Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије казао је данас да је крст са подгоричке Сахат-куле, око чијег враћања се води полемика у овдашњој јавности, надгробни споменик онима који су ослободили Подгорицу за вријеме књаза Николе Петровића.
„Сад се, видим, нагађају хоће ли га вратити или неће. А уствари, они који су га скинули дошли су из Турске. Свака част, дошли су овдје да обнове неке ствари, да Црногорци зараде мало пара. Све је то добро, али то не значи да треба да руше светиње, да руше спомен-крст подигнут ослободиоцима Подгорице из 1877. године“, рекао је он.
Он је рекао да би то било исто као кад би православни хришћани сада кренули да руше џамију у Старој вароши која је подигнута на темељима црквеним.
„Честита породица Ђечевића, која је примила ислам баш негдје у вријеме сеобе под Арсенијем Чарнојевићем памти да су јој преци били војводе цара Душана. Ко је гладан био, говорио ми је покојни Халит Ђечевић, тај се потурчио. Дошли су у манастир Светога Марка, који је најстарија светиња хришћанска у Подгорици, и ту се населили. Примили су ислам, али су то и запамтили ови честити људи, па су светиње које су ту биле, међу којима је и света лобања Свете мученице Февроније, негдје између два рата предали цетињској Митрополији. Предали су и један крст и мошти Светог Теодора Стратилата. Све то је чувано у манастиру Светога Марка“, рекао је Владика и додао да и данас у подруму куће Ђечевића постоје сачуване фреске из тог времена.
„Ако бисмо ми урадили оно што су скидањем крста са Сахат-куле, нажалост, урадили нама, – а надамо се у Бога да безумље неће превладати да се скине тај крст – , онда бисмо требали да срушимо џамију да бисмо вратили цркву, да срушимо кућу Ђечевића да бисмо вратили светињу Марковог манастира. Није то добро и ја се надам у Бога да ће да превлада разум код ових што су сада на власти у Подгорици“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Додао је да се такође нада да они неће дозволити да се деси најстрашнији злочин против Црне Горе и против ослободилаца Подгорице.
„То би било обнављање мржње. А није вријеме за то, превише имамо мржње. Боље је да као браћа сачувамо све оно што се догађало, да праштамо једни другима, да се не враћамо злочинима и злочинцима него да се враћамо живоме Богу и једни другима. А у исто вријеме ми хришћани да поштујемо и цјеливамо мошти и свете крстове подигнуте у славу Божију на гробовима оних који су положили животе за вјеру, Крст Часни и слободу златну“, закључио је Митрополит Амфилохије.
