Као и сваке године, верници Алмашког краја су се окупили на молитвено сабрање поводом славе Алмашке капеле – Светих првоврховних апостола Петра и Павла. У навечерје празника служено је празнично вечерње са петохлебницом којим је началствовао протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслуживање новосадских свештеникâ и ђакона. По окончаном вечерњем богослужењу прота Миливој се обратио окупљеном лаосу бираним речима, осврнувши се на труд и залагање свих оних који су учествовали у процесу рестаурације овог храма и његовог враћања у првобитно стање. Том приликом су поменути и овогодишњи кумови капеле – протопрезвитери Милош Стојановић, секретар Црквене општине новосадске и Милан Малинић који је, захваљујући Господњем дару за рад са дрветом, учествовао лично у процесу обнове капеле.
На сам дан празника, светом Литургијом началствовао је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслуживање новосадских свештеника. Освештана је традиција да парохијани Алмашког храма на овај празник долазе у капелу, те у самом храму тога дана нема богослужења.
Ова година представља годину својеврсних јубилејâ у животу Алмашке капеле. Наиме, један од јубилеја јесте 155-годишњица подизања капеле (1863), али, такође се сећамо и других значајних датума попут 230-годишњице рођења и 150-годишњице упокојења ктитора капеле – блаженопочившег епископа бачког Платона (Атанацковића), као и 165-годишњице упокојења Василија Атанацковића.
Благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, а трудом и залагањем настојатеља капеле протопрезвитера Владана Симића, започета је рестаурација капеле која се, у тренутку писања ових редова, приводи крају. Рестаурацијом зидног сликарства руководили су професори-консерватори Ђура Радишић и Марио Вукнић, као и госпођица Николина Малинић. У нади да ће се овај бисер црквене уметности и архитектуре поново оденути величанственошћу епохе у којој је настао, завршавамо овај скромни прилог стиховима о. Владана Симића:
Алмашка капела
Вековни чувар оних што спију
И загробне тајне коју крију
Спомен на ктитора и његова дела
У небо се диже ова капела .
Ко стражар на кули старога града
Бди над мртвима Новог Сада
И забораву не да ниједно име
Да сви кроз њу довека живе.
Одолева времену и људској муци
И целив даје ктиторској руци
Што спава у њеној светој утроби
И вековима пркоси свакој злоби.
Покрива тамјаном и к^ада велом
Оног што род је љубио делом
И сину своме подиго дом
Да победу однесе над сваким злом.
И нама је занавек оставио место
Да молитве приносимо пред Божији Престо
за њега и све што овде спију
И вечног живота тајну крију.
Боже, подари нам Духа и воље
Да чувамо ово свето поље
И Апостола благослов подари нам
молитве вечне нек овде буде плам.
Да бисер Алмашког старог краја
Буде водитељ до Твога Раја
И овде уснуле од памтивека
Пробуди љубављу Богочовека.
Извор: Радио Беседа
