Борба против свега најчвршћег и најпостојанијег у нашој Цркви увек креће из за тако нешто већ одлично увежбаних медија. А када се иза неког од таквих текстова потпише новинарка „Блица“ Жељка Јевтић, све добија јасан, недвосмислен оквир: зна се и одакле ветар дува и шта се, у ствари, жели постићи оваквим медијско-пропагандним пројектом.
Тако је већ годинама, уз исти потпис и на увек исти начин. Мењају се само датуми и, евентуално, фотографије овако нападнутих владика - а најчешћа мета „Блицових“ напада је управо владика Иринеј, пером дотичне новинарке, уз директне подстицаје „са стране“. Он је, већ дуго, опсесивни објекат њихове мржње и константних покушаја да, како год знају, окрену читаву нашу јавност против њега.
Матрица је увек иста. Појављује се обавезно некакав фантомски „извор из Паријаршије“, који, наравно, не жели да открије свој идентитет, али је зато много причљивији чим крене да „открива“ шта ће се све догодити у најскорије време у Српској Православној Цркви, а посебно уочи годишњих седница Светог Архијерејског Сабора. Тада се овај прљави извор просто распомами и креће да бестидно вређа, лаже и измишља што више ствари против Владике бачког Иринеја и свега што је с њим у вези на било какав (нарочито измишљен и преувеличан) начин.
И тако стално, из године у годину. Са често скоро идентичним текстовима који се углавном разликују само по датумима објављивања. Чак су и наслови исти или потпуно слични, попут изнова исповраћаних и преписаних речи, клевета и најмонструознијих оптужби упућених на ову адресу, пут Новог Сада.
Владика Иринеј је, по оваквом опису, „сива еминенција“ СПЦ, човек који „у својим рукама држи све конце дешавања у врху Цркве“, неко ко „даноноћно скупља своје гласове и гласаче”, понашајући се „као политичар“ или неко томе сличан (и још гори). А кад се хиљаду пута понови иста лаж, она почиње најнаивнијима и најострашћенијима међу читаоцима да изгледа као истина, много уверљивија и утицајнија од онога што се стварно догађа око нас.
Кога то па занима у оваквим, систематски понављаним и увек истим медијским операцијама? Кога још интересује истина у памфлетским текстовима квази-новинара сличних онима из најцрњих дана најоштрије титоистичке послератне цензуре? Или у нечему сличном ратној пропаганди типа Си-Ен-Ена и њему сличних канализационих, снајперски усмерених медијских канала?
Улоге су овде унапред подељене, сви ликови приказани крајње плошно и поједностављено, а главни негативци су ту да застрашују читаоце који се усмерено и унапред предвиђено згражавају и у тако испровоцираним коментарима показују очекивани отпор „једном оваквом сумњивцу“. Да би изазвали отприлике овакав коментар: „Шта, бре, тај бачки владика хоће, да иза завесе овако заверенички руководи нашом Црквом, све бранећи најгоре међу епископима да би тако одржао своју гласачку машину“.
Па се онда дода пар изанђалих фраза о наводном „екуменизму“ и „некритичком односу према римском папи“, те о некаквом његовом „хипнотичком утицају на српског патријарха“ (који, као такав, апсолутно не постоји, нити је постојао). И стави се, уз све то, каква пробрана фотографија (рецимо, са модерним наочарима за сунце или међу епископима који га пажљиво слушају док говори) да зачини и забибери већ наметнути и лукаво изнуђени ефекат.
Пошто Владици бачком Иринеју не могу да нађу никакав криминални или ма какав други конкретан грех, онда на њега пребацују туђе грехове и оптужбе, као да им је он заправо крив за све лоше што се догађа у црквеним стварима и у животу Србије уопште. И то је, након неког времена, постало опште место и нешто што се, за многе, подразумева.
Шта њих брига како стварно изгледа живот и радни дан владике Иринеја, колико је ту напора и знања уложено у последњу одбрану и безусловно одржање наше Цркве (па и Отаџбине) у најтежим могућим околностима. Јер је озбиљним људима, посвећеним својој мисији, неупоредиво теже да поднесу овакве бруталне клевете, моралистичко лицемерје и стални притисак од стране одређених медија (и људи који им некритички верују), него да буду прогоњени као у времену некадашњих комунистичких напада на Цркву и њено свештенство. Сада треба издржати на ногама „праведнички гнев“ масе острашћених „бранилаца православља“, који су вешто и лукаво доведени у стање позива на линч и безусловну мржњу према „том Иринеју“.
Увек је лакше кад у вас озбиљни зликовци упере пушчане цеви, него данашњи господари дела јавног мнења – уверљиво пласиране лажи и отровне клевете. И привлачније је бити мученик за веру, него представљати, а по данашњим обичајима, пожељну и покретну мету за увреде, исмевање и инсинуације свих врста, oд којих се не можете бранити, јер је то испод нивоа свих оних који реално немају зашта да се правдају ма коме.
И тако добисмо измишљени лик „свемоћног и лукавог лобисте својих и ко зна чијих личних интереса“, што повремено, по потреби, укључује или искључује ту своју дресирану „гласачку машину“ вешто употребљених грешника на чијем дугачком репу он, тобоже, држи своју ногу и тако „диригује ситуацијом у читавој нашој Цркви”. А све то по очигледној наруџби и жељама разних домаћих и страних моћника и њима блиских новинара и организовано наклоњених медија.
Треба изопштити и уклонити ауторитет једног Иринеја Буловића да би се лакше роварило и сплеткарило по нашој Цркви, јер се тако уклања важан део последње, непоколебиве одбране њеног достојанства и независности. И бар су за корак онда удружени непријатељи свега српског и стварно православног ближи свом мрачном и разорном, изнад свега нечасном циљу.
Ко год је заиста упознао Владику бачког Иринеја зна какав он непосредни ауторитет собом носи и представља. Као да разговарате са једним од оних древних и сваког поштовања достојних архијереја из времена Светог Саве или деспота Стефана Лзаревића. Толико ту има унутрашње снаге и несумњиве, моћне и дискретне духовне харизме. А још ако га боље и дуже познајете, схватате колико само ретких знања и драгоцених врлина овај српски епископ поседује, на нашу срећу и корист свом роду и Цркви.
Зато се, из свих оружја, већ дуго „пуца“ на овако изузетног и духовно непопустивог владику, да би, затим, било лакше утицати – кроз медије, дезинформацијама и усмереним аферама – на оно једино што је остало као аутентична овдашња друштвена институција, истинска одбрана наше духовне слободе и оног отаџбинског српства које, као што видимо, многима смета.
Кога је ту још брига за истину и право стање ствари, кад ваља утицати на ток и одлуке Сабора који је пред нама. А, пре свега, треба створити утисак у јавности да у нашој Цркви наводно постоје некаква два табора: старе и „морално сумњиве“ владике (које наводно води, окупља и организује др Иринеј Буловић) и оне „модерно настројене“, по укусу „Блица“ и свих његових миљеника и господара.
А све то преко произвољног лупетања наводног „извора из Патријаршије“ и одговарајуће новинарске острвљености на човека на коме нам с правом завиде све помесне православне Цркве. На оног ко представља чврсту стену упорног недопуштања мешања медија и свих за то непозваних у живот, рад и устројство наше свете, мученичке и одасвуд распете (не по први пут) Српске Православне Цркве.
Знам ја да они неће успети, ни уз сву помоћ оног ко нас све искушава и упорно насрће на нашу душу. Ни медији ни ускомешано поднебесје неће успети да сруше оно што сам Господ (а због нас) држи и чува.
Извор: Српска Православна Црква
