Управа храма Светог Саве на челу са настојатељем, Његовим Преосвештенством новоизабраним Епископом нишким г. Арсенијем, донела је одлуку да се изврши адаптација и пресецање зидова мале Светосавске цркве у доњем делу изнад темеља, који су оштећени дугогодишњом влагом.
Управа Храма изабрала је на тендеру фирму HIO-technology коју је основао 1983. год. Стеван Обркнежев, а бави се заштитом старих грађевиских објеката угрожених капиларном влагом, машинским пресецањем зидова и уградњом накнадне хоризонталне хидроизолације. Радови су започети у месецу августу 2016. године. Обијени су зидови до цигле, извршено је стручно пресецање влаге, постављена хидроизолација и остављени зидови да се суше до маја 2017. године, када су измалтерисани и припремљени за осликавање.
Осликавање цркве Управа храма је поверила протомајстору Драгомиру Марунићу, који је Светосавску цркву живописао1996. године, са својим искусним сарадницима – магистрима сликарства: г. Драганом Станковићем ( осликао са протмајстором Драгомиром преко 40 цркава); и својим веродостојним наследником, који следује примеру оца – сином Немањом Марунићем.
Њихово искуство је велико када је у питању црквени живопис. Осликали су укупно 65 цркава у земљи и иностранству. Издвајамо неколико београдских цркава: у насељу Карабурма – Сабор српских светитеља; Бежанијска Коса – Св. Василија Острошког Чудотворца; на Врачару – Светог Саве; црква Св. Архангела Гаврила; у Кумодражу олтар и куполу цркве; започели осликавање цркве на Плавом хоризонту и Алтини; и живописали четири болничке капеле на тлу Београда – дониравши свој рад.
У далекој Канади осликали су пет цркава, две у Аустралији, две у Шведској, Белгијску Православну цркву, цркву у Славонији у Осијеку и др. Њихов живопис је засијао и у манастирима: Каони код Шапца; Крки у Далмацији; и манастиру Успења Пресвете Богородице, који се налази у месту Химелстир недалеко од Хановера.
Синопсис за осликавање попрсја светих Јерарахā, Мученикā, Преподобних и Праведних Срба, у доњем делу мале цркве Светог Саве, која је освећена давне 1935. године за време блаженопочившег Патријарха Варнаве, осмишљен је трудом и залагањем настојатеља храма, Владике Арсенија.
Фрескописци су прво осликали завесу са двоглавим орловима у доњем делу олтара, док су у северном доњем делу лађе цркве планирани НОВОПРОСИЈАЛИ СРПСКИ АРХИЈЕРЕЈИ – свештеномученици: горњокарловачки Сава Трлајић; бањалучки Платон; дабробосански Петар Зимоњић; црногорско-приморски Јоаникије; Патријарх Гаврило – и исповедници вере Православне: загребачки Доситеј; шангајски и санфранциски Јован; хвостански Варнава; и охридски и жички Николај Велимировић.
На јужној страни су планирани СРЕДЊЕВЕКОВНИ СРПСКИ АРХИЕПИСКОПИ: Јоаникије Први; Евстатије; Јаков; Евстатије Други; Сава Трећи; Никодим и патријарси: Јоаникије Други, први Патријарх српски; Јефрем; Спиридон; и Митрополит ердељски Сава.
Од преподобних отаца су поред новопројављеног светитеља Мардарија, Епископа либертивилског и свеамериканског, планирани: Јован Рилски; Прохор Пчињски; Симеон Дајбабски; Севастијан санфранциски и џексонски; Јоасаф Метеорит; Јустин Ћелијски; и преподобне: Евгенија, царица Милица; Анастасија, мајка Св. Саве; и мајка Ангелина, деспотица српска.
У припрати су планиране две композиције: ктиторска Патријарха Варнаве; и Крунисање Св. Стефана Првовенчаног.
Извор: Храм Светог Саве
_(1)_(1)_(1)_(1)_(1).jpg)
.jpg)
