На дан када Црква прославља Свете бесребренике и лекаре Козму и Дамјана, 14. јула 2018. године, фрушкогорски манастир Раковац прославио је ове Божје угоднике, своје заштитнике и покровитеље. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Епископ сремски г. Василије уз саслужење архимандрита Данила из манастира Папраће, Епархија зворничко-тузланска; јеромонаха Сергија (Антића) из Епархије бањалучке, јерођакона Иринеја (Цветковића) из Епархије шумадијске и јеромонаха Митрофана из манастира Бешенова).
На торжественој Литургији саслуживали су протонамесник Бране Миловац из Бачке Паланке; протојереји-ставрофори: Душан Н. Петровић, ректор Карловачке богословије у пензији; Душан Колунџић и Радослав Живанов из Епархије бачке; јереј Бранислав Мишковић, парох румски; ђакон Станко Лакетић, професор Карловачке богословије.
Апостол је читао професор појања у Карловачкој богословији Јован Стојановић, док су чтечеви били Никола Лукић, асистент за предмет Савремено богослужбено предање и Историја српског богослужења (Универзитет у Београду, Православни богословски факултет) и студент Ђорђе Марковић.
За певницом су појали професори и богослови Карловачке богословије, свештенство и монаштво Епископије сремске, а верни народ је одговарао на Литургији.
Током свете Литургије Бојана Пилиповића, студента Православног богословског факултета Универзитета у Београду, родом из Бачке Паланке, на монашки постриг привели су архимандрит Серафим из манастира Денковца, Епархија шумадијска, и протосинђел Пајсије, духовник манастира Раванице Сремске. Примивши монашки чин, млади Бојан је добио монашко име Евгеније.
Епископ сремски Василије је честитао игуманији Гаврили, духовнику манастира Раковца оцу Варнави и сестринству на томе што су добили новог сабрата и посленика на Њиви Господњој, оца Евгенија. Између осталог, Владика је казао:
-На светој Фрушкој гори било је некад 40 манастира, а данас их је васпостављено 23. У свакој од ових светиња гори кандило вере и у свакој од њих има некога да запали свећу и отвори врата, да прими верника и поклоника. Тако је обновљен и манастир Раковац, посвећен Светима Козми и Дамјану, који је у српском народу и Карловачкој митрополији играо велику улогу. Многи су подвижници и оци стасавали у овом манастиру. И данас када је наш брат Евгеније приступио древној светињи, пожелимо му да се по угледу на многе Свете оце, учитеље Цркве, подвижнике, непрестано моли Богу и светим и бесребреним Козми и Дамјану.
Честитамо оцу Евгенију на овоме чину, на ангелском образу, и молимо се да као што смо читали молитве и призивали да благодат Духа Светога сиђе на њега исто тако пожелимо да кроз ту призму божанске енергије он надвлада сва искушења и одагна их од себе, а да тако у чистоти и лепоти душе своје, узрастајући у меру раста висине Христове, послужи Господу и роду нашем, поручио је Преосвећени Владика који је заблагодарио родитељима оца Евгенија што су га васпитавали у духу истинске вере и подржавали његову жељу од малих ногу да прими монашки чин.
Владика Василије је после свете Литургије осветио и преломио славски колач који је припремила мати Гаврила са сестринством. Небоземни тропар Божјим угодницима Козми и Дамјану певали су сви присутни. Празнично слово после Литургије произнео је Преосвећени Епископ г. Василије.
Отац Евгеније је по завршетку божанске Литургије примао честитања од христољубивог народа.
Богоугодни разговор и радост због прослављања покровитеља манастира Раковца, светитеља Козме и Дамјана, и због новог сабрата оца Евгенија, настављена је за време трпезе љубави. О свему се данас старао отац Варнава, показујући велико гостољубље овог манастира.
Манастирској слави и чину монашења присуствовали су верни из неколико епархија наше Свете Цркве, свештенство и монаштво из епархија Сремске и Шумадијске; протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве; јеромонах Димитрије из манастира Шишатовца; професори Карловачке богословије: Љубомир Лукић, Јован Стојановић и Горан Власац; докторант на Православном богословском факултету Бојан Грујичић (Епархија ваљевска), колеге оца Евгенија из школских и студентских дана, родбина, пријатељи, сарадници и приложници манастира Раковца.
* * *
Манастир Раковац, познат још од 15. века са дугом и богатом, али и страдалном историјом, и данас призива све на молитву, јер кандило вере чува се овде већ непуних шест векова. Да подсетимо: у Раковцу је 1700. године сачињен нови препис Душановог законика, а 1714. године написан познати раковачки рукописни Србљак. Године 1741. бакрорезац Тома Месмер „изрезао“ је за овај манастир гравиру под именом Христос Евхаристија, а 1749. године изрезбарене и осликане певнице за Раковац (данас у Баноштору) начинио је јеромонах Силвестер Поповић. У ризници манастира Раковца чувани су петохлебница из 1609. године; омофор извезен свилом 1664. године; дрвени кивот украшен седефом у коме је чувана десна рука Светог Прокопија; бакрорез из 1741. године са сликом тадашњег манастира, рад Томе Месмера; фелон од зеленог сомота из 1749. године...
Извор: Српска Православна Црква
