Епископ осечкопољски и барањски Лукијан уснуо је у Господу 24. маја 2017. године, у поподневним часовима, у Клиничком болничком центру Осијек.
Време служења заупокојене Литургије и опела новопрестављеном владици Лукијану биће накнадно саопштено.
Вечан ти спомен, достојни блаженства владико Лукијане!
Преосвећени Епископ Лукијан (Владулов) рођен је 9. маја 1933. године у Хајфелту (данашњи Нови Козарци у Банату), од родитеља Мирка Мачкића и мајке Јелене. Основну школу започео је у Српској Црњи, а завршио у Ковиљу. Петоразредну Боroсловију са матуром завршио је у Сремским Карловиима, а Богословски факултет Српске Православне Цркве у Београду.
Монашки постриг примио је у манастиру Ковиљу из руку игумана Леонида 1958. године. Рукоположен је за јерођакона 1959. године, а за јеромонаха 1963. године.
Од његовог доласка у манастир Ковиљ ова светиња генерално је обновљена, како црква тако и манастирски конаци. Ценећи рад оца Лукијана, Епископ бачки Никанор премешта га 1. фебруара 1964. године из манастира Ковиља у манастир Бођани.. Манастир Бођани до тада је био осиромашен и запуштен у сваком погледу. За време његове управе покренуте су многобројне активности за развој и подизање ове светиње, као и за њену рестаурацију и консервацију. Паралелно са стварањем једног од најсређенијих манастира наше свете Цркве у то време у селу Вајска, која је тада била манастирска парохија, отац Лукијан подигао је врло лепу цркву која је посвећена Светом Василију Острошком Чудотворцу.
Ценећи његов примеран вишедеценијски рад на њиви Господњој, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је 23. маја 1991. године архимандрита Лукијана за Епископа нововаспоставњене Епархије осечкопољске и барањске. Хиротонија је обављљена 14. јула 1991. године у Саборном храму Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Епископ Лукијан је устоличен у Даљу, у Саборном храму Светог великомученика Димитрија, 18. августа 1991. године. Хиротонију и устоличење извршио је Патријарх српски Павле са више архијереја Српске Православне Цркве.
Владика Лукијан је преузео нововаспоставњену Епархију осечкопољску и барањску у време рата. Поред осталог архипастирског старања, огромна улога у видању свакојаких рана у тешком поратном периоду нешто је што је посебно обележило двадесетшест година његове архијерејске службе.
