Архиепископ Аверкије Таушев: Томина недеља

У другу недељу после Пасхе (или Васкрса), то јест у ону која следи након Васкрса и носи назив „Недеља Антипасхе“, спомиње се „Додир светог славног апостола Томе“. Ту је одмах дата примедба да се „у овој другој недељи Антипасхе не пева васкрсно, него све празника“. У тај осми дан по Васкрсењу Господа спомиње се како се Господ јавио Својим ученицима сабраним заједно, овога пута са Томом, и како је дао Томи, који је сумњао у Његово васкрсење, да додирне Његове ране, на шта Га је Тома, поверовавши, исповедно као свог Господа и Бога, док је Господ назвао блаженим оне који нису видели, а поверовали су. „Антипасха“ значи „уместо Пасхе“, јер је то први недељни дан у читавој години када се поново празнује догађај Васкрсења Христовог. Овај дан се такође назива „Недељом обновљења“, „Недељом новом“, јер после Васкрса први пут понавља и као да „обнавља“ велики празник Васкрсења. Поредак службе тога дана, као и њен садржај, није обичан васкрсан. Ово као да је поредак једнога од Дванаест празника, само без паримеја (читања из Старог Завета), али са литијом, са певањем нарочитих стихира које описују догађај који се празнује и са трикратним певањем тропара „Запечатан у гробу, живот от гроба восијал јеси, Христе Боже…“ („Затворен у гробу, живот из гроба засијао си, Христе Боже…“) како на вечерњу, тако и на јутрењу.

Певају се степена, први антифон 4. гласа, баш као за свих дванаест празника, а након полијелеја следи нарочито величаније: „Величајем Тја, Животодавче Христе, нас ради во ад сшедшаго и с Собоју всја воскресившаго“ („Величамо Те, Даваоче живота, Христе, Који си нас ради у ад сишао и Собом све васкрсао“). Канон је посебан, празника, а не пасхални и не васкрсни. Вечерње Томине недеље је велико, са великим прокименом: „Кто Бог велиј…“ („Ко Бог велики као Бог наш…“) такође као за велике Господње празнике. Јутрење, почев од Томине недеље па до оданија Пасхе, почиње возгласом „Слава Свјатјеј, и Јединосуштњеј, и Нераздјељњеј Тројицје…“ после чега се врло отегнуто пева три пута „Христос воскресе“, за време чега јереј обавља кађење читавог храма а затим се одмах чита Шестопсалмије: „Слава в вишњих Богу…“ и друго.

За Томину недељу у уторак, а у неким местима (на југозападу Русије) и у понедељак, служи се, не по Типику него по благочестивом обичају, помињање упокојених које се у руском народу зове „Радоњица“ а код нас Срба тзв. „Побусани понедељак“. У Типику за тај нису одређене никакве посебне молитве за упокојене, а помињање се обавља зато што се у Томину недељу сећамо, између осталог, силаска Христовог у ад, док од понедељка Томине седмице Типик поново дозвољава служење парастоса упокојенима. Тога дана служе се парастоси на гробљима, чиме живи као да честитају својим упокојеним сродницима и ближњима радосни празник Васкрсења Христовог. На парастосима и сахранама на гробљу све до оданија Васкрса уместо „Свјатиј Боже“ пева се „Христос воскресе“.