Peter Brown: "Der Schatz im Himmel". Der Aufstieg des Christentums und der Untergang des römischen Weltreichs. Klett-Cotta Verlag, Stuttgart 2017.
Свет хришћана и пагана – суверено описује Питер Браун фундаменталне преображаје античких представа и успешни долазак нових хришћанских друштевних идеала. Реч је о значајној књизи о крају Римског царства и почетку нове епохе у историји света.
Аутор, историчар Питер Браун, рођен 1935.г., професор је емеритус универзитета у Принстону, један од интернационално реномираних историчара на подручју позне антике. Пре тога је био професор у Оксфорду, Лондону и Берклију. Са неуобичајеном приповедачком продорношћу задире Питер Браун у време бременито конфликтима које је обележено како многобожачким, тако и хришћанским светом Imperium Romanum. Нови хришћански идеали су се сучељавали са позноантичком животном реалношћу.
Аутор нас преноси у животне околности једноставних људи, али и вишег сталежа, и читалац постаје сведок њихове материјалне свакодневице. Из такве позадине аутор описује значајан светски процес који је означио крај Римског царства и једне сиромаштву и аксези завештаној Цркви која се лагано, али незауставиво развијала у добро ситуирану установу. Тако се пред нашим очима развија грандиозна панорама епохе, која одређује и спреже наше представе о њој до данас.
Браун се оријентише сходно једној одређеној хронологији и просторним оквирима: у латинском Западу су то године 350. до 550. Он испитује проблеме који су се појавом хришћанске вере наметали. Како треба да се хришћани односе према богатству? Ово су се од самог почетка морали питати, јер хришћанска мисија није била изазов само за сиротињу, већ је то она била и за занатлије и поседнике кућа. Богати по античкој мери нису били ни они, иако је по Исусовој речи – Јеванђеље по Матеју – ”Ко може бити блажен?”, добијен енигматично-смирујући одговор: ”Код људи је то немогуће, али Богу је све могуће”. Ова јеванђељска епизода била је егзегетски изазов и повод дебатама коју су водили рани хришћани и којој није било краја. Како је она протекла и какаве је последице имала, испитује Браун у 29 поглавља, у којима је реч о крају 4. до средине 5. века и тиме великим делом посвећена Блаженом Августину Ипонском. То је време када су хришћани живели у ”времену благостања”, вели аутор.
Упечатиљиви су његови описи односа према благостању: богати су радо инвестирали у здања јавног интереса, елита је у античким градовима радо организовала гозбе и празнике за грађане јачајући тиме своју славу. Сада је новац текао у хришћанске установе, велелепне цркве, тражећи ”плату на небу”.
То је време када је Јероним дошао у Рим и изазвао немире тиме што је богатије жене наводио на преумљење, односно аскетски стил живота. У северноафричком Ипону (Хипо) амбициозни реторичар Августин са једним ”мањом групом успешних каријериста” основао је монашку заједницу. Уобичајени животни стил богатих грађана је био доведен у питање. У то време су у окружењу британског монаха Пелагија гласови све јачи о комплетном одрицању од богатства. Понеко из Рима је био у то уверен. Августин се томе супротстављао. Не сме се богатства одмах одрицати, већ га треба континуирано у корист Цркве усмеравати. Он се у то време борио против оних који су у својој гордости веровали да се слободном вољом и без милости Божје могу ослободити свога греха ако се одлуче на одрицање од поседа. У Италији је врло брзо расло богатство цркава, посебно римских. На многим местима је настао нови тип епископа, који су морали да управљају огромним поседом. Овде Браун окончава 6. век лапидарном констатацијом да је сада Црква заштитница сиромашних. То је карактеристична слика средњовековног хришћанства на латинском Западу.
У позном античком друштву су индивидуална осећања све израженија. Отуда Браун портретише у сваком поглављу једну од маркантних личности. Тако ми сусрећемо Симаха, који је штитио паганско предање, па његовог рођака Амвросија, миланског епископа. Оно што Брауну посебно успело полази за руком јесте наративно сплитаље биографизма са социјалном историјом, као и прожимање привредне историје са теолошком рефлексијом. Читалац овде може пластично доживети како се хришћанство са социјалном неједнакошћу временом ”аранажирало”, али и највише о томе како су различити путеви водили хришћане ка вишем циљу - ”благу на небу”.
Ово дело је упечатљиви резултат вишеструког знања аутора, односно полихисторијска збирка многих детаља и описа. Уређивач ове едиције, корифеј међународне медијевистике Жак Ле Гоф назвао је ову књигу ”есејем”. Извесни критичари су у овом делу видели ”ремек-дело историографије”, други једну грандиозну панораму целокупне културе и друштва у западно-римском царству. Нама се чини да је ова панорама налик филму широког спектра, синемаскопу епохе позне антике, уверљиво, живо и пластично представљене.
Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић, Минхен
Извор: Српска Православна Црква
