Митрополит Амфилохије – главни духовни ауторитет у Црној Гори. Он је познат, не само служењем у Српској православној цркви већ и својом активном грађанском и политичком позицијом. У интервјуу новинару РИА Новости осамдесетогодишњи митрополит говорио је о томе шта мисли о уласку државе у НАТО, коме је то у корист, о свом мишљењу о кризи у Украјини и Сирији, као и о односу Црногораца према Русији и Руској православној цркви.
Звучни запис интервјуа
Звучни запис интервјуа
-У вријеме предсједничких избора у Црној Гори позвали сте народ да гласа за кандидате који иступају против уласка државе у НАТО. Зашто?
НАТО је милитаристичка организација која се свети противницима европских и америчких центара моћи. У вријеме Варшавског уговора молили смо се Богу да би он ишчезао, како би се онда словенски православни народи ослободили од бољшевизма. Ми смо тада полагали наду на европску и америчку демократију. Но, нажалост, шта се десило? НАТО, који је основат као супротстављање Варшавском договору, сада је сам постао милитаристичка организација која намјерава да управља судбином свијета, која је „у име“ демократије и људских права почела бомбардовање наше државе Југославије, затим Србије и Црне Горе. Пострадале су стотине и хиљаде људи, порушени су мостови, болнице, државни и духовни центри… Мноштво људи је изгинуло, нарочито на Косову и Метохији.
Што је најстрашније, отели су Косово и Метохију, жили куцавицу српског народа и Српске цркве и створили некакву лажљиву нову државу. Увјерен сам да су тиме припремили оно што сада раде на Украјини. Они потпирују грађански рат, у коме браћа убијају браћу. Подржавају мржњу између православног народа Украјине и руског народа.
Сада видимо да бомбардују Сирију. То је безумље и стид за европске народе и Америку. На основу чега они граде будућност овог свијета, настављајући братоубилачки рат? Ја као Митрополит црногорски припадам Цркви која је створила Црну Гору као државу. Зато не могу да не кажем да је то безумље. Није могуће на таквим темељима градити будућност ни Црне Горе, ни Европе, ни Русије, ни Сирије, ни Азије, ни Америке.
Зато искрено нисам сагласан са уласком у НАТО. И не само ја, него и осамдесет и пет процената становништва Црне Горе. Такође нијесам сагласан ни са признањем лажне државе Косово. То је саградио НАТО кроз бомбардовање, а они (власт Црне Горе – ред.) их подржавају.
-Због чега су онда, без обзира на негативан став Црногораца, државне власти ријешиле да ипак приступе НАТО-у?
То су приватни интереси. То није интерес Црне Горе. Некада су они тражили помоћ Русије, и Русија им је помогла да дођу до независности. Сада су се окренули од Русије, уводе јој санкције. Сав народ зна да је безумље то што они раде.
То су људи који су се обогатили пошто су прогласили независност Црне Горе. Но нажалост, то није Црна Гора која је била у вријеме краља Николе Првог Петровића. То је Црна Гора коју је основао Јосип Броз Тито, комунистичка Црна Гора – у тим границама. Древна Црна Гора није била без Косова и Метохије. То је било међународно признато и у вријеме краља Николе, тако је било и у вријеме Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Југославије…
-А шта је интерес представника власти?
Да сачувају себе, да сачувају своју власт. Они имају паре, за кратко вријеме су се обогатили. А Црна Гора је постала најсиромашнија држава у Европи. Све што је саграђено у вријеме комунизма уништено је. Предузећа су уништена, све је отето и уништено. Само се групица људи обогатила, постали су буржуји против којих су се борили њихови учитељи комунисти. Сада су они сами постали буржоазија.
Русија им је помогла да постану независни 2006. године. А сада они узимају политику НАТО-а као своју и избацују Русе из Црне Горе. Руси су овдје уложили огроман новац, а они то сада пљачкају и дају другоме. Те некретнине сада добија дружина црногорских властодржаца с Косова.
Из тих разлога признали су и независност Косова. Сада нашег Ђукановића подржава Харадинај – злочинац и убица. Ја сам 1999. године био тамо и знам какве је све злочине починио тај човјек. Побио је стотине православних и других који се нијесу слагали с његовом политиком.
-Зашто онда људи, без обзира на све симпатије према Русији и настројење против НАТО-а, гласају за ту власт?
Народ је сиромашан. Они му обећавају будућност, зато их и гласа. Код нас, кад је дијете болесно, бака му слива „страву“. То је посебан начин лијечења, када сипају воду на стомак дјетета, док бака чита некакву молитву. Исто тако треба сливати „страву“ данашњим Црногорцима, можда и шире… Много је страха у народу. Треба се ослободити.
-Чега се људи плаше?
Људи желе да им дјеца уче, да имају малу плату у неком предузећу, нарочито запослени код државе. Плаше да то не изгубе, то је основно. Зато и гласају тако.
-Утиче ли политичко разногласје на односе наша два народа?
Утиче, али не задуго. Ово је пролазно, нема будућности. Будућност ће се градити на вјековним везама наших народа и наших Цркава. Руси не морају одавде да иду, јер наше везе су вјековне. Народ воли Русе. Ми волимо царску породицу, ове године их прослављамо. Сто година је од тог злочина (убиства царске породице – ред.) који се десио тада и наставља се до нашег времена. Њим је почео и нацизам, и фашизам, и бољшевизам, а сада и НАТО – све је почело убиством царске породице. Огроман злочин. Али ми се надамо да је Бог крепак и, по ријечима Александра Невског, Бог није у сили него у правди. Данас се то испуњава.
Наш Свети Петар Цетињски, најпознатији Црногорац и велики свети човјек, творац државе, који је саградио истинску Црну Гору, предао је власт свом наследнику Петру Другом. Тада га је овај упитао: „Шта ми остављаш“? Патар Цетињски је одговорио: „Држи се Бога и Русије“. И написао је у свом завјештању: „Ко не био вјеран једнојезичној, једнокрвној Русији, од таквога живога месо отпадало, да буде проклет три стотине и три хиљаде пута“. То ради садашња Црна Гора.
-Какви су односи ваше митзрополије са РПЦ?
Наши односи су веома дубоки.У Подгорици је на освећењу храма Христовог Васкрсења био Патријарх Кирил, а темељ тога храма поставио је Патријарх Алексиј 19993. године. У храму Светог Саве у Београду срели смо се с митрополитом Иларионом. Наше везе су дубоке, продужава се наша узајамна љубав.
-Ја знам да сте дали благослов за градњу храма Светог Василија Острошког у Петрограду – првог српског храма у Русији, посвећеног код Руса популарном светитељу. У манастир Острог сваке године долазе хиљаде Руса…
Дао сам и надам се да ће и Патријарх московски дати за то свој благослов, заједно с Митрополитом Варсонуфијем санкт-петергбуршким. А ја сам се већ обратио нашем Патријарху Иринеју с молбом за благослов. Тај храм биће и подворје наше Цркве. Нека да Бог да тако и буде.