, или погубити? А они ћутаху. 5. И погледавши на њих са гњевом, жалећи што су им срца окамењсна, рече човјеку: Пружи руку своју! И пружи; и постаде му рука здрава као и друга.

Јн. 52 (15:17-16:2)

Рече Господ Својим ученицима: Ово вам заповиједам: да љубите једни Друге. 18. Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. 19. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет. 20. Опомињите се ријечи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју ријеч одржаше, и вашу ће одржати. 21. Али све ће вам ово чинити због имена мојега, јер не познају Онога који ме посла. 22. Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој. 23. Који мрзи мене и Оца мојега мрзи. 24. Да не творих међу њима дјела која нико други није творио, не би гријеха имали: а сада су и видјели, и омрзнули и мене и Оца мојега. 25. Али да се испуни ријеч написана у Закону њихову: Омрзнуше ме ни за што. 26. А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене. 27. А и ви ћете свједочити, јер сте од почетка са мном. 1. Ово сам вам казао да се не саблазните. 2. Изгониће вас из синагога; Али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси.

Ја сам Христов мученик Теодор, Он ме сада посла к вама у помоћ

После цара Констанција, сина Константина Великог, зацари се Јулијан Одступник. Он од Христа пређе идолослужењу, и диже силно гоњење на хришћане, не само јавно нeгo и тајно. Јер се злочестивац стиђаше да све хришћане јавно подвргава свирепим и нечовечним мукама. А уз то бојаше се да многи идолопоклоници, видећи јуначко трпљење мученика Христових, не стану прелазити хришћанима. Стога погани и лукави Јулијан намисли да тајно оскврни људе Христове. Знајући да се хришћани прве седмице Великог Поста нарочито очишћују и посвећују Богу, дозва градског епарха у Цариграду и нареди му да са пијаца покупи и склони све што се по обичају продаје, и да место тога изложи на продају друге намирнице, хлеб и пиће, које ће претходно кришом попрскати и оскврнити крвљу од идолских жртава. Тако ће се хришћани, купујући те намирнице у време светог поста, оскврнити идолским жртвама.

Епарх одмах приведе у дело безбожну наредбу безаконог цара и изложи на свим пијацама намирнице оскврнављене крвљу идолских жртава. Али свевидећи Бог, који хвата мудре у лукавству њиховом, промишљајући о слугама својим, уништи тајну и лукаву замку злочинчеву, јер цариградском архиепископу Евдоксију посла свога страдалца, светог великог Теодора Тирона. И он, дошавши к архијереју на јави а не у сну, рече му ово: Иди одмах и сазови Христово стадо, и нареди им строго да нико не купује ништа од намирница изложених на пијацама, јер су по наређењу безбожног цара све оскврнављене крвљу од идолских жртава.

Архијереј би у недоумици па упита: А шта ће радити сиротиња која код куће нема намирница, ако не буде куповала оно што је изложено на пијацама? Светитељ му одговори да ће њихове потребе подмирити дајући им кољиво. Но архијереј не знађаше и не разумеваше шта је то кољиво. Велики Теодор му рече: Кољиво је пшеница кувана с медом, јер ми смо у Евхаити навикли да то тако зовемо. Архијереј упита свога посетиоца ко је он што тако промишља о хришћанима. Светитељ му одговори: Ја сам Христов мученик Теодор, Он ме сада посла к вама у помоћ. Рекавши то, он постаде невидљив.

Архијереј тада одмах устаде, сазва све хришћане, и извести их о ономе што виде и чу. И начинивши кољиво, он сачува Христово стадо неповређено од замке вражје. А безакони цар, видећи да је његова тајна замка откривена и да му намера није успела, веома се постиде и нареди да се на пијаце опет изнесу уобичајене намирнице. Хришћани, пак, у суботу прве великопосне седмице кољивима отпразноваше спомен светог великомученика Теодора, захваљујући Богу и прослављајући светог слугу Његовог. И од тада па све до сада, правоверни у целоме свету кољивима прослављају у суботу прве седмице Великог Поста успомену на ово чудо, и штују Христовог страдалца, да се не би заборавило тако дирљиво промишљање Божје о хришћанима и помоћ светог великомученика Теодора.


Прилог припремио, 
Бранислав Илић, теолог





Коментари