Његово Високопреосвштенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 31. марта 2018. године, на Лазареву суботу, са свештенством и верним народом свету архијерејску Литургију у манастиру Подмаине код Будве.
На почетку Литургије, Митрополит је произвео монаха Јоакима у ипођакона, а касније у току службе и у чин ђакона. Такође, обукао је брата Бориса у искушеника, а током Литургије крстио и миропомазао нове хришћане, Теодору и Лазара.
Након читања Јеванђеља Митрополит је појаснио да је крштење, просвећење светлошћу Христовом, облачење у Христа који је вечна и непролазна светлост.
-Онај који се у Христа крсти, он прима у себе Христа Бога као вјечну и непролазну свјетлост, бива просвећен свјетлошћу Богопознања и задобија дар вјечног и непролазнога живота. Као што дјете када се рађа долази у овај свијет и обасјава га овоземаљско сунце, тако и дјете које се рађа Христом бива просвећено небеским, вјечним сунцем Христом, Богом чија је светлост у темељима свеукупне творевине Божје која је уграђена првенствено у словесна, разумна бића, архангеле, анђеле, серафиме, херувиме, прејестола, Господства, власти и у човјека који је створен по лику и подобију Божјем, по Његовој слици и прилици. Човјек је с једне стране пуноћа божанске творевине, а с друге створен и саздан по лику и подобију Божјем. Нешто божанско зрачи у души људској и то је најчудеснији дар који човјек добија у тајни крштења, новога рођења, казао је Владика.
Он је рекао да је телесно рођење од оца и мајке за овај свет, а рођење у тајни крштења је рођење Духом Светим за непролазни живот.
-Смисао земаљског живота није у њему самоме, него у ономе на шта је човјек призван. Не да се роди, прође и нестане, него да кроз овај земаљски живот задобије вјечни и непролазни живот, божанску свјетлост. То је смисао тајне крштења која се запечаћује тајном Духа Светога. И сам Господ је рекао, кад је тјелесно отишао из овог земаљског живота, да нас неће оставити саме него ће нам послати Духа који ће нас уводити у сваку истину и откривати Бога као вјечну истину, даривати своју свјетлост и божанску светодуховску благодат коју примамо и у нашем живљењу на земљи а коју нам Господ посебно даје на божансткој Литургији, силаском Духа Светога на наш принос, претварајући хљеб и вино у своје Тијело и Крв, казао је митрополит Амфилохије истичући да је тајна светог причешћа сећање на Христово распеће и Васкрсење, што је и смисао нашег земаљског живота, јер Он је са нама, међу нама и Његова светлост је она која нас освећује и просвећује.
Тумачећи прочитано Јеванђеље Владика је рекао да је Лазарево васкрсење припрема за Христово Васкрсење.
-Христос је заплакао над својим пријатељем Лазаром и кроз те сузе сусрео се са највећом људском трагедијом, смрћу. То је једино мјесто у Јеванђељу гдје је Христос заплакао. Након тога је васкрсао Лазара, који је четири дана лежао мртав, и то његово васкрсење је припрема да пробуди у нама вјеру у Христово васкрсење јер ако Христос не васкрсне онда је узалудна вјера наша, рађање и живот на земљи, казао је Владика и додао:
-Христово Васкрсење је пуноћа свега оног што се догађало од настанка свијета а васкрсења не бива без смрти. Од тајне крштења до нашег умирања на земљи, у свему се осијава Христов живот и истина о нама људима, зато се поклањамо Њему који је свјетлост свијета, које је наше освећење и просвећење, са којим крштавајући се умиремо да би са Њим заједно васкрсли силом Духа светога животворнога, да би вјечно служили Оцу, Сину и Духу светом.
Након светог причешћа Митрополит је благосиљао славске колаче и честитао славу многобројним свечарима. Архиепископ цетињски г. Амфилохије је служио и парастос Сави Коматовићу који је ктитор манастира Подмаине. -Да није било оца Саве ми данас не би могли овдје да се сабиремо. Ова светиња је била оскрнављена још од 1837. године, а благодарећи њему који је овдје уложио труд, жртву она је обновљена и монашко братсво сабрано, поручио је Митрополит и заблагодарио свима који су помогли даљу обнову ове светиње, оцу Бенедикту - пређашњем игуману, и оцу Рафаилу - садашењем игуману манастира Подмаине, као и свом верном народу.
Извор: Радио Светигора
