Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, рекао је за Радио Слободна Европа да је изградња помоћног вјерског објекта са гумном у дворишту Манастира Дајбабе у Подгорици започета 1993. године, те да по његовом правничком мишљењу, то није бесправно саграђени објекат у смислу чл. 152 новог Закона о планирању простора и изградњи објеката.
У наставку можете прочитати изјаву оца Велибора коју је дао за овај радио:
Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић
координатор Правног савјета
Митрополије Црногорско-Приморске
ИЗЈАВА ЗА РАДИО СЛОБОДНА ЕВРОПА
10. јул 2018. године
Да ли је капела у дворишту Манастира Дајбабе грађена без грађевинске дозволе и у зони заштићеног културног добра?
– Није ријеч о капели него о помоћном вјерском објекту са гумном чија је изградња, а што је констатовано и у инспекцијском записнику, започета још 1993. године у вријеме почившег игумана Теодосија (Балича), који је био родом из Јошице у Боки.
У вријеме почетка изградње тог објекта није било потребно прибављање грађевинске дозволе. Детаљни урбанистички план Дајбабска гора није усвојен до дана данашњег тако да се грађевинска дозвола није ми могла добити све и да је тражена.
Ни претходни Републички завод за заштиту споменика културе, а ни садашња Управа за заштиту културних добара нису одредили зону заштићене околине културног добра. И то је констатовано на надлежном мјесту. Није чак ријеч ни о истој катастарској парцели.
Да ли је тачно да сте поднијели захтјев за легализацију тог објекта, односно да ћете га поднијети у року од 15. јула?
– По мом правничком мишљењу, то није бесправно саграђени објекат у смислу чл. 152 новог Закона о планирању простора и изградњи објеката, који прописује да се бесправно саграђеним објектом не сматра објекат за који у вријеме изградње није постојала обавеза прибављања грађевинске дозволе. До данас нисмо поднијели захтјев за легализацију. Има још времена да размотримо став у вези евентуалног подношења захтјева за легализацију.
Зашто је капела грађена у класичном архитектонском стилу руских православних објеката?
– То је исто као да ме питате зашто је главна црква Манастира Дајбабе изграђена у стилу древних хришћанских катакомби. Чуди ме да нисте примијетили и црногорско гумно у саставу тог помоћног вјерског објекта. Зашто само видите куполу од читавог објекта? У сваком случају, то нема никакве везе са националном припадношћу игумана манастира.
Да ли то што је игуман Манастира Дајбабе Рус утиче на развој манастира и вјернике? Ако је одговор потврдан, подпитање је: на који начин утиче?
– Тачно је да је актуелни игуман Манастира Дајбаве по националности Рус, али је још тачније да је он православни хришћанин и то је за Цркву најважније, јер у њој сви људи и народи имају своје мјесто. Има и неке симболике у томе што је Рус, јер је оснивач манастира Преподобни Симеон (Поповић), иначе Цетињанин, био руски ђак и носилац руске монашке традиције у Црној Гори.
Присуство игумана Руса сигурно утиче на развој манастира и вјернике и то на најбољи могући начин, јер се моли Богу за њих и несебично служи тој Светињи. Најбоље би било да одете недјељом и празником на службу Божју у Манастир Дајбабе и тамо вјернике непосредно упитате о утицају дајбабског игумана.
