У Светом Писму је речено: „Сине мој! Ако приступиш да служиш Господу Богу, спреми душу своју на искушења: усмери срце своје и буди тврд, и не смети се у дане несреће; приклони се Њему и не одступај, да би те увеличао на послетку.“ (Сир.2:1-3). Сви ми овде, наравно, приступили смо да служимо Богу и на тај начин добро разумемо шта значи служити Богу? Значи присиљавати се на труд. Знамо да је у таквом служењу и велика радост. Јер Бог свевидећи, не да види само оне који Му служе, него и помаже им, милује их и воли. Међутим, пут служења Богу је испуњен опасностима и препрекама, немоћима и падовима. Због тога нас Свето Писмо учи да, ако желимо да служимо Господу Богу, треба да припремимо душу за искушења.
***
Искушења могу бити двојака: прва- послата одозго; друга- саблазни одоздо. О искушењима послатим одозго Свето Писмо говори следеће: „Tопионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ“ (Прич.17:3). Злато може бити чисто, може бити са легурама, а може бити и лажно. Када подлегне ватри, чисто злато не трпи никакву штету, напротив, постаје још лепше; код злата са легурама, издваја се чисти део, а лажно злато се на крају претвара у нешто што нема никакву вредност. На сличан начин и добродетељи које човек чини могу бити истинске, помешане са сујетом и гордошћу или са другим страстима, а могу бити и лажне, вештачке, као што је био случај код лицемерних фарисеја. На тај начин, искушења која долазе одозго, дефинишу квалитет добродетељи неког човека. Бог од самог почетка зна срце човечије, и стога се искушења шаљу не да би Бог спознао какве су наше врлине, него ради самог човека, да би се овај, ако примети у њима примесу лажи и подвале, покајао и окренуо ка добру. Да и ми не будемо лишени сличних искушења послатих одозго.
***
Поред тога, постоји још један род искушења, прецизније саблазан, послата од ђавола који уноси таму у човечије мисли, улива у његово срце нечистоту у различитим облицима, узнемирава га и на тај начин наводи човека на зла дела, са циљем да одврати од Бога душе оних који се труде у славу Његову. Ми, приступивши да служимо Богу, треба увек да знамо да се налазимо између искушења и саблазни. У Светом Писму се каже: „Будите трезни и пазите јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере“ (1. Пет. 5:8-9).
***
Сви катехизатори и свештеници су под сталном присмотром ђавола који, у жељи да их победи, испушта много отровних стрела. Најштетније од тих стрела су сујета и гордост. Многи катехизатори почињу да проповедају врло млади, а народ их већ назива учитељима и наставницима. Није изненађујуће што ђаво користи то, и са лакоћом улива у њих гордост; и колико је само служитеља Цркве било рањено овом стрелом!
***
Који је разлог за то? Све због сујете и гордости. Уколико неко од хришћана покуша да их посаветује, гнев превагне. Ђаво има и много других огњених стрела којима поражава оне који су слаби да му се супротставе. <…> И колико је, браћо, таквих који су приступили да служе Господу, али који нису пребодили искушења и пали су. Како је то тужно!
***
Стога је врло важно да вазда будемо спремни за искушења, јер су она основа наше снаге. Ако не будемо спремни, увек ће нас саблазнити. Такве ће нечастиви рањавати и убијати својим стрелама.
***
О томе које је методе неопходно примењивати како би смо били спремни за искушења, јасно нам говори Свето Писмо.
Прво, „усмери срце своје и буди тврд“ (Сир. 2:2), то јест, чувај срце своје, исправи срце своје и задобиј добродетељи, и тако ћеш избећи да упаднеш у саблазан. Као што броду, којим се добро руководи и води рачуна, неће бити претња ни буре, ни узбуркани таласи, а ако се непажљиво односи, постоји опасност да потоне; као што коњ, ако се не негује, може појурити и пасти, упасти у јаму, тако и срце човечије; ако се њиме не руководи добро, шта ће се догодити са њим? Само то да ће ђаво, када се приближи, убацити у наше мисли разне зле помисли, направити неред и нашим срцима, осујетити наша дела.
***
Друго, „претрпи“. Човек је одискона лако поводљив на зло. Зато, да би се победила искушења, потребно је са спремношћу трудити се и трпети различите невоље, суздржавати се и усмеравати срце своје ка истини. Ако не претрпимо тешкоће и невоље, тада нећемо бити у стању ништа да пребродимо, јер без труда и муке, ко може победити непријатеља?
***
Треће, „приклони се Њему и не одступај“ (Сир.2:3). Приклонивши се Богу, ми ћемо бити безопасни у свим искушењима, попут оног брода коме, допловивши до копна, више нису страшне буре.
Извор: Православие.ру
