Зборник радова са предавања одржаних у Институту за философију и друштвену теорију Универзитета у Београду под називом „Православље и рат“ приредио је пуковник у пензији др Борислав Гроздић, доскорашњи наставник Војне етике на Војној академији у Београду. Саиздавачи су Медија центар „Одбрана“ и Институт.
Зборник садржи 11 ауторизованих предавања одржаних у оквиру циклуса предавања у Институту за философију и друштвену теорију Универзитета у Београду, под општим називом „Паравославље и рат“ , од 1. априла 2015. до 22. априла 2016. године. Са различитих аспеката своје ставове изнели су философи, богослови, историчари и социолози из Србије, Руске Федерације, Грчке и Румуније. Међу ауторима поменућемо овом приликом јеромонаха Игнатија Шестакова, уредника једног од најпосећенијих сајтова Православље. ру, са страницама на руском, српском и енглеском језику, где се објављују текстови из живота наше Свете Цркве.
Зборник је намењен првенствено снагама безбедности у земљи и посебно припадницима Министарства одбране и Војске Србије.
На представљању Зборника, 22. јуна 2018. у Дому Војске Србије, у својству домаћина први је говорио директор едија центра „Одбрана“ пуковник Стевица С. Карапанџин, човек који је створио савремену верску службу у Војсци и развио концепт њене употребе у савременим операцијама. Подсетио је да држава при дефинисању доктринарних решења војну моћ дефинише кроз три компоненте – моралну, физичку и концептуалну, и посебно је посветио пажњу значају моралне, посебно духовне компоненте.
Професор Правосланвог богословског факултета Универзитета у Београду др Богољуб Шијаковић говорио је о војничком искуству српског народа који је у 19. и 20. веку водио 18 ослободилачких ратова у грчевитој борби за слободу. „Историјографија није довољно проучавала феномен православља и рата и још увек није дала све важне одговоре“, казао је проф. Шијаковић и додао да православље налаже солидарност са жртвом, али и да то производи моралну обавезу да се жртва заштити, а како је православље етика заједнице, оно директно налаже одбрану другог.
Професор Философског факултета Универзитета у Београду др Јован Бабић је истакао да су предавања која су преточена у Зборник веома важна, јер представљају ризницу стручних и научних промишљања позваних стручњака на ову тематику, али и инспирацију и повод другима да дају свој допринос. У прилог овоме, проф. Бабић је изложио да како друге религије (јудаизам, ислам, будизам, па и хришћанске конфесије римокатолицизма и протестантизма) говоре о рату, тако и православље треба да дпружи свој допринос теми рата, које је једно од веома комплексних питања. Проф. Бабић је, између осталог, указао и на бројне апсурде данашњег времена који се подводе под нормалне и прихватљиве: тако, рецимо, данас имамо „паметне бомбе“ или, рецимо, по идеологији моћних земаља, „воде се ратови да рата више не буде“ - свако из свог угла сматра да је рат који данас води или га је започео, праведан у остварењу задатих циљева. Али, „једино је Божји рат праведан и смисаон“, казао је проф. Бабић.
Приређивач зборника проф. Гроздић, пуковник у пензији и професор Правног факултета за привреду и правосуђе Универзитета Привредна академија у Новом Саду, нагласио је да су одржана предавања и Зборник само део свеукупног пројекта који има за циљ да попуни празнину у одговору на питање да ли православље и рат иду заједно, да има и супротстављених ставова, али и да је дата слобода ауторима у изношењу мишљења на тему православље и рат.
Током представљања Зборника говорници су се дотакли у више наврата теме пацифизма, однос православља према пацифизму и према теорији праведног рата. Зато су и текстови у зборнику подељени у ове две целине: „Православље и пацифизам” и „Православље и праведни рат”.
Представљање Зборника „Православље и рат“ народном песмом „Три звездице над Призрен засјаше“ и „Кад се сетим па узданем“ увеличала је Светлана Стевић, српски вокални солиста и национални уметник, и један од изузетних извођача изворне српске песме, истраживач и чувар древног српског музичког предања.
Представљању књиге присуствовала је високопреподобна игуманија манастира Јазак мати Параскева са сестринством, свештеник Бранислав Мишковић, парох румски; протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве, који је превео сва резимеа на енглески језик; др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама; војно свештенство, представници јавних и друштвених установа, као и угледне личности престонице.
Извор: Српска Православна Црква
