У оквиру Великопосног циклуса предавања која се одржавају у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац на Косову и Метохији, одржао је у суботу вече (17-ог марта) предавање на тему „Радост подвига “ .
Отац Иларион је казао да је црква непрекидан покрет што је и у основи ријечи подвиг, као и да је сам човјек биће покрета, који треба да превазиђе своје границе, да изађе из самога себе, да иступи. Да би био радостан и осјетио пуноћу живота човјек треба да буде у екстази (иступљењу), посебном духовном искуству што заправо представља сваки наш напор и покушај да допремо до другог човјека.
-Човјек треба да изађе из свог унутрашњег свијета у коме мирује и у коме је мртвило ако не постоји та врста комуникације и кретања јер смо за то створени. Може да се каже да је образ и подобије по коме смо створени заправо могућност да подражавамо постојање Божије у оној мјери у којој је нама то као створенима могуће , односно да постојимо као заједница. Сам Бог нам је преко Господа Исуса Христа откривен као заједница Оца, Сина и Светога Духа . Бог је заједница и човјек је створен да би постојао као заједница и има ту могућност, то је образ а подобије сличност Богу јесте ако човјек оствари то своје назначење и тај потенцијал , зато је потребно кретање, двиг, движеније .
Појаснио је и да је двиг кретање а подвиг, кретање навише.
-Самим тим што је створен човјек има своје границе, лимите а створен је са назначењем да превазиђе своје границе . Како човјек превазилази своје границе, улази у сферу постојања као заједница када долази до своје црквене, литургијске, евхаристијске личности гдје почињемо да постојимо у заједници светих, када више нисам само ја, већ сам ја само ја када ме ти признаш и када кажеш амин на моје постојање, када ме ти прихватиш тек тада почињем да постојим. Тада долази до тајне неког несливеног мјешања међу људима јер смо једно тијело многи. То је једна од најдубљих евхаристијских тајни и кроз наш однос једних са другима, ми непрекидно утичемо једни на друге и мјењамо једни друге или на боље или на горе. Послије разговора човјека са човјеком и један и други су промјењени, и један и други постоје на различите начине. И то је један од подвига, заправо можда и суштински подвиг , казао је архимандрит и објаснио да је то напор да се допре до друге слободне личности и да се тај однос очува, што је највећа врлина и оно што се зове љубав, начин и искуство постојања у заједници.
-Управо то је највећи, основни, али и најзначајнији подвиг очување заједнице, да се очува пријатељство, добра ријеч и радост са комшијом, да можеш да разумијеш слабости свога шефа на послу или студенти слабости свога професора. Да све наше страсти и застрањења ипак буду слабији од те унутрашње нити која нас повезује, рекао је отац Иларион.
Цитирајући оца Јустина да је сваки човјек мали Бог у блату, он је казао да се подвиг састоји да сваког дана и пред сваким братом покушавамо да сагледамо ту истину што је некада тешко, јер сваки човјек по својој слабости има различита застрањења и онда треба да се трудимо да у човјеку видимо и Христа, али да имамо свијест и о његовим слабостима које ћемо да прихватимо и да га волимо заједно са њима због чега и кажемо “ да мрзимо гријех а волимо грешника“.
Он је казао да кад год код неког примјетимо неправду, треба да презиремо ту неправду, али не и да презиремо човјека и да би било идеално ако осјетимо слабост код свог брата да ту направимо подвиг па да са љубављу покушамо да га исправимо.
-Насамо га покарај, што често не радимо него оговарамо, идемо лакшим путем иако он води у пропаст. Заправо тај пут је тежи јер ту мука не престаје већ само онда када скупимо храбрости и кренемо путем спасења. На примјер нећу да причам петорици о слабостима једног, него ћу њему да кажем о његовим слабостима што је у том тренутку теже, али тек кроз ту искреност и отвореност долази растерећење. Наравно свако треба да процијени колике су му снаге и свој подвиг према томе да умјери. Заправо треба себе да испитујемо колико љубави имамо а то ћемо знати према томе колико смо спремни да се жртвујемо, казао је архимандрит Иларион на предавању у Бару .
На тему „Подвиг данас“ архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац је говорио синоћ (18-ог марта) , у навечерје Четврте недјеље Часног и великог поста и у препуној крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
Отац Иларион је говорио о смислу и значају самог Великог поста, те о значају подвига уопштено и шта он конкретно значи у нашем животу, као и што представља и значи у данашњем времену, за данашњег човјека, будући да савремени свијет, савремена цивилизација поставља пред нас нова сложена питања, на која свакако требамо својим дјелима и својим животом у Христу да дамо добар и ваљан одговор.
И ово предавање је оставило изузетан утисак на присутно свештенство, монаштво и вјерни народ , те су након излагања архимандрита Илариона услиједила питања о овој,али и другим темама из вјерског живота.
