Type Here to Get Search Results !

Епископ новосадски и бачки др Иринеј на "недељи Косова и Метохије у Матици српској"



Епископ Иринеј: „Тема Косова и Метохије је тема број један за све нас данас“

У оквиру манифестације Недеља Косова и Метохије у Матици српској, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј отворио је, 1. марта 2018. године, свечано вече у просторијама ове најстарије српске књижевне, културне и научне институције.




На самом почетку, присутне је поздравио професор др Драган Станић, председник Матице српске.

Захваливши Епископу Теодосију на доласку и учешћу у овој свечаности, владика Иринеј је нагласио да је Епископ рашко-призренски дуги низ година служио Богу и роду у Метохији и пре избора за владику, као и да је један од ретких познавалаца тамошњих прилика и неприлика.


Питање Косова и Метохије није питање за тренутне, исхитрене одлуке, макар како биле мотивисане, а поготову када нису довољно и добро мотивисане, него је питање судбине и опстанка читавог нашег народа. Не треба имати, по мом утиску, никаквих илузијâ да, ако без отпора пристанемо на отимање Косова и Метохије, ово сад је стање отимачине, окупације, али без нашег пристанка, ако ли ми пристанемо, неће бити крај него почетак даљег комадања српских крајева, док не будемо добрим делом и својом заслугом претворени у Курде европског континента, оценио је владика Иринеј, додајући да на то немамо право да одлучујемо ни у име своје прошлости, ни у име будућности. Такође, Епископ бачки је подсетио да се у свим манастирима на Косову и Метохији одвија молитвено правило и литургијски живот као у најбоља времена, да смо имали нове мученике међу нашим монасима на Косову и Метохији, као и да имамо свештенике са породицама који живе буквално у гету. Све је то нешто што нас обавезује светом обавезом. Нико нема права да каже да те људе поклања било којој другој држави, а поготову држави полудивљих племена која су само насиљем дошла до овога до чега су дошла, поручио је владика. 


Беседу о Косову и Метохији произнео је Епископ рашко-призренски г. Теодосије, који је казао да су наше светиње, свештенство, монаштво и верни народ, прошли Голготу и Васкрсење. Мученичка крв је натопила косовску земљу. Трудбеници, радници су натопили знојем, а покајници и мајке које су бринуле и оплакивале своје најмилије, они су сузама натопили ту земљу. То је наша најсветија земља, наш Јерусалим! Немамо права да га се одрекнемо ни по какву цену. Ако се ми одрекнемо Косова и Метохије, онда је то почетак нашег краја. Онда ћемо изгубити свој духовни, историјски и сваки други идентитет, и бићемо као леш, навео је владика Теодосије, уз напомену да је за опстанак српског народа на Косову и Метохији потребна испружена рука свих нас. Епископ је рекао да је довољно народа остало на Косову и Метохији да би се оно данас могло назвати да је српско. Надамо се, ако се окренемо назад у прошлост и видимо да није било лако, да су наши Срби много пропатили а нису се хтели одрећи онога што је најсветије, своје вере и тих просторâ које су наследили, да ћемо и ми данас имати снаге да у нашем времену сачувамо то што смо примили, да не будемо најгора генерација са којом ће све да нестане. Не слажем се са изјавом појединих да ћемо, ако данас не донесемо решење, оптеретити нашу децу и будућа поколења. Да су тако размишљали Срби петсто година под Турцима, не би дочекали ослобођење. Треба учинити све што је до нас да не изгубимо Косово и Метохију, поручио је Епископ рашко-призренски.


Беседу владике Теодосија пратили су видео прилози, које је припремила Издавачка кућа Платонеум из Новог Сада. 

Програм у свечаној дворани Матице српске је увеличао хор Црквене општине новосадске Свети Јован Дамаскин.

Матица српска од 26. фебруара до 2. марта обележава Недељу Косова и Метохије. Организован је изузетно богат програм, у оквиру којег је отворена изложба, уприличено песничко вече и одржано предавање које наглашава богату српску културу и поезију пониклу на простору наше јужне покрајине.
У петак, 2. марта, у 19 часова, у свечаној дворани Матице српске биће представљена књига под насловом Листићи из даље и ближе прошлости.