Свети Сава је на каменим литицама између Радочела и Чемерна сазидао две испоснице, од којих је посебно позната Горња. У њој је Свети Сава, по предању, написао Студенички типик и Житије Светог Симеона. Почела је реконструкција тог објекта и пећинског комплекса.
Чак и за искусне мајсторе београдског предузећа „Кото“, пут до Горње испоснице Светог Саве у врлетима Радочела није нимало лак, али њихов рад на реконструкцији објекта у једном од најзанимљивијих пећинско-манастирских комплекса, не само у Србији, много је тежи и сложенији.
„Тако да су за пренос материјала коришћени коњи, за пренос скеле и свих уградних елемената. Оно што је било јако тешко је припремати све на лицу места пошто су сви елементи конструкције уграђивани овде на лицу места“, каже руководилац градилишта Стефан Милосављевић.
Пројектом реконструкције Савине испоснице над провалијом дубоком око 1.000 метара обухваћена је демонтажа дотрајале конструкције, санација носећих камених стубова, као и израда новог прилазног моста и главног дрвеног објекта.
„Радимо овај посао од јутра до увече и настојимо да га завршимо и што краћем року и што квалитетније“, истиче тесар Новица Павлавић.
„Дошао сам да правим ову светињу овде, јер ово је украс студеничког краја и мог краја, и целе Србије“, каже Миланко Тулумбић.
Од времена Немањића Горња испосница је за монахе место тиховања и највећих аскетских подвига. Међутим, захваљујући Светом Сави, њеном градитељу, била је и први центар српске књижевности.
„Године 1619. у испосници је била писарска школа. Монах Аверкије, образовани хиландарски монах, преписао је Студенички типик заједно са Житијем Светог Симеона које је писао Свети Сава“, рекао је архимандрит Тихон Ракићевоћ, старешина Манастира Студенице.
По казивању братства Манастира Студенице, које има значајну улогу у овом градитељском подухвату, испосница ће за сва времена остати монашко пребивалиште, тихо и тајанствено, као што је и била више од осам векова.
Извор: Српска Православна Црква
