O воловима и још понечему
Митрополија црногорско-приморска је већ годинама (…деценијама) предмет медијског подметања и спиновања у вези са низом ”контроверзних” бесједа, изјава и уопште јавних иступа.
Као и овога пута, увијек је у питању нека потпуно бенигна ствар, која по устаљеном сценарију изазове лавину коментара. Углавном то почиње тако да поједини медији селективно пренесу неку бесједу, изјаву и слично, а потом се јаве ”чувари” Црне Горе који прозивају Митрополита за угрожавање, вријеђање Црне Горе, Црногораца…
Прича о волу који се рађа у Шумадији а није Србин је оригинална прича Преподобног Јустина Ћелијског, највећег српског теолога двадесетог вијека, познатог у цијелој Православној Цркви, која је била дио једног његовог сусрета са Србином официром комунистичке Југославије који му је био сапутник у возу и исмијавао га због његове вјере. Митрополит Амфилохије је исту безброј пута препричао користећи име Србин, а не Црногорац. Дакле, ради се о искључиво вјерској поуци, која нема намјеру да доводи у питање ничије национално опредјељење нити да га због тога вријеђа, већ да слушаоца суочи са тиме да су његови преци били хришћански народ који се крстио у име Оца, Сина и Духа Светога и да су заправо тек након прихватања вјере у Христа Бога Распетога и Васкрслога почели да се формирају као зрели народи.
Друга ствар је да ”чувари” Црне Горе заборављају или намјерно превиђају да под именом Црногорци данас у Црној Гори живи више народа и народности, како се говорило у послијератној Југославији. Црногорци су и велики број Срба који живе у Црној Гори. На њих се прича једнако односи, као и на оне који се етнички или национално одређују као Црногорци. Поука се може примијенити на било који народ, заправо на било којег појединца, који се удаљује од светиња својих предака и темељи свој идентитет, не на Богу и ономе што је вјечно, него на земаљским идеологијама и свакојаким идолима.
Идеолошко-политички ”чувари” Црне Горе су овога пута отишли дотле да позивају на кривични и сваковрсни прогон Митрополита Амфилохија. Да их разочарамо, рођени Морачанин Митрополит Амфилохије је држављанин Црне Горе и ниједне друге државе на свијету, па га је немогуће законито прогнати из Црне Горе. Можда би то у друштву какво они замишљају било могуће. Нећете га, господо ”чувари” Црне Горе увриједити користећи име Ристо, које је његово крштено име, а потиче од часног имена Христос, али немамо сумње да то желите тиме што избјегавате да именујете његову службу коју признаје цијела православна хришћанска васељена. Неки други, пак, од ”чувара” Црне Горе сматрају да га треба гонити због наводног говора мржње. Као што написасмо, прича о волу није била израз презира ни мржње ни према једном људском бићу, него управо на поштовању сваког човјека као вјечног брата и сабрата. Дакле, од говора мржње, сем управо о ”мржњи” на богомржњу и братомржњу, нема ни говора! Исти они који то траже не могу се, вјерујемо, ни присјетити свих ужасних неистина и обмана које су ширили и шире о Православној Цркви. Од оних небулоза о наводним паравојним јединицама које се припремају по манастирима (мислите ли стварно да би то држава допустила, имајући у виду посљедње догађаје са ”државним ударом”) преко тога како се из манастира Острога ”џаковима шаљу милиони евра за ПИО Фонд БиХ”, до сваковрсних личних увреда и називања Православне Цркве, која је родила Црну Гору и била државна вјера у Краљевини Црној Гори, ”окупатором” и ”непријатељем” Црне Горе. Неки опет позивају и на ”коначно рјешење статуса Српске православне цркве у Црној Гори”. ”Die Endlösung” (коначно рјешење) је позната нацистичка фраза која се завршила са милионима мртвих Јевреја, Словена, Рома и многих других невиних жртава. Надамо се да ништа слично не подразумијева ово ”коначно рјешење за СПЦ”. Тако говоре и мисле само они који не знају да је Црква, прије свега и изнад свега – Христова, Божја Црква, а не прирепак никакве етатистичке или националне идеологије – срспке, црногорске, кинеске или било које друге. Само бивши титоисти и марксисти у Црној Гори стварају своју тзв. ”Црногорску цркву”. Зато Црква годинама тражи увођење вјеронауке у школе не би ли барем садашња дјеца научила шта је и које Црква Божја, да и њих не убија незнање као бивше марксисте, данашње новокомунисте, који на атеизму, богомржњи и човјекомржњи граде будућност Црне Горе.
Слободу која нам је дата од Бога и која је готово једина разлика којом се разликујемо од свих бића на овој земљи треба да користимо паметно и не покушавамо да другима ускратимо њихову слободу.
Увијек ћемо се молити Господу нашем Исусу Христу да нас све умудри и просвијетли разум за познање истине и правде Божије. Нека се нико не би нашао ко би ширио мржњу и нетрпељивост међу људима, по светописамским ријечима ”Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља.”
Цетиње, 24. септембра 2017. г.
Из Митрополије црногорско-приморске
